"Skupili smo 6.000 uginulih jedinki. Prizor je bio stravičan": Ptičiji grip uništio čitava jata retkih ptica

Ptičiji grip je prošle godine uništio kolonije morskih ptica u Velikoj Britaniji. Gven Poter, seoski menadžer Nacionalnog fonda koji radi na ostrvima Farne, kod obale severoistočne Engleske, bio je među ljudima koji su izbliza gledali kako umira čitava jata, a bio je nemoćan da pomogne.

Kada je proleće stiglo, ništa nije slutilo da će ove ptice doživeti tragičan kraj.

U maju se, naime, u Britaniji dogodila eksplozija života, zvuka i mirisa. Morske ptice su se vraćale iz celog sveta i počele su da se gnezde, delovalo je kao da će biti odlična godina.

Na ostrvima Farne, kod obale Nortamberlenda, najbrojnija ptica je verovatno pafin, ima i mnogo čigri, žilica, arktičkih čigri, sendvič čigri, običnih čigri... i mnogo drugih fantastičnih morskih ptica...

"Pravi je spektakl videti sve ove ptice kako lete. Gledati ih kako se bore za prostor dok se gnezde na litici, zgnječene jedna o drugu", priča Poter.

Kako kaže, nikad ne treba uzimati zdravo za gotovo kada vidite prve ptice kako se vraćaju.

"Neke imaju određena ponašanja koja tek tada vidite. Kitivake (srodnici galebova), na primer, rade nešto što se zove prosjačenje hrane. To je prikaz njihovom partneru gde oni na neki način napuhuju svoja krila i stvaraju neobične zvuke da bi se čula jačina njihovog glasa. Kada je godina dobra, oko 100.000 parova doleti".

Nedugo po povratku kreće parenje, a Poter kaže da se uvek pita da li su bili sa istim partnerom i prošle godine. Većina ovih vrsta ima jednog para za ceo život, a možda se nisu videli tokom čitave zime.

"Upravo na ovom ostrvu ponovo pokazuju svoju ljubav. Tu nema mesta za ljude, već isključivo za ptice, tako da je prava privilegija biti tamo prilikom njihovog povratka i gledati ih", ističe.

A onda su u maju stigli prvi izveštaji o ptičijem gripu stigli sa severa Škotske. To je zabrinulo stručnjake, jer nikad ranije nisu videli tako nešto među kolonijama morskih ptica.

Ptičji grip ima tendenciju da napreduje na nižim temperaturama i generalno nije problem tokom leta - barem ne u ovoj zemlji.

"Onda je samo počelo da se širi niz obalu... Počeli smo da se brinemo kako se sve više približavalo", kaže Gven za Guardian.

Kada je virus stigao do Bas Roka na obali Edinburga, stručnjaci su čuli da ganeti masovno umiru. Zatim su na ostrvima Farne, što je veoma neobično, videli jednog ili dva ganeta. Sedeli su na ivici i gledali u more.

"Nisu izgledali dobro. Teško je reći iz čamca, ali izgledali su bolesno. Verovatno su došli iz Basa", kaže on.

U početku to je bio jedan par, međutim, posle nekoliko dana, bilo ih je mnogo više.

"Otišao sam do spoljnih ostrva i video oblast litice koju obično nasele gulemoti. Tamo je jedan sedeo u sredini, a onda samo mrtve ptice i kamen. Neke odrasle jedinke su umrle tamo gde su se gnezdile, a bilo je i dosta mrtvih ptića. Da li su umrli od bolesti ili su im roditelji umrli i zbog toga su gladovali, ne znamo. Sećam se da sam video jednog ptića na leđima, kako bespomoćno maše svojim malim zdepastim krilima", priseća se Poter.

Male njorke su otišle, a vranci su počeli da umiru.

"To je bilo strašno. Jedan od kolega video je vranca kako umire u gnezdu, dok su ptići još bili ispod", rekao je Poter.

