Sve o "kokainskim brodovima": Kako se balkanska mafija ubacila u najveću brodarsku kompaniju i isplela mrežu

U leto 2019. Klaudio Boco, operativni direktor kompanije MSC Mediterranean Shipping Co, preleteo je 4000 milja od Ženeve do Vašingtona na sastanak s američkom službom za carine i zaštitu granica. Poslao ga je vlasnik MSC-a, misteriozni 82-godišnji milijarder po imenu Đanluiđi Aponte da obuzda krizu.

Nekoliko meseci ranije, više od 100 agenata ukrcalo se na jedan od MSC-ovih brodova, Gayane, dok je ulazio u Luku Filadelfija kako bi obavio ono što je trebalo da bude kratko zaustavljanje na putu za Roterdam.

Duboko ispod palube, skrivenog u kontejnerima punim vina i orašastih plodova, agenti su otkrili gotovo 20 tona kokaina, vrednog milijardu dolara.

Istraga koja je usledila pokazala je da je više od trećine posade – svi zaposleni MSC-a – pomoglo u transferu ogromnih količina kokaina s glisera noću dok je brod plovio otvorenim okeanom u blizini Južne Amerike. Bilo je to najveća zaplena droge na pomorskoj ruti u američkoj istoriji.

To krivično delo bilo je tolikog obima i takve drskosti da su vlasti donele specijalnu odluku da zaplene ne samo kokain nego i Gayane, 1000 stopa dugačak brod vredan više od 100 miliona dolara. Tokom Bocovog sastanka s američkom službom za carine i zaštitu granica u čuvenoj zgradi Ronalda Regana, izvinio se zbog nemilog događaja i rekao da su postupci posade bili iznenađenje za njih, kako je prenela osoba upoznata s događajima. Istakao je rast MSC-a od njenih skromnih početaka do najveće svetske brodarske kompanije i impresionirao službenike ozbiljnošću kojom porodica Aponte shvata odgovornost upravljanja flotom koja čini gotovo 20% celokupne pomorske kontejnerske trgovine.

Za američke zvaničnike, tvrdnja kompanije o neznanju nije se uklapala. Godinama pre nego što je Gayane ukrcan, policijski organi u više zemalja pratili su MSC-ova plovila i posade, pokazala je istraga Bloomberg Businessweek-a. Američke vlasti ne samo da su pratile brod Gayane mnogo pre nego što je uplovio u američke vode, već su se prethodno ukrcale i pretražile nekoliko drugih brodova MSC-a u sklopu šire istrage o međunarodnom lancu krijumčarenja kokaina koji se duboko uvukao u tu brodarsku kompaniju. Koristeći tragove prikupljene tokom tih ukrcavanja, kao i obaveštajne podatke prikupljene u Istočnoj Evropi, identifikovali su moćni balkanski kartel kao organizatora koji stoji iza tih ogromnih isporuka.

Vlasti u SAD-u i Evropi takođe su zaključile da se ta kriminalna mreža, koja kontroliše više od polovine kokaina koji ide za Evropu, infiltrirala u posade MSC-a tokom jedne decenije, iskorišćavajući njegovu radnu snagu i plovila za izgradnju kokainskog krijumčarskog carstva.

„Sigurno nismo videli MSC kao žrtvu u svemu ovome“, kaže Vilijam Meksvejn , bivši američki tužilac za Istočni okrug Pensilvanije, koji je vodio slučaj Gayane dok nije napustio službu u januaru 2021. godine.

MSC i američka vlada sada su upleteni u pravnu bitku koja se uglavnom odvija izvan pogleda javnosti. Carinski službenici vršili su pritisak na kompaniju da plati više od 700 miliona dolara kazni, prema više izvora iz policijskih snaga koji su pod uslovom anonimnosti govorili o tom upravnom postupku koji nije otvoren javnosti.

U međuvremenu, tužioci američkog državnog tužilaštva za Istočni okrug Pensilvanije grade građanski predmet tvrdeći da MSC, kao operator broda Gayane, snosi odgovornost za trgovinu drogom i mora da izgubi brod ili značajan deo njegove vrednosti. Iako MSC priznaje da su na njegovom brodu pronađene rekordne količine kokaina, kompanija osporava ključne aspekte vladine verzije događaja i tvrdi da je bila žrtva krijumčara, a ne saučesnik.

Portparol MSC-a, Gajls Brum , kaže da je kompanija oduvek ozbiljno shvatala trgovinu narkoticima, ali da je „incident s brodom Gayane pokazao novi nivo prietnje bezbednosti s kojom mi i, koliko znamo, industrija kontejnerskog prevoza još nismo bili spremni da se suočimo.“ Danas se, kaže on, MSC smatra „pravim liderom u njegovoj grani privrede po naporima koje ulaže u borbu protiv krijumčarenja“.

Ipak, „postoji granica do koje treba očekivati isto od kompanije i od pojedinaca koji rade svoj posao: mi nismo policijski organ i nismo ovlašćeni, nemamo resurse niti smo obučeni za suočavanje s opasnim organizovanim kriminalnim grupama“.

Istraga Biznisvika zasniva se na intervjuima s više od 100 ljudi u desetak zemalja, uključujući sadašnje i bivše policijske službenike i osobe upoznate s poslovanjem MSC-a, kao i na pregledu slučajeva trgovine drogom u više zemalja. Mnogi izvori su tražili anonimnost kako bi razgovarali o poverljivim detaljima tekućih ili ranijih istraga.

Svaka brodarska kompanija koja vozi rute iz Južne Amerike u Evropu u opasnosti je da postane plen krijumčara kokaina. Ali MSC je predstavljao jedinstvenu atraktivnu metu, kažu zvaničnici. Dominira rutama koje su ujedno i kokainski autoputevi, prvenstveno onima koje se koriste za prevoz svežeg voća i povrća iz Južne Amerike u Severnu Evropu. Takođe je najveći svetski poslodavac za pomorce iz Crne Gore. Godinama pre zaplene Gayane-a, evropski policijski zvaničnici upozorili su MSC da su njegove posade infiltirane. Ipak, koraci koje su rukovodioci preduzeli kako bi ublažili problem nisu dali nikakve rezultate, kažu zvaničnici s obe strane Atlantika.

