Kako je kineski balon "zamutio vodu": Ključan je u novom Hladnom ratu?

Saga sa kineskim balonom, koji je oboren iznad SAD preti da postane prekretnica u opasnom svetskom rivalstvu nove supersile... Naime, Amerikanci su po prvi put doživeli opipljiv simbol nacionalnog bezbednosnog izazova iz Pekinga.

Letelica, koju su američke obaveštajne službe okarakterisale kao "špijunski balon", predstavljala je relativno lošu tehnologiju, skromnu bezbednosnu pretnju u poređenju sa višeslojnom špijunažom, ekonomskim, sajber, vojnim i geopolitičkim rivalstvom koje eskalira svaki dan, prenosi CNN.

Preporučujemo

Ali dok je lebdeo američkim nebom, pre nego što je oboren u subotu kod Karoline, balon je stvorio iznenadni trenutak kada ideja o pretnji Kine američkoj domovini nije bila ni daleka, ni teoretska, ni nevidljiva, ni nešto što će se nekad dogoditi u budućnosti. I to je podvuklo kako je u današnjoj polarizovanoj Americi prva reakcija Vašingtona na pretnju da upire prstom, a ne da se ujedini.

Nije ovo prvi put da su kineski baloni ušli u vazdušni prostor SAD, a ni poslednji.. Ipak, vojni zvaničnici rekli su za CNN da balon nije smatran kao opasan po nacionalnu bezbednost. Ali njegovo višednevno putovanje od Montane do istočne obale izazvalo je medijsku pomamu i pometnju u Vašingtonu.

U onome što je istovremeno bio trenutak geopolitičkih visokih uloga i velike farse, Bela kuća se trudila da objasni zašto nije odmah "probušila" balon pošto su zvaničnici u Južnoj Karolini upozorili ljude da ne pucaju na kineskog uljeza koji je visoko leteo.

Sve ovo je ostavilo predsednika Džoa Bajdena u duboko ranjivoj poziciji dok su se njegovi republikanski kritičari nabacivali. Balon se nije mogao jednostavno zanemariti, posebno pošto je državni sekretar Entoni Blinken krenuo na put u Peking koji je brzo otkazan jer je izbila politička oluja.

"Ne bi trebalo da Kinezima dozvolimo da se šegače sa našim vazdušnim prostorom", rekao je lider republikanaca u Senatu Mič MekKonel.

I dok je Peking izražavao neuobičajeno žaljenje zbog upada, kako je tvrdio, meteorološkog balona, njegovi kritičari vide ovaj incident kao najnoviji primer drske spremnosti da prepusti svoju moć izvan svog regiona, da gazi uspostavljena pravila među nacijama i kao još jedan dokaz na agresivan pokušaj da proširi svoj uticaj i obaveštajne operacije širom sveta, koje su ciljale na kompanije, univerzitete i kineske Amerikance, kao i na tradicionalne mete.

"SAD su jasno stavile do znanja da je ovo neprihvatljivo zadiranje u američki suverenitet“, rekao je u nedelju ministar saobraćaja Pete Butidžiž.

Dok Kina ima desetine špijunskih satelita obučenih za SAD, baš kao što to čini Vašington protiv svog rivala, vidljiva odvažnost leta balonom izazvala je bes u Vašingtonu. Ovo, zauzvrat, preti da oslobodi političke, vojne i diplomatske snage u obe nacije koje, iako se mogu kratkoročno upravljati, pokazuju koliko će biti teško zaustaviti ovo rastuće rivalstvo da dostigne tačku ključanja i izazove rat u u jednoj od ključnih pretnji 21. veka.

Sve dok balon nije ušao u vazdušni prostor SAD, postojao je mali interval između obezbeđivanja trećeg mandata kineskog predsednika Si Đinpinga prošle godine i sledećih predsedničkih izbora u SAD kada je hladnija politika u Vašingtonu i Pekingu mogla da olakša ublažavanje diplomatskih tenzija. Ta prilika je sada možda protraćena.

Pitanja za Bajdena

Posledice krize postavljaju teška pitanja za predsednika SAD Džoa Bajdena i neželjeno odvraćanje pažnje od govora o stanju nacije u utorak, a to je pokretanje kampanje za reizbor.

Republikanci su brzo označili Bajdena kao nesavesnog, lako zaplašenog Kinom i sporog u odbrani američke teritorije. Iako je takva kritika laka za kritičare sa megafonom, koji nemaju odgovornost, politički metež će stvoriti podmuklo okruženje za buduće kreiranje politike SAD osmišljeno da spreči sukob sa Kinom.

Američka vojska mora da objasni zašto balon nije oboren pre nego što je krenuo da prelazi preko kontinentalnog dela SAD, a incident preti da otvori tenzije između Pentagona i Bele kuće oko postupanja sa incidentom, kao i debate o tome šta da se radi sledeći put.

