Ana je godinama špijunirala SAD, zvali su je "kraljica Kube": Uskoro izlazi na slobodu

Ana Belen Montes, koja je provela sedam godina odrastanja u Topiki kao ćerka psihijatra Meninger fondacije, ne žali što je špijunirala SAD za Kubu, iako ju je to koštalo više od 21 godine slobode.

"Zatvor je poslednje mesto koje bih izabrala, ali neke stvari u životu su vredne odlaska iza rešetaka", napisala je ona u pismu rođaku, objavljeno je u članku 2013. godine u Washington Postu.

Preporučujemo

Montes (65) biće puštena u nedelju iz zatvora u Teksasu.

"Voleo bih da smo je držali duže tamo", rekao je Kris Simons, član tima koji je sakupio dokaze protiv Ane. Napisao je i knjigu "Castro's Nemesis".

"Nikada u svom životu nisam video nekoga tako bezdušnog", rekao je za CBS News.

Montes je rođena 1957. godine u Zapadnoj Nemačkoj, kao najstarije od četvoro dece Emilije i Alberta Montesa. Njen otac je bio prgav i tukao je svoju decu kaišem, navodi Washington Post.

To zlostavljanje motivisalo je Montes da se pobuni protiv vlasti i učinilo je potencijalnim regrutom za kubanske obaveštajne službe, rekli su zvaničnici federalnog Ministarstva odbrane.

Montes porodica je provela veći deo 1960-ih u Topiki u kući koja je kasnije srušena da bi se napravio prostor za prodavnicu. Porodica se na kraju preselila u Merilend. Dvoje njenih rođaka postali su FBI agenti.

Ana postala poznata kao "kraljica Kube"

Montesova je otvoreno govorila protiv politike američke vlade prema Centralnoj Americi 1984. godine dok je radila na činovničkom poslu u Ministarstvu pravde u Vašingtonu, piše na sajtu FBI.

Njeno mišljenje je privuklo pažnju kubanskih obaveštajnih zvaničnika, koji su je uspešno regrutovali da špijunira za njih.

Odbrambena obaveštajna agencija je sledeće godine angažovala Montes da radi u Pentagonu. Ona je napredovala kroz činove, stekla strogo poverljivu bezbednosnu dozvolu i proglašena je za najboljeg analitičara DIA-e za pitanja koja se tiču Kube.

Njeni saradnici su je zvali "kraljica Kube" zbog bogatog znanja koje je posedovala o toj ostrvskoj državi.

U međuvremenu, Montes je vršila dela izdaje, pamtila poverljive američke tajne na poslu, uveče ih u svom stanu kucala u laptop računar, čuvala ih u kodiranom obliku na diskove i prosleđivala diskove Kubancima.

Za to nije primala nikakvu platu, osim nadoknade nekih troškova, navodi se na sajtu FBI.

DIA je 2000. saznala da je FBI dobio dojavu da neodređeni državni službenik prenosi tajne Kubancima. Istražila je, identifikovala Montes kao osumnjičenu i podigla slučaj protiv nje.

Montes je uhapšena u septembru 2001, 10 dana nakon bombaških napada 11. septembra, zbog zabrinutosti da bi mogla da primi i podeli informacije koje bi mogle da ometaju predstojeći rat u Avganistanu.

Tužilaštvo je dobilo ograničenu medijsku pažnju, u vreme kada su se novinski izveštaji fokusirali na posledice 11. septembra. CNN ju je nazvao "najštetnijim špijunom za koga nikada niste čuli".

Montes se potencijalno suočila sa smrtnom kaznom, ali je pristala na dogovor koji je zahtevao da se izjasni krivom za zaveru za špijunažu u zamenu za dobijanje 25-godišnje kazne, koja je skraćena za dobro ponašanje.

Montesova je sudiji koja je izrekla kaznu rekla da ima moralnu obavezu da pomogne Kubancima da se brane od napora SAD da im nametnu svoje vrednosti i politički sistem.

(Telegraf.rs)