Blaženka već jednom preživela stravičan potres u Turskoj: Provela sam noć u parku, sanjam potrese

Zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju ove nedelje odneo je više od 20.000 života, a kako vreme prolazi, šanse su sve manje da se iz ruševina izvuku preživeli. Stravični snimci potresa uneli su jezu u kosti građanima širom sveta, a na scene ruiniranih građevina, bespomoćne dece i starih niko nije ostao imun.

Ovaj zemljotres bio je najjači u Turskoj u poslednjih 80 godina, a Balkanka Blaženka Kenjić, koja u Turskoj živi dugi niz godina, kaže za Telegraf.rs da, iako su građani ove zemlje navikli na stalne potrese, na ovako nešto nikako nisu mogli da se spreme.

"Do ovog razornog zemljotresa situacija ovde je bila potpuno mirna i niko nije očekivao ovo, niko nije bio spreman. Zemljotres se desio u 4 ujutru i probudio građane iz sna. Trenutnu situaciju mogu da uporedim samo sa košmarom. Kada spavate i sanjate jako ružan san, želite da vrištite, a nemate glasa. Vlada potpuni muk, a sa druge strane ljudi su aktivni, ujedinjeni, ispred bolnica su redovi ljudi koji su spremni da daju krv. Građani grabe po marketima toplu odeću, ćebad i kupuju ih od svog novca da bi donirali onima kojima je trenutno pomoć najpotrebnija", priča naša sagovornica koja trenutno živi u Antaliji.

Kako dodaje, iako je svima teško i ljudi su, malo je reći pogubljeni zbog velikih gubitaka i tuge koja ih je zadesila, ipak pronašli snagu da zajedničkim radom preprode najteže momente u istoriji svog naroda.

"Svi su se ujedinili. Jedan moj poznanik je iznajmio šleper, išao od kuće do kuće i skupljao pomoć, a onda se odvezao lično pomoć ugroženima. Počeli smo iz svojih kuća da iznosimo sve što mislimo da će da pomogne i niko ne pita šta košta", objašnjava nam ona.

"Stalno plačem, suze mi same naviru na oči kada vidim decu i pse pod ostacima betona", kaže Blaženka za naš portal i dodaje da joj je trenutna situacija vratila uspomene i sećanja na zemljotres iz 2019. godine u Istanbulu, koji je preživela u parku pod jednim ćebetom. Tada je Istanbul potresao zemljotres jačine 5,8 stepeni po Rihteru i bila je pričinjena velika materijalna šteta.

"Te godine još uvek sam živela u Istanbulu i radila kao nastavnica engleskog u jednoj školi. Tek smo došli u Tursku i nikako nisam bila spremna na stalne potrese, niti sam znala kako to izgleda. U momentu kada je tlo počelo da se trese bila sam u podrumu škole i predavala onlajn i odjednom sam čula neke prodorne vibracije. Međutim, kako su u školi bili građevinski radovi, mislila sam da je to u pitanju. Posle nekoliko sekundi samo sam čula dreku ljudi oko sebe, nisam ih razumela, ali sam shvatila da moram da izađem napolje. Počela sam da trčim što sam brže mogla, a u celom haosu nisam se ni obula, izašla sam na ulicu bosa od straha", prepričava traumatično iskustvo Blaženka.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Blazenka de Los Vojkovici (@madeinsfrj)

Posle prvog potresa obično sledi još jedan, a kako Blaženka to tada nije znala, uputila se ka svom domu gde ju je dočekalo novo iznenađenje. Naime, kako nam je rekla, stanari celog bloka stajali su napolju i spremali se da noć provedu u obližnjem parku. Tada je shvatila da je čeka besana noć pod zvezdama koju će provesti u iščekivanju.

"Objasnili su mi da je tako bezbednije. Jedina pozitivna strana je bila to što je bilo leto. Ne mogu da zamislim kako je ljudima u takvoj situaciji zimi. Sledeći dan život se nastavio regularno u Istanbulu, ali počeli su strahovi i traume. Sanjala sam zemljotrese stalno. Znala sam da se budim u sred noći osećajući ljuljanje, ali u tom momentu vi ne znate da li je to stvarnost ili sanjate. Jedan sam dočekala čak i na wc šolji", objašnjava ona.

Ova Balkanka kaže da joj se život potpuno promenio posle prvog iskustva sa jačim potresom. Često halucinira, a čak i kada nema zemljotresa čini joj se da se zidovi ljuljaju.

"Još jedan potres sam doživela usred bela dana u učionici takođe, sećam se da sam se samo ukočila i stajala u mestu od straha, nije mi palo na pamet da se pomerim, ali na svu sreću nije bio jak", dodaje ona.

"Ne znam da li je bio zemljotres ili mašina za veš"

Zbog velikog straha sa kojim se nosi od 2019. godine, Blaženka ni sada sa sigurnošću nije mogla da tvrdi da li je osetila razarajući potres i u svom gradu. Ipak, njeni poznanici i prijatelji potvrdili su da je podrhtavanje tla bilo primetno.

"Kako sada živim u kući koja liči na drvenu kolibicu i stalno se trese zbog čega nikada nisam sigurna da li se dešava zemljotres ili radi veš mašina ili tako nešto. Osim toga, imam veliki strah od podrhtavanja jer sam preživela veoma jak zemljotres. Zbog toga nisam sigurna da li umišljam ili se potres zaista dešava", navodi ona.

Srećom, Blaženka i njena porodica potres su uspeli su da izbegnu, međutim kako nam kaže naša sagovornica, na scene razorenih gradova nije mogla da ostane imuna. Emocije koje je osetila ne može da uporedi ni sa čim drugim što je dosad doživela, a tugu pospešuje i to što je trenutno u drugom stanju.

"Građani Turske veruju u sudbinu, uvek spremni na evakuaciju"

Kako kaže život u ovoj zemlji naučio ju je da uvek mora biti spremna na najstrašniji scenario. Naime, građani Turske u svojim kućama uvek imaju spreman ranac sa najosnovnijim stvarima koji će u žurbi pokupiti prilikom evakuacije. Sa druge strane naša sagovornica dodaje da su vrlo religiozan narod koji veruje u sudbinu i da čak i ako se desi katastrofa, desila se sa razlogom.

"Mnogi građani u Turskoj imaju aplikacije putem kojih možemo videti spisak zemljotresa i lokaciju na karti. U Istanbulu svi imaju unapred spremljen ruksag u kom se obavezno nalazi šlem ili kaciga, vodu, konzerve, kutiju za prvu pomoć i radio. To im stoji u kući jer nikada ne možete da znate kada će doći do potresa. Takođe, morate unapred znati koji deo stana vam je najčvršći ukoliko živite na primer na 20 i nekom spratu jer fizički ne biste stigli da istrčite", objašnjava ona.

Ipak, naša sagovornica kaže da se ona lično ne plaši potresa. Smatra da je u Antaliji bezbedna i da se baš zbog bezbednosti odselila iz Istanbula, ali fobije nastale posle prvog zemljotresa verovatno nikada neće moći da iskoreni.

(Telegraf.rs)