Situacija je frustrirala policijske i carinske službenike jer su rekordne količine kokaina preplavile globalne luke, naročito u Evropi. Američki tužioci ne tvrde da je rukovodstvo MSC-a bilo umešano u trgovinu drogom ili da je imalo koristi od nje, ali pokušavaju da saznaju više o propustima u kompanijskim protokolima za zapošljavanje i bezbednost, kako smo saznali od dvojice uključenih viših službenika.

Istražioci u SAD-u i Evropi kažu da se stalno vraćaju na centralno pitanje: Zašto su kriminalne organizacije očigledno bile u mogućnosti da kontrolišu ključne operacije na nekim od brodova kompanije tako dugo? „Koliko je značajan uticaj trgovaca narkoticima u okviru ove kompanije nesumnjivo je nešto što je od prvog dana bilo od velikog interesa za vladu SAD-a“, kaže Robert Perez, koji je bio zamenik komesara u službi za carine i zaštitu granica od 2018. do jula 2021. godine.

Retkost je da brodarska kompanija dobije ozbiljne kazne za drogu pronađenu na njenim brodovima. Kada se kazne izriču u SAD-u, regulatori često dopuštaju prevozniku da pregovara o njima. U Evropi se novčane kazne uopšte retko izriču. Iako postoje međunarodni bezbednosni zahtevi za brodarske kompanije, carinski i policijski službenici imaju vrlo malo ovlašćenja da pozovu kompanije na odgovornost. Sve je to omogućilo pomorskoj industriji, glavnom pokretaču globalizacije, da izbegne velike posledice jer je sve više umešana u trgovinu drogom.

Sve dok Gayane nije uplovio u Filadelfiju u leto 2019.

Uprkos svom imenu, Mediterranean Shipping Co.ima sedište daleko od morske pene, u mirnoj četvrti Ženeve. Čak i u izuzetno izolovanoj industriji, posebno je teško dešifrovati MSC-ovu unutrašnju strukturu. MSC je jedna od retkih velikih brodarskih kompanija kojom se ne trguje javno. Upravlja kruzerskom linijom koja objavljuje godišnje rezultate, ali njen teretni deo poslovanja ne objavljuje finansijske izveštaje. Aponte takođe poseduje mrežu koja se sastoji od stotina povezanih subjekata koji nadziru trajektne operatore, proizvođače glisera, brodske terminale, čak i privatno ostrvo na Bahamima.

Aponte deluje kao čovek krhke građe, sa sedom kosom, ledenim očima i aristokratskim držanjem. I dalje je predsednik odbora MSC grupe. Njegov sin Diego je predsednik. Njegova kćerka, Aleksa, je finansijska direktorka. Pre dve godine, nakon zaplene Gayane-a, odabrao je Sorena Tofta, dugogodišnjeg direktora u konkurentskoj kompaniji AP Moler-Maersk A/S, za izvršnog direktora MSC-ovog teretnog poslovanja, što je bio prvi put da je neko izvan porodice zauzeo to mesto.

Porodica voli da kaže da im venama teče morska voda, pozivajući se na brodske dokumente iz 17. veka koji nose njihovo ime. Aponte je rođen u malenom Sant Anjelu, u Napuljskom zalivu; njegova je porodica prevozila robu i putnike preko njegovih voda. Takođe je postao pomorac, obučavao se za kapetana broda i radio pod vođstvom Ahilea Laura, bivšeg gradonačelnika Napulja i brodskog magnata. Plovio je vaporetima koji su prevozili bogate turiste do obližnjih ostrvskih odmarališta kao što su Kapri i Iskija. Na jednom od tih putovanja Aponte je upoznao svoju buduću suprugu Rafaelu Diamant, kćerku švajcarskog bankara.

MSC DOMINIRA RUTAMA KOJE SU I KOKAINSKI SUPERAUTOPUTEVI

Godine 1970. Aponte je kupio stari nemački brod za rasuti teret i pokrenuo MSC. Sledeće godine kupio je drugo polovno plovilo, nazvavši ga po svojoj ženi. Na kraju je počeo kupovati kontejnerske brodove. Kad je Aponte ušao u posao, brodarstvom su dominirale stare kompanije kao što su Maersk i Hapag-Loyd, čiji je pedigre datirao iz 1800-ih.

Napravio je sebi mesto tako što je krenuo nedovoljno opsluženim rutama. Takođe je razvio pronicljiv poslovni model, kupujući polovne kontejnerske brodove, neke s rezališta, zatim ih remontovao i slao natrag na more. MSC se istakao i naglašavanjem cijene umjesto brzine isporuke.

„Za MSC je vrlo često u ranim godinama interna šala u industriji bila je da je to skraćenica za „možda brod dođe“, kaže Lars Jensen, osnivač konsultantske kompanije Vespucci Maritime i bivši direktor za Maersk. „Vaš bi teret na kraju stigao na odredište, ali ne biste znali kada.“

Te su mu strategije omogućile da proširi carstvo gotovo potpuno organski, a ne putem akvizicija, kao što je učinila većina njegovih suparnika. Vremenom je MSC dodao rute koje pokrivaju Aziju, SAD i Južnu Ameriku, a početkom 2000-ih njegov je moto bio „Kopno pokriva jednu trećinu Zemlje – mi pokrivamo ostatak“.

Ali dok je Aponte gradio MSC, moćna kriminalna organizacija gradila je sopstvenu pomorsku operaciju.

Neposredno nakon ponoći 30. maja 2010. godine, MSC Oriane krstarila je Lamanšom na putu za Antverpen u Belgiji, kada je obližnji ribarski brod za lov na jastoge Galvad-Y-Mor započeo niz čudnih manevara, krećući se prvo ispred a zatim iza ogromnog teretnog broda. Dok se Galvad približavao, kako su izjavili tužioci iz Ujedinjenog Kraljevstva, posada Oriane-a izbacila je u more 11 vodootpornih sportskih torbi koje su sadržale ukupno 255 kilograma kokaina u vrednosti od oko 80 miliona dolara. Nakon što su pokupili torbe, četvorica muškaraca na Galvad-u, uključujući jednog iz Crne Gore, otplovili su do obližnjeg zaliva Frešvoter Bay, gde su upotrebili metalne utege kako bi potopili drogu i spojili je na bovu kako bi je kasnije pokupili krijumčari.

