Jedna poruka izazvala opštu paniku u najsiromašnijoj državi Evrope. Strah od novog rata

Stanovnike Moldavije ponovo je obuzeo strah zbog mogućeg širenja ratnih sukoba na područje njihove države. Povod je jedna objava na internetskoj stranici tzv. ministarstva spoljnih poslova u Tiraspolu, glavnom gradu separatističke regije Pridnjestrovlje.

Tu je službeno saopšteno da je "ministar" Vitali Ingatjev za vreme virtuelnog sastanka s nekoliko ruskih službenika izrazio "zabrinutost" zbog "pojačanog pritiska" na Pridnjestrovlje koji uzrokuje povećanje kapaciteta moldavske vojske, piše Deutche Welle.

Preporučujemo

Po njegovom mišljenju, pozadina toga je "sukob oko Pridnjestrovlja koji nije konačno rešen". Osim toga, rekao je Ignatjev, u Moldaviji se zapaža pojačano "potiskivanje svega ruskog". To je stari narativ proruskih separatista kojim Rusija u pravilu opravdava svoje vojne agresije na nezavisne države poput Gruzije, Moldavije i Ukrajine.

Ignatjev se žali Rusima

Ignatjev je na virtuelnom sastanku izvestio da je vođstvo u Kišinjevu znatno povećalo izdatke za vojsku u državnom proračunu za 2023, pa i za kupovinu oružja na Zapadu. Takođe se požalio i na "tehničku i financijsku pomoć" koju moldavska vojska dobija od EU-a i SAD-a. Kišinjev time povećava kompatibilnost svoje vojske s NATO-ovim sistemima, ocenio je Ignatjev. A tu su i, kako je rekao, pokušaji moldavskog vođstva da "na međunarodnom nivou postigne povlačenje ruskih jedinica iz Pridnjestrovlja i raspuštanje ruske mirovne misije".

Činjenica je da Kišinjev, zbog sigurnosne pretnje koju predstavlja ruski rat protiv Ukrajine, sve češće govori o nužnosti posedovanja modernih oružanih sistema. Deo te strategije je nabavka nemačkih oklopnih transportnih vozila tipa Piranha. Prva vozila već su službeno isporučena 12. januara.

Foto: Tanjug/AP

Prema ispitivanju javnog mnjenja, u međuvremenu je 70 posto građana Moldavije uvereno u nužnost modernizacije nacionalne vojske.

Strah od zatvora zbog separatizma

Ignatjev je na sastanku takođe izrazio zabrinutost zbog nedavno usvojenog zakona u moldavskom parlamentu, kojim se određuju kaznene mere, uključujući i kaznu zatvora, za separatizam i subverzivne akcije protiv države.

Na virtuelnom sastanku učestvovao je i Leonid Manakov, vođa tzv. predstavništva Pridnjestrovlja u Moskvi. On je predložio osnivanje stručne grupe koja bi razvila mehanizam za odbranu prava stanovnika Pridnjestrovlja i ruskih građana koji žive u toj regiji.

Opasan pokušaj zastrašivanja

Oazu Nantoi, parlamentarni zastupnik vladajuće proevropske stranke Akcija i solidarnost (PAS) u Moldaviji, izjavio je za DW da su informacije, objavljene na web stranicama separatističke institucije, "deo standardne tehnologije kojom Rusija pokušava podći strah među Moldavcima, kako bi na taj način dobila nove ustupke od Kišinjeva". Ta reakcija, kaže Nantoi, pokazuje licemerje režima u Kremlju, koji je po njegovom mišljenju "fašistički" i obeležen "personalizovanom diktaturom koja uništava sve što znači političku demokratiju i ljudska prava".

Strah od rata je oružje kojim Rusija sada jača svoju petu kolonu u Moldaviji, jer veruje da će time pokoriti vladu u Kišinjevu, uveren je Nantoi. I istovremeno ističe: "Mi ostajemo solidarno povezani s Ukrajinom i radimo na pravnim temeljima za mirno ukidanje separatističkog režima u Tiraspolu."

Sve zavisi od pobede Ukrajine

Moldavski službenici su uvek iznova upozoravali da rešavanje sukoba oko Pridnjestrovlja zavisi od pobede Ukrajine u ratu protiv Rusije. Pridnjestrovlje se u 90-im godinama prošlog stoleća otcepilo od Moldavije uz rusku podršku.

No istovremeno članovi ruske Dume prete Republici Moldaviji uništenjem ako odluči da pristupi NATO-u. Tu je pretnju izgovorio Leonid Kalašnikov, predsednik Odbora za pitanja ZND-a (Zajednica nezavisnih država 12 bivših sovjetskih republika) u ruskom parlamentu. Prethodno je moldavska predsednica Maja Sandu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavila da bi se njena zemlja mogla odreći svoje neutralnosti u korist integracije u „jedan veliki savez".

Kalašnikov je rekao: "Ako Moldavci žele da unište svoju vlastitu državu, to je najbolji put. Ako veruju da kao Finska i Švedska mogu potajno i brzo iskoristiti situaciju i pristupiti NATO-u i da im se ništa neće dogoditi, trebalo bi da se prisete da Finska ima dva službena jezika i poštuje svoj narod."

Republika Moldavija s Gagauzijom i Pridnjestrovljem ima dve regije u kojima žive ljudi koji govore ruski i koji su još pre puno vremena, u ranim 90-im godinama, izrazili svoju volju, podsetio je Kalašnikov.

Na sličan način je reagovala i Svetlana Jurova, potpredsednica Odbora za međunarodne poslove ruske državne Dume. Ona je rekla da je Republika Moldavija u poslednje vreme više puta razljutila Rusiju svojim odlukama i zatražila od ruskog Ministarstva spoljnih poslova da na to reaguje.

(Telegraf.rs)