Ko je bio Benedikt XVI? Papa "prelaznog perioda", i penzionisan nosio belu odoru

Prvi papa iz Nemačke nakon skoro 500 godina bio je omiljen kod jednih, a po drugima sporan. Jozef Racinger ili Benedikt XVI bio je prvi papa koji se povukao s te dužnosti. Danas je preminuo u 95 godini.

Bio je veliki teolog među papama. Šta god da je radio, uvek je uzimao u zaštitu vekovnu tradiciju i učenje crkve. Teološka dostignuća nisu mogla da spreče tamnu senku koja je pala na njega kad je otkriveno da kao nadbiskup nije kažnjavao sveštenike optužene za zlostavljanje dece. Počinioci su mogli da nastave sa zlodelima, piše DW.

Bio je prvi nemački papa posle skoro pet vekova. Papa Benedikt XVI je 11. februara 2013. najavio da se dobrovoljno povlači sa položaja pape, a 28. februara je to i učinio. Time je zauzeo jedinstveno mesto u crkvenoj istoriji.

"Gospoda kardinali su me izabrali. Mene, skromnog radnika u gospodnjem vinogradu". Kardinal Jozef Racinger je izrekao ovo 19. aprila 2005. sa balkona Bazilike Svetog Petra i time pobrao simpatije. Izabran je nakon dvodnevnog zasedanja Papinske konklave. Imao je 78 godina.

Sveštenik, profesor, papa

Svet je doživljavao Benedikta XVI kao konzervativnog i agilnog papu koji je povremeno priređivao iznenađenja. On je, naime, znao da poveže duboku religioznost sa intelektom profesora. Nije naprosto nastavio svoju strogu liniju, koju je sledio kao kardinal Racinger.

Ali je verovatno i sam patio zbog opšteg kriznog štimunga u crkvi. Njegov prethodnik Jovan Pavle II je ostavio dubok trag svojim pontifikatom (1978-2005), a on je kao papa prelaznog perioda omogućio da posle njega 2013. izaberu konzervativnog reformatora.

Jozef Racinger je rođen 16. aprila 1927. u bavarskom mestu Marktl na Inu. Otac mu je bio policajac, cela porodica je duboko religiozna. Sa 17 godina su ga krajem 1944. mobilisali u Vermaht.

Posle završetka rata studirao je teologiju kao i njegov tri godine stariji brat Georg, obojica su postali sveštenici. Njihova sestra je ostala neudata.

Krajem pedesetih Racinger je postao profesor teologije i brzo je stekao ugled. U pratnji kelnskog nadbiskupa kardinala Jozefa Fringsa učestvovao je 1963. na Drugom vatikanskom saboru (1962-1965) koji će biti osnova obnove učenja i prakse katoličke crkve.

Njega su promenili studentski revolti 1968. Profesor iz Bavarske se potpuno vratio tradiciji. 1977. postaje nadbiskup u Minhenu-Frajzingu, a uskoro i kardinal. Papa Jovan Pavle II ga je četiri godine kasnije doveo u Rim, gde će biti na čelu Kongregacije za veronauku. Racinger je zagovarao izuzetno konzervativan kurs u važnim pitanjima kao što su uloge žena u crkvi i ekumenizam.

"Mi smo papa"

Kada je izabran za papu, to je izazvalo oduševljenje i ponos kod nemačkih katolika. Bild, najveći bulevarski list u zemlji je na naslovnici napisao: "Mi smo papa". Ali bilo je i kritike jer je 265. papa po redu prema mišljenji nekih bio prestar i nesposoban za reforme zbog konzervativnih stavova.

Tih osam godina se mogu posmatrati kao prelazni period, ali Benedikt XVI je njemu utisnuo i svoje osobenosti. Na primer, on je imenovao više od polovine kardinala koji su 2013. izabrali njegovog naslednika Franju.

Benedikt XVI je više puta istakao da smatra kako je katolička crkva jedina prava crkva. To je iritiralo protestante, ekumenski koraci su izostali. Ali je svesno negovao odnose sa pravoslavnom crkvom. Njegovo razumevanje za Bratstvo svetog Pija X kao i strpljenje koje je pokazivao prema krajnjim tradicionalistima takođe su izazvali kritiku.

Ostaju u sećanju i nesporazumi sa drugim religijama, kao što je onaj iz 2006. kada je u govoru u Regensburgu naveo kontroverzan citat o Muhamedu i time izazvao negodovanje. Ipak, hrišćansko-islamski dijalog je nakon toga postigao retko viđen nivo.