Nikad nisu dobili priliku da to i učine. Britanska policija za borbu protiv droga nadzirala je operaciju i uhapsila osobe na Galvad-u, zajedno sa saučesnikom. Sledeće godine sva su petorica osuđena na dugogodišnje zatvorske kazne. Ribari i dalje tvrde da su nevini više od decenije nakon toga.

Iza kulisa, taj incident pokrenuo je evropsku istragu o inflataciji organizovanog kriminala u brodarske kompanije, tvrdi osoba upoznata s tim pitanjem. Proveravajući s policijom u Španiji, Belgiji i Holandiji, britanske vlasti saznale su da taj slučaj s Oriane-om nije bio izolovani događaj. Svaka od tih zemalja videla je operacije u kojima je kokain prevožen preko Atlantika na komercijalnim kontejnerskim brodovima u vlasništvu raznih kompanija, zatim prebacivan na manja plovila pre nego što bi teret stigao u luku. Ovi manevri, poznati kao „drop-of“, dopuštaju krijumčarima da izbjegnu zvanične ulazne luke, gde su šanse za zaplenu veće, ali to je značilo da su morali regrutovati članove posade na komercijalnim teretnim brodovima i plaćati im da bacaju drogu preko boka.

Vlasti Ujedinjenog Kraljevstva predale su slučaj Europolu, koji koordinira prekogranične kriminalne istrage među članicama Evropske unije. Oko 2012. agenti iz Ujedinjenog Kraljevstva, Španije, Belgije i Holandije sastali su se i dogovorili da prikupe sve informacije koje su imali o takvim prebacivanjima i da unesu podatke iz slučajeva u Europolovu bazu podataka za razmenu obaveštajnih podataka. Ispostavilo se da se, iako je korišćeno nekoliko velikih kompanija, jedno ime često pojavljivalo: MSC.

Različite evropske organizacije za krijumčarenje koristile su se za takva prebacivanja droge, ali poznato je da su oni bili specijalnost balkanskog kartela, sile u usponu u međunarodnoj trgovini kokainom. Kartel je plejada bandi u pet zemalja koje povezuje zajednički jezik, srpsko-hrvatski. Mnogi su započeli kao privatne vojne grupe tokom rata na Balkanu 1990-ih, a kasnije su se okrenuli trgovini oružjem, švercu cigareta, krađi automobila i pranju novca. U njihovim redovima su bivši policajci i bivši obaveštajci. Njihove frakcije sarađuju, ali se i takmiče između sebe. Neki su stekli reputaciju po brutalnosti – prošle godine policijska racija u beogradskom predgrađu otkrila je industrijsku mašinu za mlevenje mesa s tragovima ljudske DNK.

Iako kartel upravlja svim mogućim kriminalnim šemama, američki zvaničnici kažu da njegovi prihodi dolaze uglavnom od kokaina. Bande su takođe inovatori. Početkom 2000-tih počeli su da razvijaju logističku mrežu koja se protezala preko Atlantika. U Južnoj Americi su ubacili svoje članove kod proizvođača, njegujući veze sve do pojedinačnih laboratorija duboko u džungli. U Evropi su izgradili veleprodajnu distributivnu mrežu. A u ranim su danima ponekad popunjavali svoj lanac snabdevanja kupovinom sopstvenih brodova. Većinu vremena brodovi bi prevozili legitimne terete soje ili druge rasute robe. Za nelegalne terete, trgovci bi doveli podmićenog kapetana i posadu.

A onda je balkanski kartel dodatno ojačao svoje veze na osnovu onoga što je, prema sadašnjim i bivšim policijskim službenicima, primarna konkurentska prednost: balkanskih pomoraca. Mnogi su došli iz Crne Gore, malene nacije na Jadranskom moru koja ima pomorsku tradiciju vekovima unazad i nekoliko škola koje obučavaju i akredituju pomorce. Čak i tamošnje srednje škole pripremaju učenike za karijeru na moru. To je kriminalnim grupama obezbedilo vrlo atraktivno tlo za regrutovanje pa su one iskorišćavale međunarodne vode za svoje operacije krijumčarenja.

U mnogim aspektima, slučaj Oriane-a imao je naznake ranijih balkanskih krijumčarskih operacija koje su koristile sopstvene brodove i posade. Sada je istražiocima Europola izgledalo kao da su krijumčari umesto toga počeli da postavljaju svoje korumpirane posade na brodove velikih brodarskih kompanija.

Do 2013. i druge zemlje u Evropi posumnjale su da je kartel pronašao put do MSC-ovih operacija regrutovanja posade. Nalazi njihovih istraživanja smatrani su vrlo osetljivima, ali su povremeno izlazili u javnost. Crnogorska uprava policije je tog novembra objavila izveštaj na 100 strana o balkanskom organizovanom kriminalu, čiji je deo bio posvećen švercu kokaina. Bande u toj oblasti, pisalo je, „razvile su mreže privremenih članova koje obično čine pomorci iz Crne Gore, Srbije i Hrvatske, koji su uglavnom zaposleni na kontejnerskim brodovima kompanije MSC.“

Sledeće godine španska policija počela je da prati grupu crnogorskih i srpskih krijumčara koji su dogovarali da se pošiljke kokaina prevezu preko Atlantika brodovima MSC-a i da ih posada prebaci blizu evropske obale. Sudski zapisi detaljno govore o tome kako su kontakti grupe u Južnoj Americi kontrolisali „ogromnu flotu pomoraca angažovanih s brodova MSC-a“ koji su mogli pomoći u krijumčarenju velikih količina kokaina u Severnu Evropu. U drugom izveštaju crnogorske uprave policije, iz 2015. godine, navodi se da je glavni način krijumčarenja kokaina za balkanske organizovane kriminalne grupe i dalje putem „kontejnerskih brodova kompanije MSC, koji pokrivaju liniju Južna Amerika – Zapadna Evropa“.

