Može li Aleksandra da dobije starateljstvo nad sinovima Ane Volš? Nekoliko stvari joj ide u korist

Sinove od 2, 4 i 6 godina Ane Volš, Beograđanke nestale u Americi 1. januara, za čije ubistvo je optužen njen suprug Brajan Volš, preuzela je socijalna služba odnosno Odeljenje za decu i porodicu u Masačusetsku, a za starateljstvo nad njima bori se njena sestra Aleksandra, koja živi u Kanadi. Advokat Željko Pavlović kaže za Telegraf.rs da, pošto se radi o maletnoj deci, da je potpuno prirodno da se za staratelja postavi srodnik, odnosno tetka, Anina sestra, a u korist tome ide i to što ima američko dražvljanstvo koje imaju i deca, a i to što su je deca viđala, odnosno poznaju je.  

O starateljstvu nad decom odlučivaće se nakon završetka suđenja Brajanu Volšu. Uz ogradu da se u Americi, pa i Engleskoj primenuje anglosaksonsko pravo koje nije na istoj bazi kao što je evrokontinentalna baza rimskog prava, ali da se radi o opšte pravnom principu u razvijenom svetu, Pavlović za Telegraf.rs kaže da ipak po prirodi stvari prvi staratelj bi trebalo da bude srodnik, što je u ovom slučaju tetka, odnosno sestra Ane Volš.

Preporučujemo

On zatim objašnjava da starateljstvo podrazumeva staranje o ličnosti štićenika, zastupanje štićenika, pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika ali i upravljanaje i održavanje štićenikove imovine.

-  Staratelj može biti kada organ odnosno Centar za socijalni rad kod nas proceni da osoba ima osobine i sposobnosti, i potrebe za obavljanje dužnosti staratelja. To su osobe koje su podobne za obavljanje dužnosti staratelja, i koje će po proceni nadležnog organa raditi u interesu štićenika. Kod nas zakon doslovce kaže da se za staratelja postavlja supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika. Treba reći i da se i pod starateljstvo može staviti kako dete, tako i punoletna osoba, koja nije sposobna da se stara o sopstvenim pravima i interesima, najčešće mentalne zaostalosti, ima duševnu bolest.. Pošto ovde pričamo o maloletnicima potpuno je prirodno da se za staratelja postavi srodnik - objašnjava Pavlović:

- Moj zaključak je, da je potpuno prirodno, imajući u vidu stepene srodstva, da to bude tetka odnosno Anina sestra, nego neko u petom stepenu srodstva. Vrlo je prosto, jer se pretpostavlja da su i deca ranije viđala tu osobu i da je ta osoba bliža sa detetom. To je potpuno normalno.

Ana sa sestrom Aleksandrom Foto: Instagram/anawalshe

Prema njegovim rečima, za staratelja ne može da se postavi osoba koja je lišena poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zatim osoba čiji su interesi u sukobu i suprotnosti sa interesima štićenika i osoba za koju se sumnja, s obzirom na njihova lična svojstva i odnose sa štićenikama, da će pravilno obavljati posao staratelja.

- U srpskom pravu ima međupotez a to je privremeni staratelj. On se postavlja kada je neophodno zbog hitnosti, kada je hitno potrebno da se zaštite prava i interesi štićenika. Sve odluke kod nas donosi organ starateljstva tačnije Centar za socijalni rad, a pretpostavljam da isti organ ima kompetencije i u SAD, odnosno da je to organ koji vodi računa i brigu o porodici i deci. Po meni, i kod njih je 99 odsto srodnik prioritetna osoba koja ima lična svojstva pogodna da obavlja status staratelja a koja nije osoba kojoj je oduzeta poslovna sposobnost, i nije u sukobu sa interesima štićenika - objašnjava Pavlović za Telegraf.rs.

Foto: Tanjug/AP

Na konstataciju da Brajan, koji je optužen za Anino ubistvo nema brata ni sestru, te da ima samo majku, i na pitanje mogu li možda deca da pripadnu njoj, podseća da su se u štampi pojavljivali natpisi da on nije bio blizak baš sa svojom majkom. 

- To će nadležni organ utvrditi. Ono što iz štampe znamo, da i otac koji je trenutno u pritvoru, nije bio blizak sa svojom majkom. To će opet organ procenjivati, koje je lice podobno da obavlja dužnost staraelja. Po meni, kada je sestra Anina u pitanju, jako je bitan detalj da li je ona američki ili naš državljanin. Super je što je američki. I deca imaju američko državljanstvo. Šta se u tom slučaju radi kod nas? Kod nas se prvo traži naš državljanin, pa ako nema, onda bi došao u obzir strani, pod uslovom da ministar to odobri - zaključuje Pavlović.

Kevin Pauers, osnivač i direktor master studija politike i upravljanja sajber bezbednosti na Bostonskom koledžu, rekao je u intervjuu ranije za Telegraf.rs da će savezna država Masačusets da zbrine decu.

- Oni će da se pobrinu za njih i pronađu im porodicu sa kojom će da žive, privremeno ili za stalno. Nadam se da će članovi njihove porodice da budu uključeni u brigu o njima. Ali, to je užasno. Sve što se dešava, ostaviće traga na njihovu psihu. Toj jadnoj deci je potrebno mnogo podrške. Nadam se da će ovde u SAD, u Masačusetsu, da im pruže podršku koja im je potrebna i pomognu da se pronađu pravi ljudi koji će da brinu o njima - rekao je on.

Na pitanje da li, prema zakonu SAD, Anina deca mogu da dođu kod Anine majke u Srbiju ili da žive sa njenom sestrom Aleksandrom u Kanadi, Pauers je istakao da se nada da će socijalne službe ovde u SAD i zakon da rade u njihovu korist i da će da rade sa porodicom kako bi oni dobili sve što im je potrebno - utehu, brigu, rad na njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju, školu, edukaciju, sve što im je potrebno, kroz rad sa porodicom.

- Mora da se poradi na detaljima i nadam se da će sve da bude urađeno kako treba i u skladu sa najboljim interesom porodice i dece - poručio je on.

(Telegraf.rs)