Turska zgrada ostala netaknuta nakon dva zemljotresa, a onda je otkriveno kome pripada

Jedna građevina, potpuno netaknuta, a oko nje stravični prizori, beton, prašina... Scena iz zemljotresom pogođene Turske je potpuno nadrealna, i obišla je gotovo ceo svet. Sada se svi pitaju kako baš ta zgrada nije srušena?

Kahramanmara, grad u južnoj Turskoj, jedan je od najpogođenijih u katastrofalnom zemljotresu 6. februara, u ranim jutarnjim satima, piše 24sata.hr.

Podsetimo, grad se dva puta zatresao, i to prvi put kad je jačina zemljotresa bila 7,8 i drugi koji je bio magnitude 7,5 po Rihteru. To je bilo dovoljno da se većina zgrada sruši do temelja. Prema zadnjim informacijama, preko 23.000 ljudi je umrlo, više od 80.000 povređeno. Za mnogima se još traga...

Par dana posle potresa osvanula je slika na društvenim mrežama, a na njoj se vidi jedna građevina, potpuno netaknuta, dok su oko nje stravični prizori, beton, prašina... Scena je nadrealna.

- Zgrada na slici je u Kahramanmarasu, to je zgrada predstavništva Komore inženjera građevine. Druge reči nisu potrebne. Naučnici i inženjeri imaju znanje za izgradnju struktura koje će preživeti tako veliki zemljotres. Kad bi se nauka i tehnologija primenjivale za dobrobit ljudi! - napisali su na Tviteru.

Mnogi stanovi za koje su pre građani tako dugo marljivo štedeli, uređivali i činili ih ugodnim za život sada leže u hrpi ruševina nakon snažnog potresa koji je pogodio Tursku.

Nove i stare zgrade, neke izgrađene tek pre šest meseci, raspale su se. Druge su se spljoštile poput betonskih palačinki.

Nije poznat puni opseg štete od potresa magnitude 7,8 u ponedeljak i neprekidnih naknadnih zemljotresa koji su izazvali katastrofu u Turskoj i Siriji, ubivši više od 24.000 ljudi.

Stručnjaci kažu da Turska ima propise za sprečavanje takve katastrofe. Ali ih građevinske firme bedno sprovode.

Budući da je prvi potres bio tako snažan, "šteta je bila za očekivati, ali ne i vrsta štete kakvu sada vidite", rekao je Mustafa Erdik, profesor na Fakultetu Bogazici u Istanbulu, za francusku novinsku agenciju Afp.

Čak i ako se zgrada sruši, ljudi se obično mogu sakriti dok ih spasioci ne pronađu, rekao je.

Ali ovoga puta, dodao je, zgrade su se "urušile poput palačinki".

"Podovi se slažu jedan na drugi", rekao je Erdik, koji je član i Turske zaklade za potrese, što znači da su mali izgledi da će ljudi biti pronađeni živi.

Pa zašto su se zgrade srušile?

Uzroci su obično povezani s lošim kvalitetom betona, koji je ponekad pomešan s previše vode i šljunka, a premalo cementa, kaže Zihni Tekin, konsultant na Tehničkom fakultetu u Istanbulu.

Ostali razlozi uključuju čelične šipke koje su pretanke za armaturu stubova, što utiče na izdržljivost zgrade, rekao je inženjer.

Nekoliko američkih stručnjaka za protivpotresnu gradnju, gledajući fotografije i video-zapise zgrada koje su se složile poput palačinki, reklo je da je glavna greška već sad očigledna: to su neelastične betonske zgrade, koje imaju neadekvatnu konfiguraciju železnih armaturnih šipki što omogućuje da beton postane krt i eksplodira prema van, prenosi nemačka agencija dpa.

"Stambene zgrade u tom području većinom su napravljene od krtog betona i vrlo su osetljive na ljuljanje uzrokovano potresima", objavila je fabrika  Miyamoto International za građevinski inženjering.

Takve su zgrade pokazale ranjivost na potrese širom sveta, uključujući Meksiko i Novi Zeland.

"Ako vam noseći stubovi eksplodiraju prema van, podovi će se samo naslagati jedni na druge", rekao je profesor Džejms Dolan, stručnjak u Kaliforniji i Turskoj.

"Ista je stvar uvek iznova i iznova u potresima u celom svetu, gde je taj tip gradnje iznimno čest. Znamo da će se srušiti na isti način."

Drugi razlog zašto zgrade mogu biti osjetljive na urušavanje je nedostatak odgovarajućih veza između okomitih stupova i vodoravnih podova, i te veze pucaju u  ljuljanju izazvanim potresima, rekao je Dolan.

Tekin je takođe okrivio niski kvalitet obrazovanja inženjera i arhitekata, uprkos tome što su se privatni fakulteti pojavili širom Turske.

Turska pravila o gradnji, temeljena na kalifornijskim, redovno su revidirana od potresa 1999. u severozapadnoj Turskoj.

Poslednja revizija bila je 2018.

"Na papiru standardi postoje, a poslovi nadzora povereni su privatnim firmama", rekao je istanbulski arhiteka Ajkut Koksal.

No, nadzor je slab, dodao je, dajući graditeljima veću slobodu da slede - ili ne slede - pravila.

Komplikovane birokratske procedure takođe završavaju razvodnjavanjem utvrđivanja odgovornih ako ili kada nešto pođe po zlu, rekao je Erdik.

Koraka i potpisnika je toliko da je na kraju teško otkriti tko je odgovoran.

Kako bi se rešio taj problem, on preporučuje nametanje osiguranja za sve aktere protiv nesavesnog postupanja koje jamči žrtvama naknadu štete od strane onih koji su krivi.

"Tako je drugde u svetu i tako bi trebalo biti i u Turskoj", rekao je.

Očigledni nemar i pohlepa koje su pokazali neki izvođači radova izazvali su bes, posebno nakon što su se luksuzni stanovi izgrađeni u poslednjih 20 godina raspali poput špila karata.

Mnogi se nadaju da će ovaj potres konačno dovesti do boljeg nadzora.

Prva tužba podnesena je u petak u jugoistočnoj pokrajini Diyarbakir, a usledile su i druge.

Erdoganovo obećanje obnove

Ono što je posebno podiglo buru je važnost koju je Erdogan pridavao izgradnji otkako je njegova Stranka pravde i razvoja (AKP) došla na vlast 2002. godine.

Procvat građevinarstva podstakao je značajan  ekonomski rast pod Erdoganom u prvim godinama njegove vladavine.

Službeni podaci pokazuju da se broj fabrika koje posluju u sektoru nekretnina povećao za 43 posto u 10 godina, dosegnuvši 127.000 pre pandemije koronavirusa 2020. godine.

Budući da je Erdogan obećao da će obnoviti pogođeno područje u roku od godinu dana, pomama za nekretninama verovatno neće usporiti.

Mnogi spekulišu o riziku koji predstavljaju visoke zgrade u Istanbulu.

Ali za Erdika, glavna briga su "zgrade sa šest, sedam i osam katova koje grade male fabrike ili čak same porodice". Nije on jedini koji se boji loše gradnje. Od ponedeljka prima neprestane pozive investitora koji su od njega tražili da hitno proceni njihovu visokogradnju.

(Telegraf.rs)