Svetlo

"Život je večita borba. Ko sme taj može. Ko ne zna za strah taj ide napred", koliko puta sam samo pročitala parolu vojvode Živojina Mišića i koliko puta sam se zapitala kako se to pobeđuje strah?!

Možda ni danas ne bih znala odgovor na to kompleksno pitanje da pre nekoliko dana nije usledio poziv urednika: "Možeš li sutra u Boston"?

Da sam u tom momentu znala šta će me na tom putu čekati odgovor bi sigurno bio "ne", ali izazov je ovaj put prevladao razum, a ispostaviće se kasnije, i pobedio strah.

Slučaj beograđanke Ane Volš koja je 1. januara nestala na volšeban način, tema je koju prati čitava američka i srpska javnost, a samim tim je i izazov za svakog novinara. Pa kako onda da mu se i ja ne prepustim?!

U samo jednom danu redakcija je organizovala putovanje i krenula sam tragom novih informacija, koje će možda dovesti do razrešenja Aninog misterioznog nestanka koji je potresao ljude na dva kontinenta.

Već po dolasku u Boston bilo mi je jasno da je Anin nestanak ovde tema broj jedan. Gotovo svi mediji iz minuta u minut izveštavaju o načinu na koji je nestala i iznose nove detalje iz istrage.

To mi je bilo dovoljno da se nakon samo nekoliko sati sna uputim u Kohaset, malo mesto nadomak Bostona, gde je do pre samo 14 dana Ana Volš uživala u toplom porodičnom domu sa svojom porodicom.

Već po ulasku u voz koji je vozio do Kohasetsa usledio je šok. U vagonu u koji sam ušla bila sam jedini putnik. Za trenutak sam se zapitala da nisam greškom ušla u pogrešan voz, ali me je uskoro ljubazni kondukter razuverio uz konstataciju da otkako se desio Anin nestanak ljudi tamo ređe putuju.

Nakon četrdesetak minuta vožnje stigla sam u Kohaset koji je do 1. januara slovio za jedno od najbezbednijih mesta u bostonskom okrugu. Prazan, naizgled napušten dolazni peron odavao je utisak da sam došla u grad duhova.

Tada sam se susrela i sa prvim problemom: kako pronaći taksi do kuće odakle je Ana 1. januara otišla u misteriju. Kako, kada na ulici ni psa nisam mogla da sretnem, a kamoli bilo kog čoveka koji bi mogao da mi pomogne.

Ali, kao što je naš junak sa početka teksta mudro rekao: "Ko ne zna za strah taj ide napred", tako sam se i ja uputila na glavnu magistralu gde sam pukom srećom uspela da zaustavim Uber vozača. Dovoljno je bilo samo da izgovorim "I need your help..." (prim.prev. potrebna mi je vaša pomoć), i pristao da me odveze do kuće.

Nakon nekoliko kilometara vožnje zaustavio je auto uz konstataciju "dalje ćeš morati sama, zbog policijske kontrole ja ne mogu bliže da priđem kući". Bila sam šokirana da me iz auta doslovno izbaci nasred magistralnog puta gde nema čak ni pešačke zone.

Oko mene šuma i po koji automobil ako prođe. Sreća u nesreći je ta što se kuća u kojoj su živeli Ana i Brajan nalazi na manje od kilometar prema aplikaciji "Google maps".

Ta naizgled bezizlazna situacija samo je probudila inat u meni da uprkos problemima nastavim napred.

Posle nekoliko minuta pešačenja po nimalo bezbednom putu stižem pravo pred kuću Volšovih. I odjednom strah. Tišina je bila toliko glasna da mi je probudila strah. Drhtalo mi je gotovo čitavo telo, ali sam samu sebe tešila da je to samo hladnoća.

"Idi napred do ulaza", govorila sam samoj sebi dok sam promrzlim i drhtavim rukama pokušavala da upalim kameru od telefona kako bih uslikala kuću.

Strah i neizvesnost odjednom mi prekida prizor koji je zaledio moje srce. Pogled na mali dečiji bicikl ostavljen ispred same kapije i pomisao na troje male dece koja i dalje čekaju majku pokrenuo je knedlu u grlu.

"Šta se ovde desilo i kako je moguće da se ovakve stvari dešavaju" ispitivala sam sebe iznova dok sam pokušavala da dođem do nekih odgovora na osnovu stvari koje su ostale pobacane oko kuće smeštene u samoj šumi daleko od prolaznika i civilizacije.

Na svakom koraku nailazim na policijsku traku i tragove istrage koji nagoveštavaju da se u kući možda odigralo nešto strašno i koji mi produbljuju strah.

Strah od tišine i neizvesnosti odjednom prekida svetlo. Pogled mi se zaustavlja na upaljenom svetlu u hodniku kuće i budi nadu.

Svetlo je pobedilo moj strah i probudilo mi je nadu da će ga i tri mališana videti na kraju ovog tunela u koji su trenutno bačeni.

Ana čekamo te.

ZABRANJENO PREUZIMANJE BEZ DOZVOLE UREDNIŠTVA TELEGRAF.RS

(Telegraf.rs)