U potresu oštećeno remek delo hrvatskih arhitekata u Alepu: Jedan od njih projektovao i Titovu vilu

Na popisu oštećene ili uništene baštine tokom potresa u Turskoj i Siriji koju je sastavio UNESCO nalazi se i Nacionalni muzej u Alepu.

Reč je o muzeju koji su zajedno gradili hrvatski arhitekti Zdravko Bregovac, autor hotela Ambasador i vile Ive Robića u Opatiji, i Venceslav Rihter, inače autor i Predsedničkih dvora na Pantovčaku u Zagrebu.

Smatra se jednim od najvažnijih radova arhitekata sa ovog područja izvan zemalja bivše Jugoslavije. Po nekim procenama, u Alepu je još tokom sukoba bilo uništeno više od 60 odsto istorijskog jezgra koje je upisano na listu svetske baštine UNESCO-a.

A muzej je bio u relativno dobrom stanju, kako se naknadno pokazalo, ali potres ga je oštetio, piše Jutarnji list.

Oštećeni su, kako su izvestili, Nacionalni muzej u Alepu, važno delo iz istorije arhitekture koje su podigli Rihter i Bregovac, kao i umetnička dela koje se u njemu nalaze, ali nije još poznato do koje mere.

Priča iz biografije dvojice arhitekata govori sledeće: prvu su nagradu osvojili na međunarodnom konkursu za Nacionalni muzej u Alepu 1956. godine, a pet godina kasnije Zdravko Bregovac je na konkursu za Nacionalni kuvajtski muzej osvojio drugo mesto.

Nacionalni muzej u Alepu izgrađen je nakon niza godina čekanja, a na osnovu javnog konkursa iz 1975. godine po Bregovčevom i Rihterovom pobedničkom projektu. Nalazi se u samom centru Alepa i fotografije iz proteklih godina pokazivale su kako su vredne umetnine zaštićene vrećama peska. Na zelenom je trgu, a sastoji se od dva dela, manje i veće zgrade.

Projekat se spominje uz biografije jednog i drugog arhitekta. U knjizi o Bregovcu (izdavač je UPI2M) piše kako su za uslove konkursa saznali tek nekoliko dana pre njegovog isteka, pa su radili danonoćno. Beleži se i trenutak koji prepričava Ivana Nikšić Olujić, da kada je trebalo da predaju nacrt na zagrebačkom aerodromu, nisu imali potrebne devize za predaju pošiljke.

Njihov kolega iz umetničke grupe EXAT 51 Ivan Picelj bio je taj koji se tada setio da u propozicijama konkursa stoji da se predlozi mogu predati i Ambasadi Sirije u Beogradu, što su i učinili.

Ubrzo je stigao telegram iz kojeg su saznali da su osvojili prvu nagradu. Potom je projekat bio zamalo izgubljen u ambasadi, što su arhitekte saznale tek kasnije. Kustos koji vodi Zbirku Rihter, Vesna Meštrić, rekla je za Jutarnji: "Po žigu u Rihterovom pasošu videli smo da je bio lično u Siriji i nadzirao projekat".

Teoretičar Saša Šimpraga rekao je ovom listu još tokom žestokih sukoba 2015. godine da je zabrinut za ovaj muzej.

Tada je ispričao kako je zgrada "naknadno dobila portal na ulazu u koji su uklopljeni delovi s reprezentativnog ulaza s nalazišta iz Tel Halafa na sirijsko-turskoj granici". Isto se moglo pročitati u tekstu koji je objavio Wall Street Journal, a koji se bavio kustosima koji brinu o tome da se očuva vredno nasleđe. Kada je pisan članak, neki su od kustosa i čuvara s porodicama tada živeli u muzejima.

Obojica arhitekata imaju, inače, zanimljive biografije. O Rihteru je, kada je umro, Vera Horvat-Pintarić zapisala da je "imao tipično evropsku biografiju u koju se upleću i nacizam i komunizam".

"Gestapo ga je optuživao da je komunista, a kad je slučajno izbegao smrt, komunisti su ga optuživali da je bio agent Gestapoa u logoru. Izvukao se jer je dan i noć igrao šah sa samim sobom, i zato ga nisu slomili". Rihter je u zatvoru bio pet puta, jednom je čak bio osuđen za ubistvo koje nije počinio.

