Preti li nam opasnost: Da li bi kineska epidemija mogla da vrati borbu protiv kovida na početak?

Eksplozija kovida u Kini stvorila je idealno tlo za razvoj mutant varijante, koja bi mogla biti zaraznija i otpornija na vakcine. Međutim, eksperti veruju da je malo verovatno da bi svet mogao da se vrati na početak borbe sa pandemijom.

Veliki broj obolelih zabeležen je u Kini, nakon što su vlasti u Pekingu odlučile da ukinu svoju politiku "nultog-kovida" početkom decembra, koja je podrazumevala masovno testiranje, drastičan lokdaun i izolaciju za svakog za kog se sumnja da je bio u kontaktu sa zaraženim.

Zemlja koja je prestala da objavljuje broj obolelih i preminulih od kovida ima, kako se pretpostavlja, 5.000 smrtnih slučajeva i više od milion obolelih svakodnevno. Bolnice su prepune, a mrtvačnice više nemaju dovoljno kapaciteta.

Stručnjaci su rekli za DailyMail da ovakva situacija predstavlja savršeno tlo za razvoj problematičnih varijanti, koje bi mogle da se šire mnogo brže i da naruši imunitet.

Međutim, drugi su primetili da su šanse da se nova varijanta pojavi u Kini iste kao i bilo gde drugde.

Slab imunitet, loša stopa vakcinacije i nedostatak prethodnih infekcija doprineli su da ovaj talas bude zaista težak.

Stručnjaci upozoravaju da bi novo žarište, koje ne pokazuje da će usporiti, moglo da utiče na čitav svet.

Profesor Lorens Jang, virusolog sa Univerziteta Vorvik, rekao je da brzo širenje kovida u Kini predstavlja značajnu zabrinutost.

"Kombinacija neodlučnosti o vakcinaciji, upotrebe manje efikasnih vakcina, u poređenju sa mRNA vakcinama, i relativno niskih talasa prethodne infekcije znači da kinesko stanovništvo nema visok nivo imuniteta", rekao je Jang.

Ovo, kako navodi, dovodi do široko rasprostranjene infekcije sa posledičnim visokim nivoima teških bolesti i smrti, a takođe pruža idealno okruženje za razvoj novih varijanti.

Kina se do sada oslanjala na svoje vakcine - Sinovak i Sinofarm. Poslednji podaci pokazuju da su mRNA vakcine, koje su najviše korišćene širom svete, smanjile rizik od hospitalizacije do 84 odsto u slučaju omikrona.

Istovremeno, podaci o kineskim vakcinama su ograničeni.

Ipak, eksperti dugo upozoravaju da su vakcine, koje su napravljene po staroj tehnologiji, manje efikasne.

Naučnici su upozorili da je ovo ostavilo zemlju u teškoj situaciji zbog lošeg kvaliteta vakcina i niskog prirodnog imuniteta među stanovništvom, jer su godine ograničenja dovele do male stope zaraze virusom.

Profesor Jang je primetio da bi svaka nova varijanta morala da se takmiči sa trenutnom mešavinom visoko prenosivih omikron varijanti.

Podaci pokazju da je podvarijanta BA.5 omirkona i dalje odgovorna za većinu kovid infekcija u Kini.

Otkako se ovaj soj pojavio prošle zime, njegove podvarijante ostale su najdominantnije širom sveta. Ipak, kako kaže profesor Jang, ne može se isključiti mogućnost pojave infektivnije varijente usled velikog broja obolelih u Kini.

"Ovo može da se proširi ako ne budemo pratili ljude koji dolaze iz Kine", napominje on.

Kina je odlučila da ukine pravilo karantina za putnike od 8. januara, nakon skoro trogodišnjih restrikcija. Ovo omogućava da putovanja budu mnogo lakša za one koji žive u Kini, dok oni koji tragaju za poslom, dolaze na studije ili da posete porodicu sada će moći da uđu u zemlju.

Razmere epidemije i sumnje u zvanične podatke iz Kine navele su SAD, Indiju, Italiju, Tajvan i Japan da nametnu nova pravila putovanja kineskim posetiocima. Ali druge nacije, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, sugerišu da neće slediti njihov primer.

"Svaki put kada se neko zarazi kovidom, šansa za stvaranje nove problematične varijante raste. Više infekcija znači više sojeva", kaže dr Sajmon Klark, mikrobiolog na Univerzitetu u Redingu.

On dodaje da to znači da će putovanja ljudi iz Kine dovesti do daljeg širenja virusa.

Epidemiolog profesor Pol Hanter kaže da veliki broj obolelih u Kini u ovom trenutku predstavlja povećani rizik od stvaranja nove varijante.

Međutim, smatra da imunitet na teška oboljenja, koji smo stekli vakcinacijom ili prethodnom infekcijom, dosta održan.

"Dakle malo je verovatno, ali ne i nemoguće, da bi nova varijanta mogla da izazove dodatne probleme", rekao je Hanter.

Podaci sekvencioniranja sugerišu da je podvarijanta omikrona BF.7 u porastu u Kini, uzrokujući 35,3 odsto pozitivnih slučajeva koji su proučavani u laboratorijama.

Ovaj soj je prvi put primećen u Evropi u januaru 2022. godine, pre nego što je dostigao globalni vrhunac u jesen. Sada je u padu širom sveta, sa izuzetkom Kine.

Italija, koja proverava posetioce iz Kine, nije otkrila nijednu novu varijantu koronavirusa, a svi slučajevi su omikron varijante koje su već prisutne u Evropi.

Drugi stručnjaci su manje zabrinuti da bi žarište u Kini moglo da izazove poremećaje na globalnom nivou.

Profesor Robert Dingval, sociolog sa Univerziteta Notingem Trent, koji je bio savetnik u britanskoj vladi na početku pandemije rekao je da ne postoji razlog da se veruje da je veća šansa da se nova varijanta pojavi u Kini nego bilo gde drugde.

Profesor Fransoa Balu, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerzitetskog koledža u Londonu, primetio je da su se sojevi kovida koji kruže u Kini ranije proširili ostatkom sveta.

"Ovo je drugačija situacija u odnosu na prethodne talase kada su krenuli alfa, delta i omigran soj, koje su uglavnom bile vođene u to vreme novim, prenosivijim varijantama", kaže Balu.

"Ne očekuje se da će trenutne varijante koje se šire u slabo imunizovanim populacijama, kao što je Kina, značajno povećati rizik od pojave novih varijanti u kratkom roku", dodao je profesor Balu.

Stručnjaci kažu da je epidemiju izazvala vlada predsednika Si Đinpinga koja se držala svoje politike nultog-kovida toliko dugo nakon što je uvela vakcine.

Takva strategija ostavila je kinesko stanovništvo sa malo ili nimalo prirodnog imuniteta.

Nasuprot tome, zemlje na Zapadu pribegle su životu sa virusom, koji sada predstavlja blažu pretnju zahvaljujući imunitetu koji daje vakcina i prirodne infekcije.

(Telegraf.rs)