Tri opcije za novog generalnog sekretara NATO: Da li je došlo vreme za ženu na čelu Alijanse

Generalni Sekretar NATO Jens Stoltenberg čvrstom rukom vodi alijansu od kako je počeo rat u Ukrajini, ali kako mu mandat ističe u septembru, sve je više spekulacije o tome ko bi mogao da ga nasledi, piše briselski portal Politico.

Istovremeno, postavlja pitanje da li će na njegovo mesto možda doći žena.

Preporučujemo

Rat u Ukrajini u velikoj meri komplikuje odluku o imenovanju generalnog sekretara, za koju je potreban konsenzus među liderima 30 zemalja članica NATO-a.

Sledeći generalni sekretar morao bi da balansira u ohrabrivanju zapadnih prestonica da nastave da isporučuju oružje Kijevu i da pojačaju budžetska ulaganja u odbranu, ali da se formalno ne mešaju u sukob između Ukrajine i Rusije.

"Čini se da je došlo vreme za svežu krv", rekao je jedan visoki diplomata NATO-a za "Politico". I pored toga, članice NATO-a će se možda ipak odlučiti da na poziciji generalnog sekretara zadrže Stoltenberga.

Tri opcije

"Politico" piše da se među članicama razmatraju tri opcije. Prva, koja je najčešće spominjana je reizbor Stoltenberga. Mandat sadašnjeg generalnog sekretara produžen je prošlog marta nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Mnogi zvaničnici sada veruju da je još jedno produženje Stoltenbergovog mandata, najozbiljnija opcija.

U okviru druge opcije, spominju se holandski premijer Mark Rute, premijerka Estonije Kaja Kalas i britanski ministar odbrane Ben Volas.

Treću grupu ređe pominjanih imena čine litvanska premijerka Ingrida Šimonite, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

S obzirom da su do sada svi generalni sekretari NATO-a bili muškarci, postoji određena doza pritiska da se na čelnu poziciju Alijanse imenuje žena.

"Vreme je za ženu generalnog sekretara. Ako muškarci pokušavaju da zauvek ostanu na svojim pozicijama, žena nikada neće imati šanse da budu podjednako zastupljene", rekao je visoki diplomata NATO-a.

S druge strane, neke od članica alijanse zalažu se za veću regionalnu zastupljenost, prenosi Tanjug.

Stoltenberg, koji je na funkciji generalnog sekretara od 2014. godine, bivši je norveški premijer.

Pre Norveške, poziciju šefa NATO-a u skorijoj istoriji držale su Danska, Holandija i Velika Britanija Neki vide kandidate iz istočne Evrope kao posebno pogodne kako bi se postigao balans među državama članicama.

Još pre ruske invazije na Ukrajinu, postojala je ideja da alijansa izabere generalnog sekretara iz istočnog krila. Neki zvaničnici u regionu tvrde da je rat od tada ojačao argumente za nekoga iz zemalja poput Estonije ili Litvanije.

"Godinama su zemlje istočnog krila upozoravale na pretnje koje su dolazile iz Rusije", rekao je zvaničnik jedne baltičke zemlje i dodao da zemlje istočnog regiona prednjačile u jačanju vojne potrošnje i apelovanju na alijansu da unapredi svoju odbranu.

Predsednica Slovačke Čaputova objedinjuje sve te zahteve oko kojih se pregovara - žena je i dolazi iz zemlje istočnog bloka. Njen portparol je saopštio da je Čaputova fokusirana na svoj trenutni posao, ali da bi odluka da na mesto generalnog sekretara bude izabran predstavnik Slovačke bio "snažan odraz spoljne i bezbednosne politike" koju vodi Bratislava.

Premijerka Estonije Kaja Kalas, iako visoko na listi potencijalnih imena, ranije u novembru je saopštila da je "verovatnoća da bude izabrana izuzetno mala".

Predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane, jedno je od imena za koje se spekuliše da bi mogla da dobije podršku zapadnih članica, koje ne gledaju sa simpatijama na mogućnosti izbora lidera iz zemalja istočnog krila, ali nije potpuno jasno da li je zainteresovana za tu ulogu.

Na Fon der Lajen se gleda kao na snažnog mogućeg kandidata, i ima velike šanse da bude imenovana, ukoliko ne bude izabrana za drugi mandat na poziciji predsednice Evropske komisije.

Među ostalim imenima o kojima se spekuliše je i potpredsednica kanadske vlade Kristija Frilend i ministarka spoljnih poslova Melani Džoli. Ipak, kažu zvaničnici, pošto se alijansa fokusira na jačanje svoje odbrane, niski vojni troškovi Kanade i njen neevropski status znače da je malo verovatno da će neko iz Otave doći na čelnu poziciju NATO-a.

(Telegraf.rs)