Otprilike 2016. godine, službenici iz Holandije, Belgije i Ujedinjenog Kraljevstva obratili su se upravi MSC-a, a vođstvo su preuzeli viši zvaničnici holandske policije. Kompaniji su dali odabrane podatke prikupljene u istragama i zatražili pomoć u suzbijanju prebacivanja droge. MSC-u je rečeno da je balkanski kartel koristio agenciju za pomorce u regionu kako bi ukrcao korumpirane mornare na svoje brodove, prema Janu Janseu, šefu policije za Luku Roterdam, čiji je tim bio uključen u otkrivanje tih podataka kompaniji.

Kompanija je dobila i upozorenje. „Rekli smo im šta smo uočili. I rekli smo im da to mora prestati,“ kaže Janse. „A ako ne prestane, rekli smo im da postoji rizik da ćemo učiniti ono što su Sjedinjene Države učinile kasnije, a to je da zaplijenimo njihove brodove.“

Nije jasno šta je MSC uradio s tim informacijama. Brum, portparol, kaže da kompanija nema evidenciju da se takav sastanak održao u Ženevi 2016. godine. „MSC se tokom godina sastajao s raznim carinskim i policijskim organima kako bi razgovarali o rizicima trgovine drogom u sklopu naše saradnje u mnogim zemljama“, kaže on.

Janse kaže kako veruje da je kompanija preduzela dodatne bezbednosne mere i promenila agenciju za pomorce koju je koristila na Balkanu. Holandska policija za borbu protiv droga počela je da viđa manje drop-off-ova, pa je ta tehnika na kraju gotovo u potpunosti nestala. Ali krijumčari su samo postali sofisticiraniji.

Do 2016. rekordne količine kokaina stizale su u Severnu Evropu, delom i zbog povećane proizvodnje u Južnoj Americi. Bilo je dokaza da krijumčari odustaju od uobičajenog prolaska kroz Španiju u korist velikih trgovačkih kontejnerskih luka u Belgiji i Holandiji. Belgija je po prvi put pretekla Španiju kao zemlja s najvećom zaplenjenom količinom kokaina, prema izveštaju EU o drogama.

Iste godine Panama je dovršila 5,4 milijarde dolara vredno proširenje Panamskog kanala. Nekada 33 metra (108 stopa) širok na najužem mestu, sada je bio širok najmanje 55 metara, što je omogućilo pristup velikim brodovima i utrostručilo količinu tereta koji je mogao proći. Preduzeća su pozdravila proširenje, ali je Jirgen Stok, generalni sekretar Interpola, upozorio u govoru u Panami mesec dana nakon završetka projekta da bi to moglo ubrzati protok kokaina preko Atlantika.

MSC je počeo da plovi rutom koja je iskoristila prošireni kanal. Nekoliko njegovih najvećih brodova ukrcalo bi voće i povrće u Čileu, Peruu i Kolumbiji, zatim bi se zaustavili na Bahamima i u Filadelfiji pre nego što bi prešli Atlantik do velikih luka Severne Evrope. Zatim bi se vratili u krug nazad. Lučki zvaničnici u Filadelfiji nazvali su tu rutu Filadelfija ekspres i rekli da će podstaći lokalnu privredu i transformisati regiju u glavni pristupni put za sveže proizvode na istočnoj obali. Za nekoliko meseci, MSC-ovi džinovski brodovi vijugali su rekom Delaver, natovareni borovnicama, mangom i šparglama. Kapacitet kontejnera kompanije koji idu od južnoameričke obale Tihog okeana do Evrope gotovo se utrostručio od juna 2016. do juna 2019. godine, prema Bluvoter Reporting-u. Do 2019. MSC je predstavljao gotovo polovinu svih kontejnerskih kapaciteta na tim rutama.

MSC-ove nove rute otvorile su i komercijalne prilike za krijumčare. Postoji stara poslovica među agentima za borbu protiv krijumčarenja droga: krijumčari su u logističkom poslu. Ovde su krijumčari mogli da postignu mnoge iste aspekte efikasnosti kao i velike brodarske kompanije jednostavnim umetanjem svoje robe u masivni tok tereta u kontejnerima. Većina kokaina koji ulazi u SAD dolazi kopnom, kroz Meksiko. Međutim, geografija nalaže da ga Evropa dobija vazdušnim ili morskim putem, a do 2016. godine većina je onamo stigla komercijalnim teretnim brodovima.

Kako se navala kokaina na kontinent pretvorila u krizu, evropski zvaničnici ponudili su razmenu više informacija o zaplenama sa svojim američkim kolegama. Jedna se činjenica odmah istakla: pojedini brodovi za koje se zna da su prevozili kokain u Evropu nakratko su se zaustavljali u američkim lukama. A neki od njih bili su brodovi MSC-a koji su plovili kroz Filadelfiju.

Glavni istražni ogranak Ministarstva državne bezbednosti SAD-a, poznat kao Agencija za istrage iz oblasti državne bezbednosti, počela je da radi s evropskim partnerima na analizi najvećih kokainskih hapšenja, naročito onih u lukama Antverpen i Roterdam. Agenti Agencije su iskoristili podatke koje su prikupili carinski organi o brodskim manifestima i kretanju plovila u Južnoj Americi. Saznali su da se, iako je kokain u Evropu uglavnom dolazio s istočne obale Južne Amerike, naročito iz Brazila, tokom poslednjih nekoliko godina trend počeo menjati. Veliki deo kokaina koji ide prema Evropi potiče iz i oko luka na zapadnoj obali, kao što su Kalao u Peruu i Gvajakil u Ekvadoru.

Prvobitno su istražioci pretpostavili da se droga krijumčari tradicionalnim metodama, poput skrivanja uz legitiman teret koji se pakuje u skladištima ili na farmama, ili takozvane „blind hook“, u kojoj saučesnici provaljuju u kontejnere i unutra skrivaju kokain. Počevši oko 2017. godine, agencija je provela mesece pokušavajući da otkrije metode krijumčara, prvo u Kolumbiji, a zatim u Panami, kako tvrde dve osobe koje su bile upoznate s istragom, ali agenti su stalno nailazili na slepe ulice.

