Bivši NATO general otkrio kada bi mogao da se završi rat u Ukrajini: Spomenuo i mogućeg posrednika

Bivši NATO general Hans Lotar Domroze otkrio je u nedavnom intervjuu kada će i pod kojim uslovima Ukrajina i Rusija potpisati primirje u ratu koji traje više od deset meseci.

Bivši nemački oficir koji je služio i kiao general-pukovnik pri NATO rekao je da veruje da će obe strane u nekom trenutku ove godine mogli da pristanu na prekid vatre.

"Do primirja će doći kada obe strane shvate da se ne kreću nikuda", rekao je on.

Iako se u prvim danima rata činilo da će on trajati svega desetak dana, snažna kontraofanziva Ukrajinaca je potpuno promenila tok rata. U ovom trenutku nisko sa sigurnošću ne može da kaže kako će se sukobi završiti, posebno jer se nijedna strana ne slaže oko uslova za posredovanje u primirju.

U intervjuu za Ukrajinsku pravdu, Domroze je rekao da očekuje da će do primirja doći početkom leta.

"Tada će obe zaraćene strane reći da rat više nema smisla, to će se sigurno dogoditi 2023. godine. Takvo primirje bi samo zaustavilo vojnu akciju u kojoj je već poginuo veliki broj vojnika i civila, ali za pregovore o prekidu rata biće potrebno mnogo više vremena", kaže on.

Razlika između primirja i prekida vatre

On je zatim dodao da će im za okončanje rata biti potreban posrednik.

"To bi mogao da bude ili generalni sekretar UN Antonio Gutereš, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ili indijski premijer Narendra Modi. Čini se da se niko od njih ne nameće previše", kaže bivši general.

Domroze smatra da će pregovori biti zaista teški upravo zbog zahteva koje imaju predsednici obe zaraćene strane.

"Prekid vatre bi bio moguć ukoliko Zelenski pristane na takozvani prelazni period za reintegraciju okupiranih teritorija poput Krima, koji je anektiran 2014. godine", kaže on.

Profesorka međunarodnih odnosa sa univerziteta Seton Hol kaže da se ništa neće promeniti "sve dok Rusija ne shvati koliko je ovaj rat destruktivan za samu Rusiju".

"Kada do toga dođe, Putin će biti pod pritiskom da se uključi u pregovore sa međunarodnom zajednicom i Ukrajinom. Ali, dok se to ne dogodi, ne očekujem ozbiljnu posvećenost Rusije bilo kakvim stvarnim pregovorima koji bi mogli da dovedu do okončanja vatre", kaže profesorka za Newsweek.

Ona je takođe dodala da svi treba da obrate pažnju jer prekid vatre ne znači da je sukob okončan.

"Po svemu što smo videli u 2022. godini je po moom mišljenju rezultat "primirja" iz 2014. i 2015. godine kada je Rusija uspela da preuzme kontrolu nad ukrajinskom teritorijom i nekim delovima Luganska i Donjecka, kada su se rusi samo pregrupisali i opet napali", kaže ona.

Šta su Putin i Zelenski rekli o mirovnim pregovorima?

Uprkos desetomesečnim borbama i ogromnim gubicima na obe strane, napori da se počnu pregovori o okončanju rata su još uvek u zastoju. Ukrajina je poslednjih meseci ostvarila značajan vojni napredak, povrativši ranije okupiranu teritoriju. Ali Rusija ne pokazuje znake odustajanja, a Putin je navodno razmišljao i o pokretanju nove ofanzive početkom ove godine.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prošle nedelje naveo tri uslova za mir koje Kremlj neće prihvatiti, rekavši da je "očigledno da Kijev nije spreman za dijalog".

On je rekao da Rusija neće pristati na povlačenje svojih trupa iz istočnog regiona Donbasa, Krima i regiona Zaporožja i Hersona, koji su anektirani u septembru prošle godine. Rusija takođe ne bi pristala na plaćanje štete ili na "predaju međunarodnom krivičnom sudu".

U nedavnom izveštaju Instituta za proučavanje rata navodi se da izgleda da Putin ne želi prekid vatre, čak i ako bi njegove trupe mogle imati koristi od privremene pauze u borbama.

Zelenski je ponudio uslove o kojima se ne može pregovarati za okončanje rata, u kojima zahteva uvođenje globalnih sankcija Rusiji, njeno uklanjanje iz članstva u Savetu bezbednosti UN, priznanje ukrajinskih granica i nove bezbednosne garancije za njegovu zemlju.

(Telegraf.rs)