Rihter se bavio i utopijskom arhitekturom. Kako je pisao: "Zigurati bi se polagano okretali oko svoje vertikalne ose, i to različitim brzinama. Stanovnici takvog grada budili bi se u odnosu na strane sveta uvek u različitim smerovima, a isto tako u odnosu na svoja susedstva".

Uz zigurate, radio je projekte za višemilonski grad Heliopolis, u kojem bi stanovnici paralelno radili i stanovali pa tako ne bi trošili vreme na putovanja. Predložio je naseljavanje na samoj Savi, na veštački izgrađenim ostrvima, podelu kruga na 512 stepeni; bio je uveren da će ova njegova teza jednoga dana biti prihvaćena, kao što je verovao da projekt sinturbanizma rešava krizne situacije savremenog grada.

Vila Zagorje

Paralelno je, dakle, radio konkretne projekte, Predsedničke dvore (Vilu Zagorje) u Zagrebu s Kazimirom Ostrogovićem po narudžbi tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Steve Krajačića koji je Titu želeo da podigne "vilu nad vilama" za boravak u Zagrebu. Od konkretnih, izvedenih projekata, pak, u široj je javnosti najpoznatija Vila Zagorje.

Na konkursu je odneo pobedu za vilu konceptom "bele kuće"; u unutrašnjosti je jasno bio vidljiv koncept za koji se zalagao - sinteza arhitekture, dizajna i likovnosti. Kasnije je prepričavao: "Došao je jedan zvaničnik Luketić i rekao nam: ‘Nećete biti uhapšeni‘". To je bio znak da je Tito bio zadovoljan. Ostrogović je preminuo tokom rada na vili, u 58. godini.

Rihterov je jedan od najuspešnijih međunarodnih paviljona za EXPO u Briselu 1958. godine, koji je posetilo preko 40 miliona ljudi i dobio je međunarodne nagrade. Iza sebe je ostavio zbirku svojih umetničkih dela, koja se nalazi na zagrebačkom Vrhovcu.

Povodom stote godišnjice Rihterovog rođenja, a rođen je 1917. u Donjoj Drenovi pored Zagreba, kustos Muzeja suvremene umetnosti Vesna Meštrić, s nizom saradnika na pojedinim područjima, priredila je retrospektivu pod nazivom "Buntovnik s vizijom", kao parafrazu poznatog filma.

Suprugu Nadu, inače glumicu, upoznao je u ateljeu Ivana Picelja. Znali su, po sećanju savremenika, priređivati sjajne zabave na Vrhovcu. Rihterovi radovi nalaze se u nekim od najpoznatijih muzeja sveta, na primer, u njujorškom Muzeju savremene umetnosti (MoMA), Tate Galeriji u Londonu i Smitsonian muzeju u Vašingtonu.

Struka je znala da ga prepozna, dobio je zlatnu medalju na 13. trijenalu u Milanu, nagradu za skulpturu na 11. bijenalu u Sao Paolu, a izlagao je i na Venecijanskom bijenalu. Za prijatelje je bio Riža, deda Čeh bio je stolar, otac i majka učitelji. U mladosti je bio i hvaljeni sportista, išao je na Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine. Manje je poznato da je upravo on potpisao npr. Fabriku Saponija u Osijeku koja je uništena 90-ih, pa knjižaru Levak, Galeriju Forum, KIC, Croatia Records...

Rihter je autor i nekoliko važnijih nacionalnih paviljona kojima se predstavljala Jugoslavija, no najpoznatiji je onaj u Briselu, na jednom od inače najvažnijih posleratnih EXPO-a.

Oštećena kulturna baština

Prema izveštaju, u zemljotresu u Alepu srušio se zapadni toranj, dok je nekoliko građevina u poprilično teškom stanju. Stradali su i stari mlin, kupola džamije Ajubi, oštećen je i ulaz u dvorac, kraljevska odbrambena kula.

Osim toga, važni su za istoriju čovečanstva, a nedaleko su od epicentra Gebekli Tepe, mesto najstarijih poznatih megalita na svetu, Nemrut Dag, hram-grobnica, koji datira iz prvog veka pre nove ere, ali se još čeka izveštaj UNESCO-a o stanju u kojemu se nalaze.

Stradali su i dvorac Gazijantep u Turskoj, vizantijska tvrđava iz Hetitskog Carstva podignuta oko 1.300. godine p.n.e.

UNESCO sada radi na proceni šteta i stabilizaciji objekata.

(Telegraf.rs)