"Pošast" i "velika patnja"

Benediktov pontifikat je bio opterećen skandalom masovne seksualne zloupotrebe maloletnika, a počinioci su bili – katolički sveštenici. U mnogim zemljama – u Irskoj, SAD, Australiji, Belgiji, a od 2010. i u Nemačkoj obelodanjen je veliki broj slučajeva seksualnog nasilja.

Kritičari spočitavaju crkvi da je reagovala samo premeštanjem sveštenika, te da nije pokazala odlučnost u raščišćavanju, već je pokušala da zataška ova nedela. Nije bilo volje za sudski epilog.

Delovalo je da je Benedikt ulagao napor u suočavanje sa počinjenim nedelima, za razliku od svih svojih prethodnika. Pričao je sa žrtvama. Sa njima je na putovanjima imao susrete iza zatvorenih vrata. Bio je potresen sudbinama i govorio je o "pošasti" i "velikoj patnji". Uveo je striktnija pravila za vaspitavanje sveštenika.

Ali onda je opsežni izveštaj u januaru ove godine sve to razorio. Tu se dokazuje da je Benedikt, dok je bio minhenski nadbiskup, znao za slučajeve svojih sveštenika-zlostavljača, i da ih je na neki način zataškavao.

Bivši papa je iz svega neslavno pokušao da se izvadi. Odgovorio je na izveštaj istoričara opširno, na 82 stranice, uz savete pravnika. Pa se i tu otkrilo da neki detalji nisu tačni, te je bivši papa "korigovao" svoju izjavu. Istoričari su ga optužili da on samo priznaje ono što se više ne može poreći.

Tek je njegov naslednik, papa Franja, razotkrio prave razmere seksualne zloupotrebe u crkvi i 2019. organizovao crkveni krizni skup u Vatikanu.

Skandal Vatileaks

Godine 2012. procureli su u javnost dokumenti i interni spisi iz okruženja pape u kojima se navodno otkriva korupcija. Paolo Gabrijele, papin lični sluga od 2006. godine, prosledio je ukradene informacije. On je uhapšen i osuđen, ali ga je papa ubrzo pomilovao.

Papina odluka da se odrekne titule poglavara katoličke crkve potresla je brojne katolike. Izazvao je čuđenje širom sveta i to ne samo u crkvenim krugovima. Ali tada mu je bilo 85 godina i videlo se da mu dužnosti iziskuju veliki telesni napor.

Napokon, odlazak sa mesta pape je bio plod odgovornosti prema tom položaju, ali i prema sopstvenom dostojanstvu. Ta odluka koju mu je nalagala savest bila je hrabra i svedoči o izraženoj samosvesti. Ali oni katolici koji su pred očima imali sliku pape koji služi do smrti, bili su iritirani.

Reforma kroz povlačenje

Delovi katoličke crkve nisu se mirili sa tim da je papa iz zemlje Reformacije tako najvišu dužnost u crkvi do te mere učinio ljudskom, pa i reformisao. Njegovo povlačenje sa mesta pape je Vatikan inscenirao uz moćne slike. Poslednjeg radnog dana Benedikt XVI je belim helikopterom prebačen u papsku rezidenciju u Kastelu Gandolfu. To je izgledalo kao rastanak zauvek.

Ali dva meseca kasnije Benedikt se vratio u Vatikan, u mali samostan u Vatikanskim baštama. 2014. je učestvovao na misama u Bazilici sv. Petra ili na trgu. Neretko su se posetioci fotografisali sa njim. Posećivao ga je i njegov naslednik.

Objavljivao je tekstove o aktuelnim crkvenim temama. Video je povezanost između "popuštanja morala" tokom šezdesetosmaškog pokreta i skandala seksualnog zlostavljanja u crkvi.

Zvanično je bio penzionisani papa, ali je stalno nosio belu mantiju – to je papska boja. Dakle, pored zvaničnog pape Franje i jedan papa penzioner – to je za stručnjake, ali i za medije velika tema. Netflix je 2019. proizveo komediju "Dvojica papa".

Bavarska televizija je 2019 poslednji put snimala Racingera. Bio je vidno načet starošću, slabog glasa i vida.

U junu 2020. je poslednji put bio u Nemačkoj. Došao je sa malobrojnom pratnjom u Regensburg da se oprosti od brata Georga koji je bio na samrti i umro deset dana kasnije, sa devedeset i šest godina. Devedesettrogodišnji Jozef Racinger nije došao na sahranu.

Umro je u subotu (30. decembar) u Vatikanu u 96. godini života.

(Telegraf.rs)