SAD ili Velika Britanija: Ko je veći saveznik Ukrajine u ratu?

Američki predsednik Džo Bajden potvrdio je da njegova zemlja šalje još jedan paket vojne pomoći Ukrajini u ukupnom iznosu od 1.85 milijardi dolara.

Prvenstveno, reč je o raketnom sistemu Patriot. Budući da Ukrajina ima problem s neprestanim raketnim napadima na energetsku infrastrukturu, ovo bi trebalo da pomogne u obrani Ukrajine.

Predsednik SAD-a je rekao da će zahvaljujući Kongresu biti izdvojeno dodatnih 45 milijardi dolara pomoći Ukrajini. Planirano je potpisivanje zakona koji će američkom ministarstvu obrane omogućiti slanje oružja za Ukrajinu. Na pitanje o mogućoj eskalaciji sukoba zbog slanja sustava Patriot Ukrajini, Bajden je odgovorio da je to obrambeni sistem.

Na pitanje je li moguće Ukrajini osigurati sve potrebne sisteme, uključujući rakete tipa ATACMS, kako bi povratila svoje teritorije, predsednik SAD-a je rekao da je značajna vojna pomoć Ukrajini već pružena. Takođe je rekao da ukrajinske vlasti dobijaju sve što im je potrebno za nastavak borbe protiv Rusije. Spomenuo je i da je razgovarao s evropskim saveznicima, koji ne žele da započnu Treći svetski rat protiv Rusije.

Volodimir Zelenski je naglasio dvostranačku podršku, pritom zahvalivši članovima obe američke stranke. Iako je ukrajinski vrh, izbore za Kongres gledao s određenom dozom skepticizma, oni izgleda ni na koji način neće uticati na slanje pomoći Ukrajini. Spominjano je da će Ukrajini biti poslata i humanitarna pomoć u vidu odeće, hrane, vode i lekova.

A Bajden je tom prilikom pohvalio uspehe vojske Ukrajine u oslobađanju gradova, napomenuvši da je Ukrajina preduhitrila očekivanja koja je Rusija imala u vezi s tim teritorijom. Na pitanje novinara kako će se završiti sledeća faza sukoba, Zelenski je odgovorio da neće biti kompromisa u pogledu teritorijalne celovitosti Ukrajine. Bajden je spomenuo da je Ukrajina spremna na mir, ali da Putin nema nameru da zaustaviti rat.

Raketni sistem Patriot

Potvrđena je informacija o slanju raketnog sistema Patriot, a isporuka će se dogoditi nakon obuke ukrajinskog osoblja za upravljanje tim sistemom. Obuka će se dogoditi u trećoj zemlji, a zasad je prebačena jedna jedinica sistema koja uključuje četiri do osam lansera sa po četiri rakete. Iako je to velika pomoć SAD-a Ukrajini, to neće značajno promeniti situaciju u zemlji. Sistem će biti iskorišćen za pokrivanje strateških objekata, što će omogućiti bolju obranu od ruskih raketnih napada.

The Washington Post analizirajući posetu piše da su ukrajinski predsednik i njegovi savetnici pokušali da osiguraju moderno oružje, koje predsednik SAD-a ne želi da dostavi Ukrajini. U članku se navodi da je Bela kuća predložila tri scenarija za završetak rata.

U dva scenarija su uključeni mirovni sporazumi koji bi uključivali predaju ukrajinskih teritorija Rusiji. Spominju se Krim i Donbas. U tekstu se navodi kako se predsednik Ukrajine ne slaže s tim scenarijima i da insistira na potpunoj deokupaciji ukrajinskog teritorija.

Velika Britanija i Ukrajina

U kontekstu vojne pomoći, bitno je sagledati i odnos Velike Britanije i Ukrajine. Od početka rata u Ukrajini, Velika Britanija prednjači u pomaganju Ukrajini.

Prema analizama, Velika Britanija je odmah iza SAD-a po značaju, a zahvaljujući bivšem premijeru Borisu Džonsonu i po atmosferi među građanima Ukrajine, čak i prva. Koliko je premijer Džonson bio odobravan u Ukrajini moglo se videti i po nekim porukama ukrajinskih službenika, koji su u trenutku kada je otkaz podnela "neslavna" premijerka Liz Tras, prizivali ponovni dolazak Džonsona na tu poziciju.