Agencija za istrage u oblasti državne bezbednosti, zajedno s američkim carinskim agentima, počela je da se ukrcava na teretna plovila dok su se približavala Filadelfiji, pregledajući prostorije za posadu, mašinski prostor, čak i jednu brodsku propelersku osovinu, uglavnom bez uspeha. Ali pretrage su im takođe omogućile da izoluju pojedinačne članove posade u nastojanju da otkriju izvore na brodovima, otkrio je jedan bivši viši američki zvaničnik.

Do 2018. godine, kazao je taj zvaničnik, istražioci su zaključili da krijumčari uopšte nisu koristili tradicionalne metode krijumčarenja. Umesto toga, koristili su balkansku posadu na teretnim brodovima MSC-a za utovar droge dok su brodovi bili na moru. Istražioci su pokušavali na sve načine da uđu u tu mrežu, prisluškivanjem komunikacije i organizovanjem doušnika. Na kraju su dobili priliku koja im je trebala.

U vreme kada se Aleksandar Kavaja počeo pripremati za predstojeće putovanje brodom MSC Gayane u proleće 2019. godine, njegov rodni grad Bar u Crnoj Gori bio je poznato regrutno mesto za balkanski kartel. Meštani kažu da nije bilo teško da se pogodi koji bi mornari mogli biti uključeni u trgovinu kokainom – verovatno su to bili oni s maseratijima i novim kućama s pogledom na Jadran.

Bar, mali, drevni grad prošaran plažama i maslinjacima, dom je najveće crnogorske morske luke, gde je MSC sveprisutan. To je stanica za kompanijinu kruzing liniju, a MSC takođe upravlja centrom za obuku posade koji se nalazi u blizini, severno od Bara – jednim od četiri koja ima u celom svetu, uz Indiju, Italiju i Ukrajinu. Od 6.000 pomoraca u Crnoj Gori, oko 2.250 radi za MSC, kaže Mimo Drašković, rukovodilac studijskog programa pomorskog menadžmenta na Fakultetu za pomorstvo u Kotoru.

Među njima je bio i Kavaja. Odrastao je na periferiji Bara, na imanju koje je generacijama pripadalo njegovoj porodici. Majka Ranka radila je u lokalnoj narodnoj kuhinji, a otac Radoslav je zarađivao izrađujući ukrase od školjki i prodajući ih turistima. Aleksandrov deda je bio pomorac, pa je njegova porodica bila oduševljena kad je diplomirao i zaposlio se u MSC-u. Zarađivao bi platu od oko 4500 evra mesečno (4750 dolara), više od 10 puta veću nego što su zarađivali njegovi roditelji. Aleksandar je 2015. godine, kada je imao 21 godinu, otišao na more.

Tokom sledećih nekoliko godina, plovio je na najmanje četiri broda MSC-a — Lorena, Diana, Deila, Erica — gde je ugrađivao, povezivao i popravljao električnu opremu dok su se brodovi zaustavljali u Južnoj Koreji, Panami, Malti i drugim dalekim mestima. Nije voleo taj posao niti to što je mesecima bio daleko od porodice. „On nije mornar u srcu“, kaže njegova majka. Ali bio je predan da pruži finansijsku podršku svojoj porodici.

Jednog dana sredinom aprila 2019. godine Kavaja je ručao u kafiću u Baru. Trebalo je da se ukrca na brod Gayane u luci Antverpen za nekoliko dana, što bi bilo njegovo šesto putovanje MSC-ovim brodom. Nakon što je završio s jelom, izašao je napolje i prišao mu je čovek koga nije poznavao. „Znamo ko si, znamo ko je tvoja porodica“, rekao je čovek, prema američkim sudskim zapisima. „Znamo da ćeš otići tim brodom za pet dana.“

Čovek je ispružio mobilni „narko“ telefon, kako su ga tužioci nazivali u sudskim spisima, i rekao Kavaji da može da bira. Mogao je ili uzeti telefon i pristati da sledi naredbe, ili bi rizikovao svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Ako pristane, platiće mu 50.000 dolara, što je skoro godišnja plata. Uzeo je telefon.

Dva meseca pre nego što se Kavaja ukrcao na Gayane, agenti za borbu protiv krijumčarenja droga dobili su informaciju da se kokain nalazi na drugom brodu MSC-a, Carlotta, tvrdi osoba koja je upoznata s istragom. Brod je bio na putu za luku Njuark, Nju Džerzi, koju MSC ponekad koristi kao rezervu za Filadelfiju. Kad je Carlotta stigla, agenti su pretražili brod i pronašli 3200 funti kokaina skrivenog u kontejneru sa suvim voćem. Bila je to najveća zaplijena droge u Njuarku za 25 godina.

Veličina tereta odmah je privukla pažnju, a Agencija za istrage u oblasti državne bezbednosti i američka uprava za suzbijanje droga uložili su resurse u istragu. Agenti Agencije za državnu bezbednost u Njujorku počeli su da sarađuju s međunarodnim odsekom DEA-e, koji je godinama pratio balkanski kartel iz svoje kancelarije u Hrvatskoj.

Zaplena u Njuarku dala je nove tragove. Istražioci su prikupili podatke iz nekih Carlotta-inih hladnjača, koje prate nagle promene unutrašnje temperature. Podaci pokazuju da su neki od kontejnera otvarani dok je brod bio u plovidbi. „To je prilično jasno pokazalo da se nešto događa na moru“, kaže osoba upoznata s istragom.

Tokom pretrage drugog MSC-ovog teretnog broda tog proleća, agenti su pronašli mali dvosmerni radio u kabini člana posade, prema osobi koja je upoznata s otkrićem. Radio je koristio frekvenciju tipičnu za mala plovila, a kapetan je rekao istražiocima da nema razloga da se uređaj nalazi na komercijalnom teretnom brodu. Agencija za istrage u oblasti državne bezbednosti je ispitala člana posade, koji je bio s Balkana, ali nije uhapšen. Tokom drugih pretraga, istražioci su pronašli dokaze da je neko na brodu prerezao žicu i time zaobišao uređaj koji ograničava težinu koju male dizalice na krmi mogu podići.

