Kada će Putin odustati od Ukrajine? Ruski lider ima 2 prednosti, puno zavisi od njegovog uskog kruga

Ruska invazija na Ukrajinu ne prestaje da iznenađuje čak ni posle skoro godinu dana od njenog početka, piše Guardian.

Prošle nedelje, u ciljanom raketnom napadu koji je uništio stambenu zgradu u Dnjepru, ubijeno je 45 civila.

Sada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i uvek oprezna Nemačka pričaju o snabdevanju Ukrajine zapadnim tenkovima - nešto što je bilo gotovo nezamislivo pre mesec dana dok su zapadni saveznici bili zaglavljeni u birokratskoj igri u kojoj niko nije bio spreman da pošalje tenkove.

Glavni predstavnici odbrane iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije objasnili su da je novi razvoj događaja način da se Ukrajini pomogne da stekne značajni napredak na bojnom polju koji će primorati Rusiju na mirovne pregovore.

Ukrajina očajnički moli Zapad da joj obezbedi oružje za odbranu još od početka invazije.

Kako se Putinov "trodnevni rat" pretvorio u nedelje i mesece, svaka strana je morala da formuliše plan. Posle inicijalnog zastajkivanja, Zapad je eventualno primenio klasičnu strategiju "postepene eskalacije".

Pojačavajući vojnu pomoć od malih protivoklopnih uređaja do artiljerije, od protivraketnih odbrambenih sistema Patriot do tenkova, Zapad je signalizirao upotrebu strategije koja postepeno podiže uloge i koja jača "zapadnu ruku u pokeru". Prelazeći ruske crvene linije jednu po jednu, Amerikanci i saveznici šalju snažnu poruku podrške Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, piše Guardian.

Ideja je da Rusija poveruje da neće uspeti da ostvari svoje vojne ciljeve i da je za nju najbolje da prihvati svoje gubitke sada, a ne da vodi rat u kojem ne može da pobedi.

Međutim, Rusija se ne predaje. Razlog za to je činjenica da Putin nije ograničen različitim institucionalnim ograničenjima kao njegovi protivnici sa Zapada. U poređenju sa demokratskim vođama, koji na vlasti ostaju zahvaljujući većinskom pobedom na izborima, Putinova kontinuirana moć je ograničena podrškom malobrojne i verne elite, koja od njega zavisi zbog visokih pozicija u industiji ili vladi.

Dok se te elite međusobno bore za svoj uticaj, svi zavise od Putinovih usluga i nisu u poziciji da se protive njegovim političkim odlukama. Njihove sudbine direktno povezane sa njegovom.

Institucionalni kontekst omogućava ruskom lideru dve važne prednosti. Prva je vremenska. Nesputan regulisanim izbornim nadmetanjem, Putin igra “dugu igru”, čekajući da pro-ukrajinska elita na zapadu bude zamenjena manje naklonjenom Ukrajini.

Dok zapadne vođe čestitaju jedni drugima na odličnoj partiji pokera, Putin i njegove elite ne igraju za istim stolom. Iz ruske prespektive, zapadni savetnici samo su tačkice na putu ka ostvarenju njihovih ciljeva.

Za dve godine, Džo Bajden možda više neće održavati zapadno jedinstvo u podršci Ukrajini, što je dovoljno da Rusija pobedi, piše Guardian.

Putinova druga prednost je politički opseg. Pošto ne odgovara javnosti, koja plaća cenu rata, Putinov politički opseg je određen interesima njegovog uskog kruga.

Rat ide na ruku tog kruga koji uglavnom čini vojna i obaveštajna elita, čiji značajni deo se zalaže za dalju eskalaciju sukoba, jer se njihovi interesi protežu dalje od Putinovog vođstva.

Zapad potcenjuje drugu prednost Rusije, jer smatraju da postoji neka granica koja će Ruse naterati da sklope mir.

Ono što Bajden i saveznici zaboravljaju je da autoritarni vladari ne podležu pritisku javnosti kao demokratski lideri.

Slike vojnika koji se kući vraćaju u vrećama uticajne su na Zapadu, ali ne u autoritarnim režimima gde podrška javnosti nema težinu. Guardian tako zaključuje da ne postoji broj žrtava koji će "omekšati" Putinovo srce.

(Telegraf.rs)