Sramotni kraj balona, u koji je ispaljen projektil iz američkog aviona, takođe igra na nestabilnu kinesku politiku.

To predstavlja novu sramotu za Si Đinpinga, čije je cementiranje trećeg mandata zasenjeno teško promašenim naporima u borbi protiv pandemije kovida, neviđenim protestima protiv blokade i sada velikom krizom sa Sjedinjenim Državama.

Postavlja se pitanje da li je let bio nameran čin da se isprovocira SAD ili je bio greška? Ili su kineske oružane snage htele da osramote najviše rukovodstvo ili da poremete pokušaje da se smanje tenzije sa SAD uoči Blinkenove posete?

Epizoda je podsetnik da je vladajuća kineska Komunistička partija nemilosrdna i represivna, ali je politika moći sa visokim ulozima u Pekingu podmukla kao i Vašington. Kao i u SAD, zaoštrena politika američko-kineskih odnosa može dovesti do odluka koje izazivaju eskalaciju.

Reakcija Amerike

Bajdenova odluka da ne obori balon sve dok nije preleteo celu obalu Atlantika omogućilo je republikancima, koji samo čekaju priliku, da predsednika proglase slabim, a sve uoči najave reizbora.

"Kao i obično kada su u pitanju nacionalna odbrana i spoljna politika, Bajdenova administracija je reagovala u početku suviše neodlučno, a zatim prekasno“, rekao je MekKonel.

Senator sa Floride Marko Rubio ocenio je incident kao očigledan izazov američkoj moći i sugerisao da je Bajdenova umerena akcija pokrenula pitanja da li će se suprotstaviti gorim kineskim pretnjama, na primer u vezi sa demokratskim Tajvanom.

"Poruka koja je poslata svetu je da možemo da letimo balonom iznad vazdušnog prostora Sjedinjenih Američkih Država, a vi nećete moći da uradite ništa povodom toga da nas zaustavite“, rekao je Rubio.

Drugi republikanci, među kojima je i bivši predsednik SAD Donald Tramp, krenuli su u napad pošto balon nije odmah oboren, uprkos upozorenjima da bi njegova ogromna veličina mogla da izazove štetu ili smrt na zemlji.

Senator iz Arkanzasa Tom Koton rekao je, na primer, da je "ono što je počelo kao špijunski balon postalo probni balon koji testira snagu i odlučnost predsednika Bajdena, i nažalost, predsednik je pao na tom testu“.

Republikanci su propustili da primete da su zvaničnici rekli da se nekoliko letova balonom iznad SAD dogodilo tokom Trampove administracije, iako je tranzit tih, kako se sumnja kineskih špijunskih balona, otkriven tek nakon što je Bajden preuzeo dužnost, rekao je visoki zvaničnik administracije za CNN.

I mnoge demokrate vide Kinu kao rastuću pretnju, što će verovatno pokrenuti tvrdolinijašku politiku koja će produbiti otuđenje Amerike od njenog rivala.

I dok je Bajdenova administracija na udaru kritika zbog balona, ideja da je predsednik u kineskom džepu opovrgnuta je politikom prema komunističkom gigantu koja je podigla konfrontacijski stav koji je zauzeo Tramp. Podsetimo, bivši predsednik se u početku družio sa Si Đinpingom i pristao je na neuspeli trgovinski sporazum pre nego što se okrenuo protiv Pekinga kada je pandemija koja je nastala u Kini ugrozila njegovu kandidaturu za reizbor.

Bajden je produbio veze SAD sa azijskim saveznicima osmišljenim da se suprotstave Kini – obezbeđujući, na primer, prošireni pristup bazama na Filipinima, i postigavši sporazum sa Japanom o ofanzivnim kapacitetima američkih marinaca tamo poslednjih nedelja.

Takođe je nastojao da ojača pristup Zapada i proizvodnju poluprovodnika u udaru na Kinu. Ako bilo koji strani autokrata vidi Bajdena kao "blag dodir", sve što treba da urade jeste da pogledaju više milijardi dolara efektivni proksi rat koji on vodi protiv Rusije u Ukrajini u najvećoj mobilizaciji zapadne alijanse od pada Sovjetskog Saveza.

Ipak, političke posledice će i dalje verovatno ometati Bajdena, čak i ako je teško zamisliti da bi glasači učinili da njegovo postupanje sa Kinom, bez buduće velike krize, bude odlučujući faktor 2024.

Haos zbog balona je najnoviji neočekivani događaj, uključujući kontroverzu oko poverljivih potpredsedničkih dokumenata pronađenih u njegovoj kući i bivšoj kancelariji u Delaveru, kako bi se osujetio Bajdenov pokušaj da se fokusira na snažan rast radnih mesta i ekstremizam nove republikanske većine u Predstavničkom domu ispred očekivanog kandidovati se za drugi mandat, piše CNN.

Kako će politički haos uticati na diplomatiju?

