Prolećna ofanziva, poraz Rusije, nastavak rata: 5 scenarija kako bi mogao da se razvije sukob u Ukrajini 2023.

Konflikt u Ukrajini ulazi u drugu kalendarsku godinu. Da li bi on mogao da se završi naredne godine i kako - na bojištu ili za pregovaračkim stolom? Ili možda se protegne i u 2024. godinu?

Odgovore na ta pitanja za BBC dalo je pet vojnih analitičara po svom viđenju.

Preporučujemo

"Ruska prolećna ofanziva biće ključna"

Majkl Klark, pomoćnik direktora Instituta za strateške studije u Ekseteru u Velikoj Britaniji ističe da svi koji žele da napadnu drugu zemlju bilo gde širom velikih evroazijskih stepa neminovno na kraju u njoj dočekaju i zimu.

Napoleon, Hitler i Staljin svi su morali da premeštaju vojske pred stepskom zimom, a sada, kada njegova invazija na terenu nazaduje ruski predsednik Vladimir Putin ukopava snage tokom zime kako bi dočekao novu rusku ofanzivu na proleće.

I jednoj i drugoj strani je potrebna pauza, ali Ukrajinci su opremljeniji i motivisaniji da nastave dalje, i možemo očekivati da održe pritisak, bar u Donbasu.

Oko Kremine i Svjatova su veoma blizu velikog prodora koji bi odbio ruske snage 65 kilometara do sledeće prirodne odbrambene linije, blizu mesta gde je njihova invazija efikasno počela u februaru.

Kijev neće biti voljan da stane kada je trenutna nagrada tako velika, smatra on i dodaje da bi ukrajinska ofanziva, ipak, mogla da zastane na jugozapadu, posle povratka u Herson.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u Hersonu Foto: Facebook/ Володимир Зеленський

Prelazak na istočnu stranu Dnjepra radi pritiska na ranjive kopnene i železničke veze Rusije sa Krimom mogao bi biti previše zahtevan.

Ali ne treba isključiti ni mogućnost da Kijev pokrene iznenađujuću novu ofanzivu.

Klark kaže da će 2023. godinu odrediti sudbina ruske prolećne ofanzive.

Putin je priznao da je oko 50.000 novomobilisanih vojnika već na frontu, a da se ostalih 250.000 mobilisanih obučava za sledeću godinu.

Nema prostora za bilo šta osim za intenzivni rat sve dok se sudbina tih novih ruskih snaga ne reši na bojnom polju.

Jedina druga perspektiva je kratak i nestabilan prekid vatre. Putin je jasno stavio do znanja da neće stati, a Ukrajina je jasno stavila do znanja da će se i dalje boriti, zaključuje britanski analitičar.

"Ukrajina će povratiti svoju zemlju"

Andrej Pjontkovski, naučnik i analitičar iz Vašingtona tvrdi da će Ukrajina pobediti tako što će u potpunosti obnoviti teritorijalni integritet najkasnije do proleća 2023. godine, a taj zaključak izveo je na osnovu dva faktora.

Prvi je, kaže, motivacija, odlučnost i hrabrost ukrajinske vojske i ukrajinskog naroda u celini, što je bez presedana u novijoj ratnoj istoriji.

Drugi je činjenica da je, posle godina smirivanja ruskog diktatora, kako naziva Putina, Zapad konačno dorastao tome da shvati veličinu istorijskog izazova sa kojim se suočava. To najbolje ilustruje nedavna izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

"Cena koju mi plaćamo je u novcu. Dok Ukrajinci tu cenu plaćaju u krvi. Ako autoritarni režimi vide da je sila nagrađena, svi ćemo platiti mnogo veću cenu. I svet će postati opasniji prostor za sve nas ", rekao je Stoltenberg.

Tačan tajming neizbežne ukrajinske pobede biće određen brzinom kojom NATO može da isporuči novi odlučujući paket vojnog jurišnog oružja koji će uticati na promenu toka rata (tenkove, avione, rakete dugog dometa).

Pjontkovski očekuje da Melitopolj postane ključna tačka borbe u narednim mesecima, možda nedeljama.

"Pošto zauzmu Melitopolj, Ukrajinci će imati otvoren put ka Azovskom moru i prekinuće linije snabdevanja i komunikacije sa Krimom".

Ruska kapitulacija će biti formalno dogovorena na tehničkim pregovorima posle razornog napredovanja Ukrajine na frontu.

Sile pobednice - Ukrajina, Velika Britanija, SAD - oblikovaće novu međunarodnu bezbednosnu arhitekturu, uveren je Pjontkovski.

"Kraj se ne nazire"

Barbara Zanketa sa Odseka za ratne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu kaže da je Vladimir Putin očekivao da će Ukrajina pasivno prihvatiti akcije moćnijeg suseda, bez značajnijeg uključivanja drugih zemalja.

Ova krupna pogrešna procena dovela je do dugotrajnog sukoba, kojem se ne nazire kraj.

Zima će biti teška, jer će ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu pokušati da slome moral i izdržljivost već uzdrmanog stanovništva.

Ruski predsednik Vladimir Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu Foto: Tanjug/AP

Ali ukrajinski otpor se pokazao kao izuzetan. Oni će čvrsto stajati, a rat će se nastaviti i nastaviti.

