Šta će posete Zelenskog Vašingtonu i Putina Minsku značiti za rat u Ukrajini?

Dve međunarodne posete ove nedelje su jak pokazatelj da je malo verovatno da će se rat u Ukrajini uskoro završiti.

Putovanje Volodimira Zelenskog u Vašington, njegovo prvo inostrano putovanje od početka rata, dolazi u trenutku kada Kongres treba da glasa o paketu pomoći od 45 milijardi dolara za njegovu zemlju - što je najveća tranša iz SAD do sada u ovom sukobu.

Preporučujemo

U isto vreme, Vladimir Putin se sastao sa Aleksandrom Lukašenkom u Minsku, pošto i dalje postoje izveštaji da bi Kremlj mogao još jednom pokušati da iskoristi Belorusiju kao lansirnu platformu za svoju sledeću ofanzivu, uz još jedan pokušaj da zauzme Kijev i nametne promenu režima.

Foto: Tanjug/AP

Predloženi paket pomoći SAD je veći od 37 milijardi dolara koje je tražio Džo Bajden, i pokazuje stalnu posvećenost naporima Ukrajine da se odbrani – nešto što bi moglo biti razvodnjeno da su republikanci ostvarili veći dobitak na prošlomesečnim izborima na sredini mandata i da je bilo priliva kandidata koje podržava Donald Tramp.

Neke pristalice Trampa, koji je optužen da je bio "moskovijevski" (Moskovija je političko-geografski naziv ruske države u zapadnim izvorima, korišćen sa različitim stepenom prioriteta uporedo sa etnografskim nazivom "Rusija"od 15. do početka 18. veka) kandidat tokom svog boravka u Beloj kući, napale su američku podršku Ukrajini u ratu. Mejnstrim republikanci su postavili pitanje da li je Kijevu ponuđen "blanko ček". Ali izgleda da će, barem za sada, republikanci u Senatu i Predstavničkom domu nastaviti finansiranje, iako će možda tražiti da se bolje ispita način na koji se novac troši, piše Independent.

Zelenski se obratio na zajedničkoj sednici Kongresa i sastao se sa republikanskim i demokratskim liderima nakon bilateralnog sastanka sa Bajdenom i njegovim bezbednosnim timom.

Od prvih meseci ruske invazije, Ukrajina je ostvarila izuzetan oporavak na bojnom polju, ponovo zauzevši teren u Donbasu, Harkovskoj oblasti i Hersonu na jugu. Međutim, stanovništvo sada prolazi kroz ogromne teškoće, zbog ciljanih i kontinuiranih napada na infrastrukturu i rezultirajućeg gubitka grejanja i struje. Javno iskazivanje američke podrške u ovom trenutku će se smatrati velikim podizanjem morala.

Za samog Zelenskog, stajanje u punom sjaju publiciteta u Kapitolu ilustrovalo je koliko su se stvari promenile od prvih dana rata, kada je odbio Bajdenovu ponudu da evakuiše njega i njegovu porodicu, i narednih meseci slanja video snimaka iz njegovih tajnih bunkera.

"Suočeni sa Putinovim užasnim zločinima, ukrajinski borci za slobodu inspirisali su svet gvozdenom voljom i nesalomljivim duhom... Vaše hrabro, patriotsko, neumorno vođstvo je okupilo ne samo vaš narod, već i svet, da se pridruži prvim linijama borbe za slobodu", rekla je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi pozivajući ukrajinskog predsednika da se obrati Kongresu.

Foto: Tanjug/AP

Zelenski i njegovi zvaničnici tražili su od SAD oružje koje će im omogućiti da izvode proaktivnije operacije, a nakon načina na koji su visokomobilni artiljerijski raketni sistemi (HIMARS) i višestruki raketni sistemi (MLRS) pomogli da se promeni tokom rata, kaže se da Bajdenova administracija aktivno razmatra zahteve.

U skorijem roku, Ukrajina treba da dobije sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, koji će biti raspoređeni protiv dolazećih balističkih i krstarećih projektila, kao i zajedničke municije za direktni napad (JDAM) - "razbijači bunkera" – koji se mogu koristiti u vazdušnim napadima protiv učvršćenih ruskih pozicija. Ovo dolazi nakon što je Vašington prošlog meseca poslao nacionalne napredne raketne sisteme zemlja-vazduh (NASAMS).

Što se tiče Putina, ovo je bila njegova prva poseta Minsku od 2019. godine. Sa njim su bili ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i ministar odbrane Sergej Šojgu. U prethodnoj poseti Minsku ranije ovog meseca, Šojgu je potpisao odbrambeni pakt, a Belorusija je upravo objavila da je završila proveru vojne spremnosti, što je prethodnica pozivanju rezervi. Mobilizacija bi povećala broj trupa koje Belorusija može da rasporedi sa oko 18.000 na skoro 200.000.

Ostaje, međutim, pitanje da li je Lukašenko voljan da bude uvučen u sukob u kome se čini da ima malo da dobije, a mnogo da izgubi. Ideja o učešću u ratu već je veoma nepopularna među beloruskom populacijom, a dalje bi predsednik izložio svoju zemlju oštrim međunarodnim sankcijama, kao i uzvratnim ukrajinskim napadima - nešto što bi Kijev trebalo da bude u stanju da efikasno izvede, posebno ako dobija tranšu zapadnog naoružanja koje Zelenski traži u okviru svoje posete Vašingtonu.

(Telegraf.rs)