Politička oluja mogla bi da stvori uslove u SAD koji će iskomplikovati napore da se spreči opasan pad u kinesko-američkim odnosima - prvobitna svrha Blinkenove misije.

Ako Bajden dodatno eskalira reakciju SAD na incident, nakon obaranja balona, mogao bi da izazove žestoku kontrareakciju u Pekingu koja će još više pogoršati tenzije.

Uoči Blinkenove posete bilo je znakova da je Sijeva vlada, opterećena problemima kod kuće, želela barem da umanji vrelinu odnosa, nadovezujući se na sastanak kineskog lidera sa Bajdenom na Baliju prošle godine. Bilo je čak i spekulacija da bi putovanje moglo dovesti do najave još jednog samita lidera ove godine.

Ali ako incident sa balonom dodatno okrene američko javno mnjenje protiv Kine, predsednik će imati još manje slobode za diplomatiju koja ima za cilj da uspori tempo ka konfrontaciji.

Još jedna komplikacija jeste moguća poseta Tajvanu predsednika Predstavničkog doma Kevina Makartija. Kina je burno reagovala prošle godine zbog odlaska Nensi Pelosi na Tajvan i započela masovne pomorske vežbe u blizini demokratskog ostrva.

Već su upozorili da bi takva poseta prekršila osnovni princip "Jedne Kine" koji reguliše odnose između Vašingtona i Pekinga – stav koji SAD ne prihvataju.

S obzirom na političku galamu u Vašingtonu, Makarti, koji je upravo osnovao dvopartijski komitet za ispitivanje  "pretnje komunističke Kine", ima još veće podsticaje da sada otputuje u Tajpej uprkos trenutnim ekstremnim tenzijama.

"Mislim da mi Kina ne može reći da idem, bilo kada, bilo gde“, rekao je Makarti posle sastanka sa Bajdenom prošle nedelje.

Drugi rizik je da bi "balon kriza" mogla da pogorša ionako napete situacije u kojima američke i kineske snage dolaze u bliski kontakt, uključujući pozicije iznad Južnog kineskog mora i oko Tajvana.

Pogrešna komunikacija između kapetana brodova, na primer, koja preraste u vojni sukob, mogla bi da izazove eskalaciju.

Zbog toga su stručnjaci koji savetuju da se uspostavi mir bili zaprepašćeni memorandumom koji je procureo od strane generala američkog vazduhoplovstva Majkla Minihana u kojem se upozorava da mu "utroba govori da Amerika treba da bude spremna za rat sa Kinom u roku od dve godine". Memorandum se ne poklapa sa američkim procenama sposobnosti Pekinga ili procenama o njegovom dizajnu na Tajvanu. Ali to je produbilo osećaj da se sukob sprema i da može biti neizbežan.

Prethodne krize su ublažene, ali Kina više nije ista

Postoji mnogo presedana za katastrofalne trenutke u američko-kineskim odnosima koji su "smireni", ali svedoče o ekstremnoj ekonomskoj i humanitarnoj ceni koju bi obe strane, ali i ostatak sveta, platile u slučaju šireg sukoba.

Tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, na primer, američke bombe su pale na kinesku ambasadu u Beogradu, što je, kako je NATO rekao, nesreća - ali je to izazvalo erupciju besa u Kini. 2001. godine, neposredno nakon što je predsednik Džordž V. Buš preuzeo dužnost, američki nadzorni avion i kineski mlaznjak sudarili su se iznad Južnog kineskog mora. Kineski pilot je poginuo i bila je potrebna intenzivna diplomatija da se oslobodi američka posada, koja je 11 dana kasnije prinudno sletela na kinesko ostrvo...

Ovi incidenti su se, međutim, dogodili u drugom dobu, kada je američka politika bila osmišljena da uvede Kinu u svetsku ekonomiju, kao konkurenta, ali ne i protivnika. Taj proces je propao nakon što je Kina napravila nacionalistički zaokret pod Sijem i pošto su njena moć i ambicije rasle zapanjujućom brzinom.

Dve decenije kasnije, ciljevi Pekinga se u Vašingtonu sve više vide kao nespojivi sa američkim nadama da će promovisati demokratiju, međunarodni sistem zasnovan na pravilima i sopstvenu moć na Pacifiku. Ali kada SAD govore o postavljanju zaštitnih ograda oko svojih odnosa sa Kinom i zaštiti vladavine prava koju podržava Zapad, Peking veruje da Amerika želi da osujeti svoju sudbinu velikih sila.

"Mi smo protiv definisanja celokupnih odnosa Kine i SAD samo konkurencijom i korišćenja konkurencije kao izgovora za obuzdavanje i suzbijanje drugih", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning 31. januara.

Zbog toga mnogi posmatrači u obe zemlje sada vide SAD i Kinu na kursevima koji se neizbežno sukobljavaju – što može dovesti ka propasti, koja se čini verovatnija nakon naizgled bezazlenog leta jednog balona preko SAD.

(Telegraf.rs)