Izgledi za pregovore su slabi. Za potencijalni mirovni sporazum, moraju da se promene suštinski zahtevi bar jedne strane.

Nema dokaza da je neka strana spremna na to, niti da će se uskoro tako nešto desiti.

Kako će onda doći kraj? Cena ratovanja, materijalni i ljudski gubici, mogli bi da pokolebaju rusku političku elitu. Ključ će biti unutar Rusije, smatra ona.

Prošli ratovi u kojima je pogrešna kalkulacija bila ključni element, kao što su Vijetnam za Sjedinjene Države ili Avganistan za Sovjetski Savez, završavali su se samo na ovaj način: Unutrašnji politički uslovi su se promenili u zemlji koja je pogrešno procenila, čineći da jedina održiva opcija bude izlazak iz rata - "časno" ili ne, kaže ona.

To se, međutim, kako veruje, može desiti samo ako Zapad ostane čvrst u podršci Ukrajini, uprkos povećanim domaćim pritiscima zbog troškova rata.

Nažalost, ovo će i dalje biti dugotrajna politička, ekonomska i vojna bitka. A rat će se protegnuti najverovatnije i do kraja 2023. godine, ocenjuje ona.

"Nema drugog ishoda sem poraza Rusije"

Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, ističe da je prerano za planiranje pobedničke parade u Kijevu, ali da je Ukrajina u zamahu i nema sumnje da će oni dobiti ovaj rat, verovatno 2023. godine.

Stvari će se odvijati sporije tokom zime, ali nema sumnje da će ukrajinske snage biti u stanju da se izbore bolje od ruskih zbog zimske opreme koju dobijaju iz Velike Britanije, Kanade i Nemačke.

Do januara, Ukrajina bi mogla da bude u mogućnosti da otpočne završnu fazu kampanje, a to je oslobađanje Krima.

Ben Hodžis, bivši komandant vojske SAD u Evropi Foto: Profimedia/Getty images/ALEX WONG

Iz istorije znamo da je rat test volje i test logistike.

"Kada vidim odlučnost ukrajinskog naroda i vojnika, i brzo poboljšanje logističke situacije za Ukrajinu, ne vidim drugi ishod osim ruskog poraza. Rusko povlačenje iz Hersona me je delimično dovelo do ovog zaključka", kaže Hodžis.

Kao prvo, to je delovalo kao psihološki podsticaj za ukrajinski narod, a drugo kao duboka sramota za Kremlj i treće davanje ukrajinskim snagama ključne operativne prednosti - svi pristupi Krimu su sada u dometu ukrajinskih oružanih sistema.

Hodžis veruje da će do kraja 2023. Krim biti u potpunosti vraćen pod ukrajinsku kontrolu i suverenitet, iako će možda postojati neka vrsta sporazuma koji bi Rusiji omogućio postepeno ukidanje dela svog pomorskog prisustva u Sevastopolju, možda do 2025. godine.

On očekuje da će u toku biti napori na obnovi ukrajinske infrastrukture duž obale Azovskog mora, uključujući važne luke Mariupolj i Berdjansk, kao i ponovno otvaranje Severnokrimskog kanala koji preusmerava vodu iz Dnjepra na Krim kao još jedan važan projekat.

 "Očekujte isto"

David Džendelman, vojni stručnjak iz Tel Aviva kaže da umesto pitanja "kako će se završiti", treba navesti šta bi svaka strana želela da postigne u sledećoj fazi.

Samo oko polovina od 300.000 mobilisanih ruskih vojnika je već u zoni borbi. Ostatak, zajedno sa snagama oslobođenim za akciju posle povlačenja iz Hersona, daje Rusima priliku da pokrenu ofanzivu.

Okupacija regiona Lugansk i Donjeck će se nastaviti, ali je manje verovatan veliki ruski prodor, poput kretanja sa juga ka Pavlogradu da bi se opkolile ukrajinske snage u Donbasu.

Verovatniji je nastavak dosadašnje taktike - sporo "mlevenje" ukrajinskih snaga na uskim pravcima i sporo napredovanje, kao u oblastima Bahmuta i Avdijevke, uz moguću istu taktiku u oblasti Svjatove-Kremina.

Nastavak gađanja ukrajinske energetske infrastrukture i drugih napada u ukrajinskoj unutrašnjosti dovršiće ovu strategiju rata iscrpljivanja.

Posle povlačenja ruske vojske iz Hersona oslobođene su i značajne ukrajinske snage. Za njih je strateški najvažniji pravac jug, do Melitopolja ili Berdjanska, kako bi presekli ruski kopneni koridor do Krima.

To bi bila velika ukrajinska pobeda i upravo zato Rusi utvrđuju Melitopolj.

Druga opcija za Ukrajinu je Svjatove - tamošnji uspeh bi ugrozio celo severno krilo čitave ruske linije fronta.

Veliko je pitanje koliko je ukrajinskih snaga slobodno i dostupno za ofanzivu u ovom trenutku, i kakav raspored planira general Zalužnji - koliko će novih rezervnih brigada i korpusa biti spremno za jedan, dva ili tri meseca uključujući ljudstvo, oklopna vozila i teško naoružanje.

"Kad se blato zamrzne, dobićemo odgovor na ovo pitanje. A to će nas malo približiti odgovoru kako će se rat završiti", zaključuje Džendelman.

(Telegraf.rs)