Preti nam pandemija mnogo gora od korone? Svet ima malo vremena da reaguje

Na obali mora u Peruu, usled oseke, uočen je mrtav pelikan, raširenih nogu i krila. Sumnja se da je preminuo od virusa H5N1 u decembru... Čini se da svet, koji samo što je počeo da se oporavlja od pandemije kovida-19, suočava se sa mogućom pandemijom od daleko smrtonosnijeg patogena. Ptičiji grip već dugo je jedan od najvećih strahova naučnika.

Ovaj patogen, pogotovo u H5N1 soju, nije često zaražavao ljude, ali u slučajevima kada je došlo do infekcije, 56 odsto ljudi kod kojih je potvrđena zaraza je preminulo.

Preporučujemo

Nemogućnost da se lako širi od osobe do osobe sprečilo je da izazove stravičnu pandemiju. Međutim, situacija se sada menja.

Virus, koji je dugo izazivao epidemije među živinom, inficira sve više ptica selica, omogućavajući mu da se širi, čak i na različite sisare, povećavajući rizik da bi se nova varijanta mogla proširiti na ljude i među njima.

Ono što zabrinjava jeste podatak da mutantni soj H5N1 ne samo da inficira kune na farmi krzna u Španiji, već se i najverovatnije širi među njima.

Da stvar bude gora, respiratorni trakt kune je izuzetno pogodan da deluje kao kanal za ljude, rekao je Tomas Pikok, virusolog koji je proučavao ptičji grip za New York Times.

Svet bi trebalo odmah da reaguje, pre nego što H5N1 dobije priliku da "zavlada".

New York Times navodi da svet za to ima neophodne alatke, uključujući i vakcine. Ono što nedostaje, navode, jeste svesnost da mora da se brzo reaguje.

Najbolja odbrana od novog, smrtonosnog patogena, jeste agresivno sprečavanje širenja, što podrazumeva brzu detekciju zaražavanja.

Sjedinjene Države, Svetska zdravstvena organizacija i svetski zdravstveni zvaničnici već imaju mreže za nadzor gripa, ali mnogi stručnjaci za ptičiji grip rekli su mi da ne misle da mreže funkcionišu dovoljno dobro s obzirom na nivo pretnje.

Takav nadzor bi morao da da prioritet ljudima u živinarskoj industriji, ali i da se proširi izvan toga.

Tis Kuiken, stručnjak za ptičiji grip na medicinskom fakultetu Erasmus u Roterdamu u Holandiji kaže da farme svinja, životinja koje su podložne virusu, takođe treba nadgledati zbog ptičijeg gripa.

Ljudi koji dolaze u kontakt sa divljim pticama i životinjama, ali i sa vrstama koje se gaje kao ljubimci, poput feretki, nalaze se pod visokim rizikom.

Nije dovoljno samo otkriti virus

Stručnjaci kažu da bi suzbijanje zahtevalo veliki napor i globalnu koordinaciju. Farme kuna trebalo bi da budu zatvorene, čak i ako to znači ubijanje životinja, koje inače obično ubijaju zbog krzna u dobi od oko 6 meseci.

Teško je zamisliti bolji način za inkubiranje i širenje smrtonosnog virusa nego pustiti ga da evoluira među desetinama hiljada životinja sa gornjim disajnim putevima sličnim našem.

Kada je korona virus ušao na farme kuna u Danskoj 2020. i kune su stvorile nove varijante koje su potom zarazile ljude. Napori da se spasi industrija bili su uzaludni jer su epidemije bile nekontrolisane. Ako su različiti sojevi gripa istovremeno zarazili istu osobu, ti sojevi mogu da zamene segmente gena i da dovedu do novih, prenosivijih varijanti.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ako se radnik na farmi kuna, koji je zaražen gripom, takođe zarazi sa H5N1, to bi moglo da bude inicijalna kapisla da se pandemija razbukta. Da bi se ovo izbeglo, brzo testiranje treba da bude široko dostupno i lako za nabavku širom sveta, posebno za radnike u živinarstvu i ljude koji rukuju divljim pticama ili drugim divljim životinjama.

Sadašnje mogućnosti testiranja treba brzo proširiti. U Sjedinjenim Državama postoji 91 laboratorija za javno zdravlje koje mogu testirati na H5 grip. Pozitivni rezultati se šalju u Centre za kontrolu i prevenciju bolesti, gde dalje analize mogu otkriti H5N1 u roku od oko 48 sati. Ali trebalo bi da postoje planovi za povećanje količine testova i objekata za testiranje u slučaju da potražnja poraste.