Druga velika zaplena u SAD-u dogodila se 19. marta, ovaj put na brodu MSC Desire u Filadelfiji. Carinici su pronašli više od pola tone kokaina, najveću količinu zaplenjenu u Filadelfiji za gotovo dve decenije. Agenti su na kraju identifikovali najmanje četiri broda MSC-a za koje su verovali da su članovi posade bili uključeni u krijumčarenje kokaina: Carlotta i Desire , kao i Avni i Gayane.

Američki agenti nisu bili jedini koji su pronalazili drogu. U aprilu su peruanske vlasti otkrile 2,4 tone kokaina u 64 kofera i torbe na brodu Carlotta, koji se očito vratio u prevoz droge. Vlasti u Panami tada su pronašle 1,3 tone kokaina tokom pretrage Avni-ja. (Američki istražioci takođe su sumnjali da je kokain na brodu i planirali su da ga pretraže u Filadelfiji, kako tvrde dve osobe upoznate s istragom, ali su ih Panamci preduhitrili.)

Uloge članova posade na plovilima dale su krijumčarima veliku prednost. Pomorci su imali pristup ključnim podacima, kao što su lokacije kontejnera i odredišta, za koje su istražioci kasnije rekli da su im omogućili odabir kutija u kojima je bilo prostora za skrivanje velikih količina kokaina i za koje je bila manja verovatnoća da će biti predmet carinske pretrage nakon što stignu u luku. To je predstavljalo ogroman izazov za američke organe, pošto se droga mogla nalaziti gotovo bilo gde u moru kutija na brodu.

Pretraga potpuno natovarenog broda je komplikovana, toliko da se to retko radi. Skladišta su skučena i do kontejnera je teško doći. Agenti su nabavili posebne uređaje za praćenje kiseonika u slučaju da moraju ići duboko ispod palube, gde zarđalo željezo može smanjiti nivo kiseonika. Okupili su grupu pasa za otkrivanje droga i nabavili kamere koje su se mogle uvući u natovareni kontejner radi nalaženja kokaina.

Agenti su takođe počeli tajno da informišu partnere koji će im trebati da izvrše potpunu pretragu plovila: Obalsku stražu SAD-a, državnu policiju Delavera, gradsku policiju Filadelfije, čak i specijalne jedinice obučene za pomorsko delovanje. Sve što im je nedostajalo bili su obaveštajni podaci u poslednjem trenutku koji bi im ukazali na to koji brod da pretraže. Kad je Gayane tog juna stigao u Filadelfiju, sve je bilo pripremljeno.

Dok je Gayane plovio prema jugu iz Paname, zazvonio je Kavajin narko telefon. Kad se javio, prema rečima njegovog advokata, čovek mu je rekao da se javi na gornju palubu. Kavaja je to učinio i tamo zatekao druge članove posade kako čekaju.

Sudski spisi pokazuju da su još trojica bila regrutovana u Crnoj Gori pre nego što su se ukrcali na brod. Kavajina je uloga bila da telefonira krijumčarima koji su gliserima prevozili kokain i saopšti položaj Gayane-a kako bi ga mogli locirati noću. Takođe je angažovao druge da mu pomognu da prenese teške terete. Ukupno je najmanje 8 od 22 člana posade na brodu Gayane – 6 iz Crne Gore, 2 iz Samoe – obavilo posao. Svaki je trebao da zaradi 50.000 dolara ili znatno više, zavisno od njihove uloge.

Dok je Gayane bio nedaleko od obale Perua, prema sudskim zapisima, crnogorski pomorac po imenu Boško Marković pomogao je da se okupe članovi posade, koji su čekali na palubi zajedno s četvoricom muškaraca u skijaškim maskama. Marković je bio prvi oficir broda, jedan čin ispod kapetana i zadužen za teret i posadu na palubi. Gliser se upravo zaustavio uz glomazno plovilo. Još jedan Crnogorac, Ivan Đurašević, drugi oficir broda i treći zapovednik, upravljao je malom dizalicom, podižući velike mreže napunjene crnim sportskim torbama i balama kokaina. Kad su mreže bile na palubi, drugi članovi posade gurnuli su drogu do tovarnog prostora broda. Oni su provalili u niz kontejnera presekavši sigurnosnu plombu na svakom od njih. Nakon što su unutra sakrili kokain, ponovno su zapečatili kontejnere lažnim pečatom, zajedno s logotipom MSC-a. Ponekad su morali rezati čelične sajle ili savijene metalne šine kako bi ubacili kokain, a zatim bi koristili aparate za varenje i boju kako bi prikrili oštećenje.

Tokom sledećih nekoliko noći, dok je Gayane plovio prema jugu, brod je dočekalo najmanje šest glisera, prema sudskim zapisima. Nije se zaustavljao. Nije se čak činilo ni da usporava, prema policijskim službenicima. Posao je obavljen dok je plovilo jurilo otvorenim morem – što je bio neverovatan podvig pomorske veštine.

Do juna, Gayane se zaustavio na najjužnijoj stanici, u maloj luci u zalivu Koncepsion blizu Koronela u Čileu, i započeo putovanje nazad. Kad je plovilo ponovo stiglo do obale Perua i zaputilo se na sever prema Panami, približilo mu se još najmanje osam glisera. Nastavilo se noćno dizanje i prebacivanje.

Poslepodne 16. juna, Gayane je bio u teritorijalnim vodama SAD-a, na putu za Filadelfiju. Kad je ušao u zaliv Delaver, obalska straža kontaktirala je kapetana i uputila brod da krene prema području zvanom Big Stone Anchorage. Komercijalni brodovi se tamo obično zaustavljaju kako bi sačekali ovlašćenog kapetana rečnog broda koji može navigavati lokalnim kanalom. Ali dok je Gayane prilazio, tri patrolna čamca i helikopter približili su se brodu, a tim policajaca popeo se njegovim pilotskim lestvama.

