Kokain cunami pustoši Evropu

Konzumiranje kokaina u Evropi dostigao je istorijski rekord: oko 3,5 miliona Evropljana koristilo je beli prah u 2021. godini. Velika potražnja dovodi kontinent u fokus velikih narko-kartela. Posao je sada toliko unosan da su tortura i korupcija u porastu.

Doći do kokaina u Evropi sada je isto kao dostava pice, prenosi nemački NTV. Mušterija naručuje supstancu preko šifrovanog naloga Whatsapp ili Signali i ubrzo mu se dostavlja kući putem motorizovanog glasnika - za oko 70 evra po gramu.

Narko-karteli u Latinskoj Americi sada sve više ciljaju Evropu. Posao sa drogom donosi tako visoke profite da su profiteri spremni da plate veliki mito, ali i da pribegnu masovnom nasilju.

Prema Evropskom centru za praćenje droga EMCDDA, oko 3,5 miliona Evropljana koristilo je kokain makar jednom u 2021. godini. To je četiri puta više nego pre više od 20 godina - istorijski veliki broj. Rekordan broj zaplena kokaina u Evropi govori o tome da ponuda raste kao i potražnja: prema podacima Europola, istražitelji droge pronašli su 240 tone kokaina u 2021. godini. Godinu dana ranije zaplenili su 213 tona, a deceniju ranije samo 49 tona. Čini se da se ovaj trend nastavlja - prošle godine, vlasti u Belgiji i Holandiji zaplenile su 162 tone kokaina samo u lukama Antverpen i Roterdam.

Šef belgijske policijske agencije za borbu protiv organizovanog kriminala Erik Snoek govori o "cunamiju". Krajem decembra, kada je u luci Hamburg pronađeno 3,6 tona kokaina, nemačka carina se pozvala i na "uporno visok pritisak na snabdevanje Evrope kokainom". Oko 90 odsto kokaina se krijumčari u Evropu u transportnim kontejnerima, skrivenog između uobičajenih dobara poput banana ili konzervi tunjevine.

35.000 evra za kilogram

Kokain se proizvodi u Latinskoj Americi, oko dve trećine supstance dolazi iz Kolumbije. Međutim, sada su bande u Meksiku, kao što su karteli Sinaloa i Halisko, te koje kontrolišu skoro sav izvoz kokaina iz Latinske Amerike u ostatak sveta.

Tržište u SAD je zasićeno, zbog čega je trgovina kokainom u Evropi sve veća. Dileri droge podmićuju pristanište, vozače kamiona, lučke službenike i carinike. Za lepu dodatnu zaradu, radnici pristaništa pozajmljuju krijumčarima svoje pristupne kartice, propuštaju kamione sa teretom droge ili pomeraju kontejnere po lučkom području tako da ih više ne hvataju nadzorne kamere.

Trgovina kokainom je izuzetno unosna. Kilogram koji u Južnoj Americi košta 1.000 dolara (923 evra) u Evropi se prodaje za 35.000 evra. "Mokromafija" rođena u Maroku u Belgiji i Holandiji, albanske, srpske i kosovske bande i italijanska "Ndrangeta", koje dele evropsku trgovinu drogom po regionima i poslovnim fokusima, spremne su da brane svoje interese ekstremnim nasiljem.

U Antverpenu, na primer, to se ogleda u pucnjavi i napadima ručnim bombama. Pucnji i eksplozija oko stambenog bloka dogodili su se u četvrtak, ali je materijalna šteta i dalje velika. Jedanaestogodišnjak je 9. januara preminuo nakon što je upucan u stambenoj zgradi. U septembru je osujećen plan kidnapovanja belgijskog ministra pravde.

U Amsterdamu je 6. jula 2021. godine upucan poznati novinar Peter R. de Vris, koji je izveštavao o kriminalu i drogi. Pored toga, čini su se da su narko-bande prošle jeseni ciljane holandsku princezu Amaliju ili premijera Marka Rutea.

Ovome se dodaju i otmice radnika skladišta u severnoevropskim lukama, kao i mučenja i ubistva konkurenata i drugih protivnika. Holandska policija je 2020. godine otkrila kontejnere koji su pretvoreni u zatvore i komore za mučenje.

Šef belgijske policije Snoek kaže da su i njegovi istražitelji naišli na "potpuno neverovatno nasilje".

"Postoji vrlo malo inhibicija među narko-bandama u pogledu mučenja nekoga ko ima dobre informacije ili samo pogubljenja nekoga ko nije ispoštovao ugovor. Zbog toga osetiš jezu", rekao je on.

(Telegraf.rs)