Odlučujuća bitka za budućnost Evrope: Rat u Ukrajini već je promenio kontinent

Rat u Ukrajini odlučujuća je bitka za budućnost Evrope, njene geostrateške rekonfiguracije i, na kraju krajeva, njene nove bezbednosne arhitekture, piše Politico.

Označava tektonski zaokret u evoluciji kontinenta, uzrokovan kako Putinovom istorijskom pogrešnom procenom, tako i otporom ukrajinskog naroda. A brz, gotovo instinktivan odgovor Sjedinjenih Država da pruže vojnu i ekonomsku pomoć samo je ubrzao ovu promenu.

Preporučujemo

Ovo je rat koji transformiše sistem, jer je razotkrio kalcifikovani kostur raspodele moći u Evropi, naizgled potopljen ispod sloja institucija, generisanih decenijama nadnacionalizma kako bi se neutralisala vojna slabost kontinenta nakon 1945. godine.

Takođe je otkrio suprotstavljene unutarevropske interese, a u prvi plan postavio je pitanje jesu li postojeće institucije još uvek dorasle zadatku, navodi se u tekstu.

Da li su NATO i Evropska unija sposobni da podstaknu Evropu da se suprotstavi Rusiji i naplate ogromnu cenu za početak rata kakav kontinent nije video od 1945. godine?

Ili će ruski predsednik Vladimir Putin uspeti u svom imperijalnom osvajanju Ukrajine, ponovnom uspostavljanju sfere uticaja u istočnoj Evropi i, pošto se njegova vojska restruktuira za nekoliko godina - možda čak direktno izazove NATO?

Lideri EU na samitu u Parizu Foto: Tanjug/AP

Odgovor Zapada dosad je bio definisan političkim pamćenjem o tome gde je centar Evrope i gde počinje i gde se završava njena periferija.

NATO se konačno, oslanja na čvrstu moć i kolektivnu odbranu, a posleratna raspodela moći će definisati novu arhitekturu buduće Evrope. Baš kao što se dogodilo na početku Hladnog rata, u Evropi će se pojaviti novi centar gravitacije - na severoistoku. Odluka Finske i Švedske da zatraže članstvo u NATO samo je najočigledniji primer ove promene koja se dešava.

I dok je opasnost od ruskog revanšizma u Evropi politički ponovo osnažila NATO, bez stvarnog evropskog ponovnog naoružavanja, Alijansa će biti svedena na tačku irelevantnosti.

Evropa na prekretnici

Danas je Evropa na prekretnici jer je i dalje vezana za "institucionalno razmišljanje" koje se sve više odvaja od odnosa moći na terenu. U isto vreme, evropski politički lideri osećaju da će ono što se događa u Ukrajini - i konačno gde će ona završiti na političkoj mapi Evrope - definisati tok evropske evolucije, kao i transatlantskih odnosa.

Bez obzira na sve, jedno je sigurno: postojaće stvarne i trajne posledice za budućnost Evrope, piše Politico.

Kad država izbori svoju slobodu užasnom i krvavom žrtvom, ne može biti marginalizovana i reći joj da je periferna država. Pobednička Ukrajina tako će tražiti svoje mesto u Evropi samom veličinom svoje žrtve, dok će i SAD i evropske zemlje koje su odigrale ključnu ulogu u njenoj pobedi - posebno one duž istočnog krila NATO-a - postati mnogo uticajnije.

Putinovo "ludilo", kako piše Politico, da ide svim silama protiv Ukrajine pokrenulo je proces koji se ne može preokrenuti. I ne radi se samo o tome da će se evropski centar gravitacije, pomeriti na severoistok, već i o tome da je nekad maglovit koncept istočne Evrope kao rukavca Zapada - slika koju su ojačali balkanski ratovi 1990-ih - gotovo demontiran.

Istočna Evropa sada je u potpunosti evropska, njeza istorija i nasleđe svakodnevno se iznova otkrivaju na američkim univerzitetima i institutima, a slike Rige, Varšave i Kijeva ispunjavaju ekrane.

Političari iz istočne Evrope pokazuju liderstvo i hrabrost u trenutku potrebe, jasno izražavajući svoje nacionalne bezbednosne imperative i prioritete, preuzimajući stvarne rizike kako bi zaustavili Rusiju i pomogli Ukrajini u njenoj borbi za slobodu i nacionalni suverenitet.

Rat u Ukrajini nije se završio, ali Evropa se već promenila. I zaista, njeni lideri to prepoznaju. Samo će trebati više vremena da svi zainteresovani to priznaju, jer će to sahraniti, možda i trajno, kalcifikovani kostur onoga kako je kontinent izgledao donedavno, zaključuje Politico.

(Telegraf.rs)