Nekoliko agenata okupili su posadu u kuhinji, dok su drugi krenuli prema mostu kako bi pronašli šeme broda. Potraga za drogom započela je od kontejnera iznad palube dok je Gayane još bio u zalivu. Oko 3 sata ujutru 17. juna brod je stigao do pomorskog terminala Packer Avenue u Filadelfiji, s pogledom na prolećno zeleni most Volta Vitmana. Čekalo ih je preko 100 agenata. Verovali su da je na brodu kokain, ali nisu znali gde je. Tim je počeo da uzima briseve ruku posade tražeći tragove droge. Nekoliko je bilo pozitivno.

Oko 7 ujutru, baš kad je sunce izlazilo nad zalivom, agenti su prijavili prvi ulov: gomilu cigli uguranih u jutane vreće unutar kontejnera. Džozef Martela , direktor lučkog prostora iz službe za carine i zaštitu granica, nije bio na dužnosti tog dana kada je Gayane stigao u Filadelfiju, ali je pažljivo pratio svoj telefon i krenuo prema luci. Nešto iza 10 sati pronađen je drugi kontejner pun kokaina. Martela je tada doneo neobičnu odluku da iskrca i fizički pregleda svaki od 4000 kontejnera na brodu.

Nakon gotovo nedelju dana rada, nadležni organi pregledali su gomilu vina, suvih orašastih plodova i otpadnih baterija kako bi identifikovali sedam kontejnera u kojima se nalazio kokain. Carinici su danima vagali drogu, brojali cigle i stavljali sve u dokaze. U jednom trenutku, dok su agenti žurili da obave svoj zadatak, pogledali su oko sebe i svuda videli belu prašinu, priseća se Martela. Jedan od agenata shvatio je da se ne radi o običnoj prašini i svima je naredio da stave maske.

PRIČA O KOLIČINI KOKAINA TEŠKE KOLIKO PET SLONOVA 

Sveukupno, ulov se sastojao od više od 15.000 cigli kokaina, teških gotovo 20 tona čija je ulična vrednost procenjena na više od milijardu dolara. Vlasti su bile alarmirane ne samo zbog količine droge nego i smelosti operacije. Vođa šeme na brodu, prvi oficir, bio je zadužen za raspored posade, omogućavajući saradnicima da budu na dužnosti u isto vreme. I on i drugi oficir imali su pristup ključnim podacima o kontejnerima, prema sudskim zapisima. (Kapetana broda Gayane-a ispitala je velika porota, ali nikada nije uhapšen niti optužen.)

Dana 18. juna, dva dana nakon što je Gayane zadržan, MSC je objavio izjavu za javnost. „MSC svesna je izveštaja o incidentu u luci Filadelfija u kojem su američke vlasti izvršile zaplenu nezakonitog tereta“, rečeno je. „MSC ovu stvar shvata vrlo ozbiljno i zahvalan je vlastima što su identifikovale svaku sumnju na zloupotrebu njegovih usluga. Nažalost, brodarske i logističke kompanije povremeno imaju problema s krijumčarenjem.“

Tokom sledećih 10 dana, agenti su nastavili da intervjuišu članove posade, koji su ostali zatvoreni na brodu. Izdvajali su pomorce jednog po jednog, razgovarajući s njima satima dok su sastavljali delove operacije. Isprva se priča o podizanju količine kokaina teške koliko pet slonova s glisera dok je brod jurio kroz talase činila neverovatnom. Ali tužioci su dobili nalog za zaplenu brodskog snimača podataka o plovidbi, koji je sadržao podatke o plovilu i njegovom kretanju i na njemu su pronašli radarske slike koje su pokazivale različite tačke na kojima su mali čamci prišli Gayane-u i ostali uz njega, kažu tri službenika.

Zaplena broda je ekstremna mera, ali otkrića o umešanosti članova posade u krijumčarenje tolike količine kokaina ohrabrila su vlasti. Ujutru 4. jula agenti službe za carine i zaštitu granica ukrcali su se na Gayane i kapetanu uručili nalog za zaplenu. Gotovo u istom trenutku, obaveštenje o zapleni poslato je elektronskom poštom rukovodiocima MSC-a. „Kada brod unese tako nečuvenu količinu smrtonosne droge u vode Filadelfije, moje tužilaštvo i partneri naše agencije tražiće najteže moguće posledice“, rekao je američki državni tužilac Meksvejn u objavi.

MSC je brzo preduzeo korake kako bi ponovo omogućio plovidbu svog vrlo skupog teretnog broda. U zamenu za isplatu od 10 miliona dolara u gotovini, kao i garanciju od 40 miliona dolara i obećanja da će kompanija sarađivati u bilo kakvoj istrazi koja je u toku, Gayane-u je dopušteno da nastavi plovidbu do svog izvornog odredišta Roterdama. 13. jula, gotovo mesec dana nakon što je zadržan, brod je pušten uz kauciju.

U vreme kada je Boco, izvršni direktor MSC-a, stigao u Vašington 27. avgusta, potencijal za dugoročnu štetu za kompaniju je rastao. Carinski službenici su suspendovali status „trgovca od poverenja“ dodeljen MSC-u prema programu nakon događaja od 11. septembra koji prevoznicima omogućava izbegavanje dugotrajnih pregleda i zadržavanja u američkim lukama u zamenu za poštovanje određenih bezbednosnih protokola. U međuvremenu, tužioci u Istočnom okrugu Pensilvanije podneli su krivične prijave protiv osam članova posade, uključujući Kavaju i prvog i drugog oficira. Svi bi oni na kraju priznali krivicu i bili osuđeni na kaznu u saveznom zatvoru. Iza kulisa, američke su vlasti identifikovale frakciju balkanskog kartela koja je finansirala i organizovala operaciju, saznavši da je banda dovela partnere iz Kolumbije i Severne Evrope kako bi podelili rizik. Toliko je grupa imalo udela u kokainu koji se nalazio na Gayane-u da ga je jedan američki policijski službenik opisao kao trgovinski ekvivalent Amazonovog kamiona.

