Kako je božićna poruka britanskih kraljeva postala tradicija: Traje 90 godina, sada će se obratiti kralj Čarls

Božićna poruka britanskih monarha postala je tradicija već 90 godina, a ove godine prvi put će se naciji obratiti kralj Čarls III.

Kralj Džordž V održao je prvi Božićni govor prenošen preko radija 1932. godine, dok se kraljica Elizabeta II obratila u prvom televizijskom prenosu 1957. godine.

Kada kralj Čarls bude poslao Božićnu poruku naciji u nedelju, nadamo se da će se snaći bolje nego njegov pradeda Džordž V koji je započeo ovu svečanu kraljevsku tradiciju pre 90 godina, ali je i odmah imao peh, piše Daily Mail.

Kralj Džrodž V

Naime, prvo obraćanje kralja Džordža V preko preko Kraljevskog servisa BBC 1932. godine uživo iz Sandringema, slušalo je 20 miliona ljudi kojima se on obratio iz svoje omiljene pletene fotelje.

Ali, pre početka emitovanja, desio se peh kada je kralj naglo seo i propao kroz sedište.

Kao što će se kasnije ispostaviti, probleme je imao i njegov sin kralj Džordž VI, pa čak i njegova unuka kraljica Elizabeta II pred televizijskim kamerama.

Direktor BBC Džon Reit morao je da ubeđuje kralja Džordža V da se u programu obrati navodeći da će ga tako čuti podanici u zemlji i inostranstvu.

Kralj za osam godina obratio 13 puta preko radija, ali uvek tokom formalnih govora, a Reit je želeo da to bude njegovo lično obraćanje naciji za Božić. Kralj je prvo odbio tu ideju strahujući da bez pisanog obraćanja, govor neće zvučati tečno i vešto.

Nagovarao ga je i privatni sekretar Kliv Vigram kojeg je kralj kritikovao da je previše "moderan". U to vreme Reit je ubeđivao premijera Remzija Mekdonalda za intervju.

Laburistički lider je shvatio da će, dok se nekada moćno carstvo polako pretvara u Komonvelt nezavisnih država, lični govor monarha svojim podanicima širom sveta, pomoći da se održi jedinstvo.

Mekdonald, kome se kralj divio i poštovao, uveravao ga je da nema potrebe za posebnim pripremama i da će jednostavan iskren govor biti najbolji.

Takođe, da bi poštedeo kralja nepotrebne nelagode,  govor će napisati čuveni pesnik i autor "Knjige o džungli" Radjard Kipling.

Zadovoljan tom idejom, kralj je konačno pristao da prekine tradicionalnu kraljevsku proslavu Božića u Sandringemu i obavi novu dužnost.

Kao najbolje vreme da poruka stigne do većine zemalja kraljevstva izabrano je tri sata posle podne.

Iako se na zvaničnim fotografijama vidi kako se obraća iz velikog salona, kralj je govor zapravo održao iz sobe koju je kraljevski biograf Harold Nikolson opisao kao "ružnu malu sobu ispod stepeništa".

Ovo je omogućilo bolju akustiku, bilo je manje odjeka. I, prema rečima istoričara Metjua Glenkrosa, ta prostorija je doprinela smanjenju nervoze  suverena.

"Od svojih pomorskih dana, kralj se najprijatnije osećao u malim sobama“, kaže on.

Sto je bio prekriven debelom tkaninom kako bi se prigušila buka šuštanja papira dok su se ruke Njegovog Veličanstva tresle od uzbuđenja. I, iako se spekulisalo da će kralj svoj trominutni govor izgovoriti u poseban zlatni mikrofon, koristila su se dva modela iz londonskog bioskopa, smeštena u drvene kutije kako bi delovala elegantnije.

Duboko udahnuvši kralj je počeo kratak govor od 251 reči hvaleći moć bežične veze koja može da ujedini sve narode kraljevine.

"Sada se svima vama obraćam iz svog doma i od srca. Muškarcima i ženama odsečenim snegom, pustinjom ili morem do kojih mogu doći samo glasovi preko radija", rekao je on.

Njegova supruga kraljica Meri i ostali članovi kraljevske porodice trebalo je da slušaju govor negde drugde u kući, ali njegov najstariji sin Edvard, princ od Velsa, koje je već čuo nekoliko proba govora, nestao je u vrtu.

Kralj je kasnije priznao da ga je povredilo što je sin otišao da igra golf dok se on obraćao.