Vakcina postoji

Možda je najbolja vest da postoji nekoliko vakcina protiv H5N1 koje je već odobrila Uprava za hranu i lekove čija je bezbednost i imuni odgovor proučavani.

Američka vlada ima male zalihe vakcina protiv H5N1, ali to ne bi bilo ni blizu dovoljno ako bi došlo do ozbiljne epidemije. Trenutni plan je da se masovno proizvode ako i kada dođe do takve epidemije, na osnovu određene varijante.

Međutim, postoji nekoliko problema sa ovim pristupom, čak i u najboljem slučaju. Proizvodnja stotina miliona doza nove vakcine mogla bi da potraje šest meseci ili više. Zabrinjavajuće je da se sve osim jedne od odobrenih vakcina proizvode inkubacijom svake doze u jajetu.

Vlada SAD drži stotine hiljada pilića na tajnim farmama sa telohraniteljima. Ali telohranitelji su verovatno tu da odbiju terorističke napade, a ne virus.

Jedina kompanija sa vakcinom protiv H5N1 koja nije bazirana na jajima koju je odobrila FDA očekuje da će moći da proizvede 150 miliona doza u roku od šest meseci od proglašenja pandemije. Ali, na svetu ima sedam milijardi ljudi.

Platforme zasnovane na mRNA koje se koriste za pravljenje dve vakcine protiv kovida takođe ne zavise od jaja. Skot Hensli, stručnjak za grip sa Univerziteta u Pensilvaniji, rekao je da se te vakcine mogu masovno proizvoditi brže, za samo tri meseca. Trenutno ne postoje odobrene mRNA vakcine protiv gripa, ali napore da se napravi vakcina treba ubrzati.

Ako SZO želi da preuzme vođstvo u širenju globalne proizvodnje vakcina, potrebna joj je podrška bogatih zemalja i saradnja velikih farmaceutskih kompanija koje imaju patente i znanje.

Veliki izazov u ​​stvaranju zaliha vakcina protiv gripa je to što one vremenom mogu izgubiti potenciju i potrebno ih je ažurirati kako se pojavljuju nove varijante.

Američka vlada je skeptična u pogledu stvaranja velikih zaliha, plašeći se da uskladištene vakcine možda neće biti efikasne protiv bilo kog soja koji je postao pandemijski, i brine se da će zalihe ionako isteći. Zvaničnici takođe veruju da mogu brzo da dobiju masovnu proizvodnju novih vakcina protiv gripa.

Mnogi stručnjaci za grip su rekli da starije vakcine i dalje mogu pružiti određenu zaštitu od teških ishoda ili smrti. Piter Palese, profesor mikrobiologije na Medicinskom fakultetu, koji je uspostavio prve genetske mape za viruse gripa A, B i C, rekao je da bi takve zalihe bile posebno korisne za osnovne radnike.

CDC je 2017. otkrio da je vakcina protiv H5N1 napravljena 2004. i 2005. pomogla u zaštiti od virusa H5N2 u 2014. Istraživanja iz 2006. godine pokazala su da je 80 odsto američkih zaliha ranijih vakcina protiv H5N1 i dalje bilo aktivno tokom cele godine. U 2019. godini, druga studija je otkrila da su vakcine protiv H5N1 proizvedene još 2004. bile moćne punih 12 godina kasnije.

Takođe, može da se dozvoli dobrovoljna vakcinacija, posebno za grupe sa visokim rizikom kao što su radnici u peradi i zdravstveni radnici, koji bi lečili pacijente u slučaju izbijanja epidemije.

Dobrovoljna vakcinacija takođe bi mogla da pruži veće podatke o bezbednosti i specifičnostima doziranja vakcina. Vakcinacija radnika na farmama ima dodatnu korist od pomoći u suzbijanju epidemije na prvom mestu.

Nekoliko stručnjaka za grip žalilo je zbog nedostatka vakcinacije za kokoške i ćurke. Da je sva živina ranije vakcinisana, možda se H5N1 nikada ne bi tako široko proširio na divlje ptice. Kasno je, ali treba brzo da počne masovna vakcinacija živine i svinja.

Čak i vakcinisanje većeg broja ljudi, posebno radnika na farmama živine i svinja, protiv običnog gripa može pomoći.

Već postoje antivirusni lekovi za grip, koji deluju bez obzira na soj, ali ih treba davati rano, što zahteva široko rasprostranjeno rano testiranje, lak pristup i dovoljne i pravične zalihe na globalnom nivou.

Naučnici rade na univerzalnoj vakcini protiv gripa, koja bi potencijalno pokrivala sve varijante, kao i one buduće pandemijske – možda i najbolji rezultat, ali vredan ulaganja.

(Telegraf.rs)