Tokom sledećih nekoliko meseci vlada je započela razgovore s MSC-om, s ciljem da ga natera da pristane na nove bezbednosne mere, kao što je češća rotacija posade i zahtevanje od njih da prolaze poligrafske testove. U zamenu za navedeno, američka vlada je obećala da će znatno smanjiti kazne koje su MSC-u zaprećene. Uključujući ranije zaplene na brodovima Carlotta i Desire, one su iznosile više od 700 miliona dolara, na osnovu propisane kazne od 1000 dolara po unci kokaina.

Fokus saveznih tužilaca sada je prebačen na istragu u okviru građanskopravnog oduzimanja imovine – korak osmišljen kako bi se povratila sredstva korišćena u izvršenju krivičnog dela. Iako je korišćenje Gayane-a u krivičnom delu bila utvrđena činjenica, MSC je mogao pokrenuti odbranu „nevinog vlasnika“. Od kompanije bi se zahtevalo da pokaže da nije mogla predvideti korišćenje svog plovila za trgovinu kokainom ili da je preduzela razumne korake da spreči takvo postupanje.

Do jeseni 2020. postalo je jasno da MSC nije spreman da sklopi dogovor s vladom. Kompanija je obavestila službu za carine i zaštitu granica da planira da ospori kazne povezane s Gayane-om, kao i Carlotta-om i Desire-om. Advokati kompanije takođe su carinskim službenicima predstavili nalaze interne istrage koju su sproveli. „MSC ne osporava da su američke vlasti pronašle gotovo 20 tona kokaina u luci Filadelfija“, rekao je Brum, portparol kompanije. „Ali istraga MSC-a dovela nas je do zaključka da većina tog kokaina nije bila i nije mogla biti ukrcana na moru.“ MSC nije dao dodatne pojedinosti o tome gde i kako veruje da je droga utovarena.

Kad bi kompanija dokazala da je deo kokaina bio utovaren na kopnu, što ukazuje na to da su njeni zaposleni imali manju ulogu u šemi, vladi bi bilo teže da opravda oštre kazne. To bi takođe moglo poslužiti kao dokaz ako se pitanje oduzimanja imovine ikada uputi na sud. Međutim, prema jednom američkom zvaničniku uključenom u istragu, tvrdnje MSC-a su u suprotnosti s činjenicama koje su već utvrđene na sudu u sklopu priznanja krivice posade i postupka izricanja kazne. „Taj stav je u direktnoj suprotnosti s činjeničnim nalazima suda“, kaže zvaničnik.

Vlada takođe sprovodi širu krivičnu istragu protiv članova balkanskog kartela za koje se veruje da su orkestrirali operaciju na Gayane-u. Dana 30. oktobra, Goran Gogić, bivši crnogorski bokser teške kategorije, uhapšen je na međunarodnom aerodromu u Majamiju pre nego što se uspeo ukrcati na let za Švajcarsku.

U optužnici, tužioci su ga optužili za organizovanje logistike za krijumčarenje kokaina na komercijalnim kontejnerskim brodovima u ime balkanskog kartela, uključujući brodove Carlotta, Desire i Gayane. Prema rečima jedne osobe upoznate s istragom, Gogić je „verovatno dva ili tri nivoa niže od osobe koja je sve ovo osmislila“. Gogićev advokat kaže da njegov klijent tvrdi da je nevin.

Slučaj Gayane-a mogao bi poslužiti kao tačka preokreta za tu granu privrede. Janse, zvaničnik holandske policije, upoređuje tu situaciju s onom s kojom su se suočile banke pre dve decenije, kada su ih propisi u više zemalja prisilili da bolje prate kriminalne aktivnosti svojih klijenata i pridržavaju se strogih standarda usklađenosti s propisima. Bila je to duboka promena u načinu na koji su poslovali i koštala ih je milijarde dolara.

Ako je ikada postojao trenutak da brodarske kompanije potroše više novca na suzbijanje krijumčarenja na svojim brodovima, to bi bilo sad. Kad se potražnja za robom široke potrošnje oporavila od početnog pada zbog pandemije, cene tereta su porasle, a kompanije su uživale u neverovatnoj dobiti. Ostvarili su rekordnih 217 milijardi dolara u 2021. i na putu su da ove godine ostvare 275 milijardi dolara, prema saopštenjima Drewry Shipping Consultants Ltd.

Aponteovo lično bogatstvo više se nego udvostručilo tokom pandemije, do iznosa od 19 milijardi dolara, prema Bloomberg-ovom indeksu milijardera. A MSC je krenuo s masovnom kupovinom brodova, sa 128 polovnih kontejnerskih brodova kupljenih u periodu između 2020. i 2021. godine, čime je proširio svoju flotu na 645 broda i nadmašio Maersk kao vodeću brodsku kompaniju, prema podacima provajdera industrijskih podataka Alphaliner.

Iako MSC kaže da već dugo ozbiljno shvata bezbednost, priznaje da je Gayane bio „poziv na buđenje“. Nakon tog incidenta, kompanija je izjavila da će potrošiti 100 miliona dolara tokom pet godina na unapređenje bezbednosti protiv krijumčarenja. Kaže da sada koristi patrole na brodovima koji plove duž zapadne obale Južne Amerike, pse koji otkrivaju droge u lukama visokog rizika i daljinski nadzirane kamere na brodovima.

Ranije ove godine, Boco, glavni operativni direktor, pomogao je da se organizuje konferencija koju je sponzorisala ta grana privrede s Ujedinjenim nacijama i Svetskom carinskom organizacijom kako bi se raspravljalo o načinima boljeg rešavanja problema trgovine narkoticima. A MSC je napravio još jednu veliku promenu, prema osobi upoznatoj s njegovim internim donošenjem odluka: crnogorski pomorci se više ne koriste na njegovim brodovima koji prelaze Panamski kanal.

U međuvremenu, Gayane nastavlja da plovi svetskim okeanima. Nedavno se zaustavio u Tajlandu, Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Portugalu—daleko od morskih puteva Južne Amerike, prenela je Borba.

(Telegraf.rs)