Trominutni govor kralja postigao je veliki uspeh.

"Skoro je nemoguće. . . da zamislimo kakav je uticaj imao“, napisao je pokojni televizijski i radijski komentator BBC Tom Fleming.

Nikad dotad nije se čula reč britanskog monarha kako lično govori iz svoje kuće ljudima u kraljevini, rasutim preko sedam mora i pet kontinenata, koji su činili petinu svetske populacije, rekao je on.

Slušaoci su bili očarani Kiplingovim rečima i kraljevim govorom.

Uprkos pozitivnom odjeku, kralj je odbijao pokušaje premijera da ga nagovori da ponovi isto. Premijer Mekdonald se čak prisetio mnogih sjajnih govora kraljice Elizabete I i rekao da je šteta što nisu snimljeni.

"Dođavola s kraljicom Elizabetom", odgovorio je kralj.

Samo veliki broj pisma zahvalnosti od podanika širom sveta ubedili su ga da ponovi obraćanje za sledeći Božić i to je činio sve do 1935. godine. Preminuo je u januaru 1936.

Kralj Džordž VI

Princ od Velsa koji je postao kralj Edvard VIII posle očeve smrti, nikad nije održao Božićni govor, a abdicirao je 11. decembra, dve nedelje pred praznik, pa je zaključeno da njegov mlađi brat, kralj Džordž VI nema dovoljno vremena da se pripremi.

Ovo je bez sumnje bilo veliko olakšanje za monarha čiji su teško mucanje i strah od obraćanja u javnosti bili takvi da je, kada mu je rečeno da će naslediti svog brata, navodno jecao kao dete.

Kao što prikazano u Oskarom nagrađenom filmu "Kraljev govor", Džordž VI je održao je svoja najveća obraćanja javnosti samo uz pomoć australijskog logopeda Lajonela Loga, koji je bio sa njim u Sandringemu kada se prvi put obratio za Božić 1937. godine.

"Kralj je osećao izvesnu utehu što je moj deda bio u blizini. Vežbe bi trajale do poslednjeg minuta“, rekao je Logov unuk Mark u dokumentarnoj emisiji BBC o istoriji Božićne poruke.

Zastao je samo dva ili tri puta, ali je to iskustvo za njega bilo toliko traumatično da je odbio da se snimi Božićni govor 1938. godine, a mikrofon je ponovo uzeo u ruke tek kad je izbio rat naredne godine.

U uniformi admirala Flote, kralj Džordž se obratio ljudima uživo iz Sandringema. Bio je to prvi od mnogih govora koji su, kako navodi britanska kraljevska porodica "imali veliku ulogu u jačanju morala i verovanja za zajedničku stvar".

Božićni govori postali su zatim tradicija, a poslednji govor kralj Džordž 1951. održao je kad je već bio bolestan od raka pluća da se snimao rečenicu po rečenicu nekoliko sati.

Kraljica Elizabeta II

Kada ga je nasledila ćerka kraljica Elizabeta II narednog februara, ona je odlučila da za prvi emitovani govor sedi za istim stolom i stolicom kao njeni deda i otac. Ali tokom njene vladavine desile su se brojne inovacije pa je tako održala Božićni govor koji se prvi put prenosio preko televizije 1957. godine.

Govor je emitovan uživo, na zaprepašćenje same kraljice. Naime, priča se da se zbunila u trenutku kada je videla teleprompter pa je princ Filip morao da dođe da je spasi stojeći iza kamere i govoreći joj nešto smešno pre početka emitovanja.

Vidno opuštenija, održala je savršen govor, nesvesna atmosferskih uslova koji su doprineli da je neki gledaoci čuju uz mešanje američkih policijskih radio-uređaja dok je jedan policajac govorio drugome da ide po kafu.

U prvim godinama njene vladavine, porodice bi se okupljale da gledaju kraljičin govor na televiziji i svi bi ustajali da zapevaju nacionalnu himnu na kraju govora.

Do 1980. godine, obraćanje je okupljalo rekordnih 28 miliona gledalaca. Nastavila je sa tom tradicijom i prošle godine kao i ranijih, kraljičin govor je bio najgledanija TV emisija za Božić. Od 1960-tih godina, govori su se snimali ranije.

Ostaje da se vidi odakle će kralj Čarls III da održi svoj prvi Božićni govor.

(Telegraf.rs)