"Želim da živim": Ruski vojnici sa fronta zovu ukrajinske službe, traže da se predaju?

Više od 6.500 ruskih vojnika navodno je pokušalo je da se preda putem telefonske linije "Želim da živim", tvrdi ukrajinska vlada, a ovaj telefonski centar je nedavno premešten na tajnu lokaciju kako bi se izbeglo mešanje Moskve.

Vitalij Matvijenko, portparol Odeljenja za ratne zarobljenike, rekao je da su oni koji su stupili u kontakt preko ove službe verifikovani da služe u ruskim snagama koristeći njihove lične podatke i broj službe.

Od 15. septembra, kada je otvorena telefonska linija, do 20. januara, navodno je 6.543 ruskih vojnika kontaktiralo ukrajinsku Vladu kako bi se predali, često sa prve linije fronta.

Telefonska linija koju je postavilo deset operatera, uspostavljena je nakon što je Vladimir Putin najavio mobilizaciju 300.000 civila.

Matvijenko je odbio da komentariše koliko je predaja tačno izvršeno do sada, ali je servis, koji radi 24 sata dnevno, opisao kao "veoma uspešan projekat" koji ima između 50 i 100 poziva i poruka preko aplikacije Telegram svakog dana.

Telefonski centar je pre mesec dana premešten iz kancelarija odeljenja u Kijevu na tajnu lokaciju zbog straha da će biti meta ruskih napada, rekao je on.

Propagandna vrednost je jasna za ukrajinsku vladu, jer je samo u decembru dva miliona ljudi posetilo veb stranicu "Želim da živim", od čega 1,6 miliona u Rusiji.

Onima koji su se predali nudi se prilika da budu deo razmene zatvorenika dogovorenih između ruske i ukrajinske vlade ili da ostanu u pritvoru sa potencijalom da kasnije ostanu u Ukrajini ili emigriraju.

"Ruska vlada je oslobodila ukupno 1.646 Ukrajinaca u sklopu takvih razmena", rekao je Matvijenko, prenosi Guardian.

Poslednja razmena održala se 8. januara, kada je razmenjeno 50 ljudi sa obe suprotstavljene strane, a najavljeni su i pregovori o daljim sličnim akcijama.

Telegraf nije mogao nezavisno da proveri ove tvrdnje.

Matvienko je rekao da postoje dve faze do konačne predaje.

"Prva faza je da ruski vojnici koji su mobilisani, delimično mobilisani, još uvek nisu mobilisani, pozovu na ovu dežurnu liniju i kažu da će se predati. Nakon toga osoba je dužna da ostavi svoje lične podatke. Kada vojnik stigne na teritoriju Ukrajine, on je u obavezi da ponovo pozove i kaže da će se predati, a ukrajinski operateri mu pomažu da dođe do bezbednog mesta gde će ga sačekati ukrajinski specijalci", objašnjava on.

On je rekao da nivo interesovanja za predaju zavisi od razvoja događaja na bojnom polju.

"Prilikom oslobađanja Hersona, imali smo pozive od Rusa koji su nam rekli da ih spasilo jer su se zaglavili u nekom blatu, da je u njihovom bataljonu ostalo samo deset osoba", tvrdi Matvijenko.

Oksana (25) jedna od radnica u telefonskom centru, rekla je da je svaki poziv drugačiji, ali da joj svi oni daju nadu da ruski ratni napori slabe.

"Neki ljudi zovu i kažu: "Ja sam negde u vojsci. Hoću da se predam", drugi kažu da se boje da će biti mobilisani i pitaju nas šta da rade. Ima i onih koji kažu da su u Ukrajini i žele da se predaju", tvrdi Oksana.

(Telegraf.rs)