Izbori koji su obeležili godinu za nama: Od starih lidera preko novajlija do povratka "otpisanih"

U 2022, godini punoj izazova i dramatičnih promena, izbori u različitim delovima sveta doneli su različite rezultate.

Negde su birači ponovo poklonili poverenje dosadašnjim liderima, a negde su se potpuno okrenuli od njih, a ima i onih zemalja gde su se posle nekog vremena na vlasti vratili "stari znanci".

U Americi su održani izbori za Kongres, takozvani međuizbori na kojima su demokrate zadržale većinu u Senatu, a republikanci osvojili Predstavnički dom. I ovi izbori pokazali su svu polarizovanost američkog društva.

Na izborima u Francuskoj u aprilu Emanuel Makron osvojio je drugi petogodišnji mandat. Ali već u junu isti birači su mu uskratili apsolutnu većinu u parlamentu i okrenuli se u velikoj meri ikoni kranje desnice Marin le Pen. Makron je preuzeo aktivnu ulogu jednog od svetskih lidera, naročito u kontekstu ukrajinske krize.

Novi mandat i to četvrti po redu, dobio je i premijer Mađarske Viktor Orban koji je u više navrata iznosio kritike na račun Evropske unije.

U Velikoj Britaniji nisu održani izbori ali je zemlja dobila trećeg premijera ove godine, pošto je u 2022. ušla sa Borisom Džonsonom na čelu vlade.

Novi britanski kralja Čarls III imenovao je Rišija Sunaka, lidera Konzervativne stranke, za premijera. On je na toj funkciji zamenio Liz Tras čiji mandat je trajao 45 dana, najkraće u istoriji britanske politike a ostaće upamćena kao poslednja premijerka kojoj je mandat dala kraljica Elizabeta.

Sunak je po mnogo čemu drugačiji od svojih prethodnika. Prvi je britanski premijer indijskog porekla, čiiji su se roditelji doselili u Veliku Britaniju iz istočne Afrike. Sa 42 godine, najmlađi je premijer u više od jednog veka.

Kineski lider Si Đinping konsolidovao je svoju vlast pošto je na Kongresu Komunističke partije dobio treći petogodišnji mandat kao predsednik, jer je ograničenje na dva uzastopna mandata ukinuto 2018. godine.

Tokom decenije vladavine ojačao je kontrolu nad partijom i povratio njenu centralnu ulogu u društvu, dok je na međunarodnom planu povećao ulogu Kine. U kineskoj politici on je neprikosnoveni lider.

U nekim zemljama došlo je do velikih promena na vlasti jer su ljudi izabrali zaokret od prošlosti.

Najizrazitiji takav primer je Italija gde su građani okrenuli leđa tadašnjem premijeru Mariju Dragiju, dugogodišnjem predsedniku Evropske centralne banke i okrenuli se desničarima predvođenim Đorđom Meloni. Prva žena na čelu italijanske vlade i to najviše okrenute desnici, još od fašističkog doma Benita Musolinija, podseća CNN.

Desničarska trojka uključuje osim Meloni, veterana italijanske desnice Matea Salvinija, kao i 86-godišnjeg Silvija Berluskonija koji je četiri puta bio premijer Italije i ne skriva podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Nedugo posle pobede Đorđe Meloni u Italiji, na drugom kraju Evrope, Šveđani su imali izbore s jednako dramatičnim ishodom.Vođa nacionalističke populističke stranke Švedske demokrate Jimi Okeson proglasio je pobedu desničarskog bloka, a premijerka Magdalena Anderson priznala je poraz.

Sa druge strane, izbori u Latinskoj Americi pokazali su zaokret ulevo. U Brazilu su birači kaznili desničara Žaira Bolsonara i poverenje ponovo poklonili Luisu Inasiju Lula da Silvi.

Peru je prvi put u istoriji dobio ženu na funkciji predsednika, pošto je dosadašnji šef države Pedro Kastiljo smenjen nakoliko sati posle pokušaja da raspusti skupštinu. Ove promene izazvale su masovne proteste u zemlji zbog čega je uvedeno i vanredno stanje.

Nekoliko dugogodišnjih lidera ili njihovih porodica uspelo je da učvrsti svoju vladavinu. Tako je u novembru lider Ekvatorijalne Gvineje Teodoro Obiang, najdugovečniji predsednik koji je već 43 godine na vlasti, osvojio skoro 99 odsto glasova.

Na Filipinima se dinastija Markos vratila na vlast posle više od tri i po decenije izgnanstva pošto je na izborima pobedio sin bivšeg predsednika Bongdong Markos.

Njegova pobeda mogla bi da znači da on i njegova majka (93) prođu nekažnjeno zbog pronevera i krađe 10 milijardi dolara državnog novca tokom vladavine Ferdinanda Markosa pre pola veka.

Sa druge strane, u Izraelu se na političku scenu vratio veteran Benjamin Netanijahu. On je pobedio na izborima u novembru pošto je smenjen u junu 2021. posle 12 uzastopnih godina na mestu premijera. Šef desničarske partije Likud svrgnuo je s vlasti protivnika s levog centra Jaira Lapida, koji je prethodno doprineo njegovom padu, prenosi BBC.

Lider sa najdužim stažom na vlasti u Izraelu, Netanijahu (73) je dosad pobedio na pet izbora i osvojio šest mandata - više nego bilo koji drugi premijer u sedamdesetčetvorogodišnjoj istoriji zemlje.

(Telegraf.rs)