Odmah nakon početka rata, Džonson je održao sastanak sa Zelenskim. Nakon toga se britanskom narodu obratio rečima: "Rat se tiče prava slobodnog, suverenog, nezavisnog i evropskog naroda da odabere svoju budućnost, a to pravo će Velika Britanija uvek da brani". Kakav je status imao Boris Džonson u Ukrajini govori i činjenica da je u gradu Lucku, na zapadu Ukrajine, otvoren kafić Boris Džonson, piše Index.

Bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin je najbolje opisao kako Ukrajinci vide Džonsona:

"Nije se ponašao kao tipičan zapadni političar, oprezno, razborito, promišljenih reči. Ukrajinci ga ne doživljavaju kao tipičnog zapadnog političara. Njega doživljavaju kao prijatelja Ukrajine."

Tadašnja ministrka spoljnih poslova Liz Tras je bila kritikovana u zemlji zbog izjave da podržava britanske vojnike koji se bore na strani Ukrajine. Bivši državni tužilac podsetio je ministriku na zakon koji britanskim građanima zabranjuje učestvovanje u ratu protiv zemlje s kojom Velika Britanija ne ratuje.

Međutim, ser Bob Najl, konzervativni zastupnik i predsednik odbora za pravosuđe, rekao je da se zakon nije koristio od 1896. godine i da ga je pravosudni odbor tajnog veća opisao kao "zastareli deo zakona". Tako su britanski dobrovoljci mogli da nastave da se bore na strani Ukrajine, bez straha od suda u domovini.

Dalje, Velika Britanija je pružila oko sedam milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, što ga stavlja na već rečeno drugo mesto, odmah iza SAD-a. Britanci su organizovali vojnu obuku ukrajinskih trupa na teritoriju Velike Britanije, a napravljen je i program za izbeglice iz Ukrajine.

Iako je novi premijer Riši Sunak dao nedvosmislenu podršku Ukrajini, njegova vlada je stopirala povećanje izdvajanja za obranu, koje je trebalo da iznositi tri odsto BDP-a. Odlučeno je da se proračun za obranu održava na dva odsto BDP-a, u skladu s NATO-ovim standardom. Novi premijer Sunak, prema analitičarima, svoje stavove o međunarodnim poslovima promatra "kroz ekonomsku leću", što nije promenilo smer odnosa Britanije i Ukrajine, ali se smanjila pomoć.

U 2023. godini London namerava da Ukrajini pruži vojnu pomoć u visini od 2,8 milijardi dolara, što je znatno manje od ovogodišnjih sedam milijardi. Ministarstvo finansija Velike Britanije je nedavno smanjilo proračun za vojnu pomoć stranim državama na nivo od 0.5%, umesto dosadašnjih 0.7% BDP-a.

Takođe, BBC je nedavno izvestio da je premijer Sunak zatražio procenu napretka rata u Ukrajini. Neki britanski visoki zvaničnici su izrazili bojazan da je premijer odviše oprezan, dok rat u Ukrajini ulazi u ključnu fazu. Drugi izvori su to odbacili.

Oslanjanje na SAD

Odlazak u SAD je prvu posetu predsednika Zelenskog nekoj stranoj zemlji od početka rata u Ukrajini, a nije čudno da je za to odabran najveći saveznik u ovom ratu, SAD. Iako Ukrajina dobija krucijalnu pomoć od SAD-a, politički vrh SAD-a, pravdajući to realnom mogućnošću eskalacije sukoba, odbija da pošalje Ukrajini više od onoga što je nužno da bi se Ukrajina obranila. Takođe, iako to nije javno rečeno, jasno je da će SAD, kao najveći saveznik, u nekom trenutku tražiti od Ukrajine da sedne za pregovarački sto.

Isto tako, stavljajući odnos Ukrajine i Velike Britanije u kontekst, jasno je da je Ukrajina sve više oslonjena na SAD kao sve većeg saveznika i da je to mesto Velike Britanije kao "primarnog saveznika" izgubljeno odlaskom Borisa Džonsona sa mesta premijera.

(Telegraf.rs)