Stručnjaci su verovali da mora da postoji mogućnost da se nešto uradi. Da mora da postoji uputstvo, neki način da se širenje spreči. Međutim, sva pomoć bila je usmeravana na farme ptica.

"Nisu postojale informacije o divljim pticama. Radili smo u dobro provetrenom okruženju pa smo pronašli nešto zaštitne opreme i odlučili da moramo pokupiti lešine i pokušati da spasemo što je moguće više živih. Bilo bi još teže ne raditi ništa", kaže Gven.

"U početku smo se pitali šta da radimo sa leševima? Nismo mogli da ih zakopamo, nismo hteli da ih bacimo u more. Na kraju smo uspeli da dobijemo firmu da dođe da ih prikupi i spali. Smatrali smo da je to najsigurnija opcija, jer nismo mogli da ih ostavimo", objašnjava on.

Kaže da je bilo stravično skupljati mrtve ptice.

"Bilo je jako vruće, a mi smo bili u zaštitnim odelima sa sve zaštitnim naočarama. Neke od ptica nisu bile u dobrom stanju. Već su trunule i užasno je smrdelo. Skupili smo oko 6.000 mrtvih ptica, ali nismo mogli da postignemo. Mi smo pokupili samo delić uginulih", objašnjava stručnjak.

Kada su otišli u područja u koja inače nikada ne zalaze ​​tokom sezone parenja takođe je bio šokantno.

"Znao sam da će gnezda na litici biti jako pogođena, ali sam mislio da bi druge ptice kao što su fulmari i pafini mogle biti u redu jer imaju tendenciju da sebi daju malo više prostora, ali nisu. Pronašli smo dosta mrtvih pafina, i odraslih i ptića.. Pronašli smo one koji su bili izvan jazbine u kojoj se gnezde, ne znamo koliko ih je bilo mrtvih u jazbini. Sećam se da sam pomislio kako virus mora da je veoma opasan i smrtonosan kada su ga i pafini zakačili", priča Poter.

On kaže da je prizor veoma teško opisati.

"Kada posmatrate ili pratite gnezdo, shvatate da svaka ptica ima svoju ličnost, to je pojedinac sa životom. Usuđujem se da kažem, duša. Ima svoju agenciju. Dakle, kada vidite tu pticu koju ste pratili, koja se bori za život ili mrtvu, to je užasno. Ne možete ništa da učinite da pomognete, znate da se neće oporaviti i da ne umiru brzo", očajan je ovaj stručnjak.

On kaže da su se bolesne ptice često okupljale u određenim područjima.

Na jednom od malih ostrva bolesni kitivaki bi se odvajali od drugih ptica i okružili bi neko jezero.

"Sve ptice koje su stajale oko tog jezera su umirale. Videli smo na stotine ptica koje su talasi doneli do obale. Mora da su umrli na moru", priča Poter.

On kaže da je najteže bilo skupljati mrtve ptiće,

"Podjednako gorzno je bilo skupljati galeba ili vranca. Ogromni su, bilo je teško ubaciti ih u kesu. Kakva god bila njihova veličina, ili koliko god bili stari, prešli su svet da bi došli tu. Šta li su sve doživeli na tom putu, samo da bi stigli ovde i uginuli... Hteli smo da ih zaštitimo, ali nismo mogli", priča Poter za Guardian.

Najveći test uticaja biće koliko će se njih vratiti sledeće godine – i nema znakova da će nestati. Za rendžere, to može biti psihološki zaista razorno.

"Ako grip ponovo prođe, ne mogu da vidim kako će neke populacije moći da se oporave. Za velike pomorce, ovo bi mogao biti događaj na nivou izumiranja. Neke od ovih ptica na ostrvu postoje u malom broju. Čigre me posebno zabrinjavaju, ali vranci su na crvenoj listi, pafini takođe. Neki od njih su podložni izumiranju na globalnom nivou. Morske ptice se suočavaju sa dovoljno pretnji bez ovoga, nije dobro", zaključuje Poter.

(Telegraf.rs)