Kristijan zvao pomoć kada mu se auto zaglavio, policija ga ubila: "Krenuo je stopama Džordža Flojda, bukvalno"

 
  • 3

Pre nekoliko godina, mladi Kristijan Glas uleteo je u kuću svojih roditelja u Koloradu i upitao ih koji je njihov stav po pitanju "Crni životi su važni" (Black Lives Matter).

Seli i Sajmon Glas, iz Engleske i Novog Zelanda, nisu odgajali svoje troje dece "opsednuti vestima", pa su bili pomalo iznenađeni i ponosni na snažan osećaj socijalne pravde njihovog sina.

"Zar to nije bizarno? A onda je krenuo stopama Džordža Flojda - mislim, bukvalno", rekla je njegova majka Seli.

Kristijana (22) ubila je policija u junu nakon što je pozvao policiju kada se njegov automobil zaglavio na planinskom putu u Koloradu. Ubijen je u tragičnom i čudnom spletu događaja toliko neshvatljivih da ga je teško objasniti.

Dvojica policajaca optužena su za ubistvo Kristijana, koje se dogodilo kada on nije počinio nikakav zločin. Policajci su bili na licu mesta i razgovarali sa njim više od sat vremena, a Kristijan nikada nije izašao iz automobila. Endru Buen i Kajl Gould prvi put su se pojavili pred sudom u ponedeljak.

Sajmon i Seli su bili prisutni na sudu, držeći se za ruke i nosili su Kristijanovu omiljenu boju, roze, kada su, sada otpušteni policajci, stigli pred sudiju. Uplakana Seli je odmahnula glavom dok je sud raspravljao i na kraju odobrio Gouldov zahtev za putovanje tokom praznika kako bi bio sa voljenima. Porodica Glas se usprotivila, ističući pkako oni nikada više neće imati Kristijana kod kuće za Božić.

Kada su Buen i Gould izašli iz sudnice, Sali umalo da nije povratila, rekla je ona za Independent. Ona i Sajmon smogli su snage da sednu i razgovaraju o Kristijanu, jer su, uprkos svojoj tuzi, žestoko posvećeni traženju pravde za svog sina i da svet sazna okolnosti koje su dovele do njegove smrti.

Zgrada suda se nalazi u Džordžtaunu, jednom gradu dalje od Silver Plumea, male planinske enklave kojom se Kristijan vozio u petak uveče prošlog juna. Okruženje i lokacija su važni u ovoj priči: putevi su kameniti i uski i neverovatno mračni nakon zalaska sunca. Za ljude koji nisu rođeni i odrasli u tom području, oni mogu biti zastrašujući, posebno noću. Kristijan je u jednom trenutku pokušao da se okrene i automobil se zaglavio na kamenu pre ponoći. Pozvao je policiju i bio je ljubazan tokom razgovora, ali očigledno uznemiren.

Kada operater pita Kristijana da li ima oružja u vozilu, geolog amater i umetnik joj govori o kamenim alatima koje ima sa sobom, nudeći da ih izbaci iz auta kada stigne pomoć kako bi se policajci osećali sigurnije. Predmete opisuje kao "dva noža, čekić i gumeni čekić"...

"Pretpostavljam da je to oružje?", upitao je.

Ta želja da bude od pomoći bila je tipična za Kristijana, kaže Seli, opisujući svog sina kao "veoma, veoma poštenog dečaka".

"Skoro da osećam da je iskrenost deo razloga što je ubijen", kaže Kristijanova majka.

"Volela bih da je rekao: Ne, nemam oružje u automobilu. Jer nije imao. To nije bilo oružje, jer mi ne nosimo oružje. Ali on je toliko zabrinut da nije potpuno transparentan", dodala je.

Iskrenost, kreativnost i strast za sportom i pravdom neke su od karakternih osobina koje se pominju dok Seli i Sajmon pričaju o svom sinu. Kristijan je rođen na Novom Zelandu i tamo je živeo do devete godine, kada se njegova porodica preselila u Englesku pre nego što se preselio u SAD 2010. godine. Bio je državljanin sve tri zemlje.

Čak i dok je bio na Novom Zelandu, njegov naglasak je zvučao više engleski, po uzoru na njegovu majku rođenu u Kenterberiju. Kao i Sali, Kristijan je imao ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću kod odraslih). Bio je bistar i entuzijastičan, ali mu je smetalo da mirno sedi, radije je umesto toga voleo da aktivno istražuje svoja nebrojena interesovanja.

Dok Seli sedi u podrumu biblioteke Džordžtaun, pokazuje na mozaike napolju, pominjući Kristijanovu ljubav prema umetnosti. Želeo je da se time bavi profesionalno, ali ga je Sali upozorila na ozloglašeno težak način života umetnika. Seća se, sa žaljenjem, kako je upozorila da "većina ljudi (samo) zarađuje mnogo novca od umetnosti kada su mrtvi".

Umesto toga, Kristijan je nastavio da se prepušta svojim umetničkim poduhvatima kao amater nakon srednje škole dok je učio za kuvara i radio u restoranima. Takođe je umeo da kodira i tražio je sa roditeljima najbolji program akreditacije kako bi mogao da se upiše. Nedavno je pitao svog cimera, čija je porodica vlasnik stana u kom su živeli, da li može da ostane još godinu dana.

"Rekao je: Ti si najbolji cimer kojeg sam ikada imao... ako želiš da ostaneš još pet godina, ostani", kaže Sali za Independent. "I to je Kristijana učinilo zaista srećnim", dodala je.

U školi su ga drugi dečaci zadirkivali zbog stranog naglaska, kažu Kristijanovi roditelji, ali "devojčice su ga obožavale".

Kristijan se takođe borio sa depresijom i počeo je da uzima Ritalin za ADHD. Ranije je prestao da uzima lekove jer mu se nisu svideli neželjeni efekti. U noći pucnjave, upravo se vratio iz Moaba u Juti, skoro šest sati vožnje od okruga Bolder. Njegov cimer kaže da je uzeo pilulu Ritalina i Seli veruje da mu je to možda dalo nalet energije.

Ona kaže da kada je Kristijan bio nervozan, često bi se vozio.

"On je jednostavno voleo mir. Voleo je svoju muziku", rekla je.

Porodica Glas veruje da se Kristijan možda odvezao do svoje omiljene planine, a zatim nastavio da ide i izgubio se. Bez obzira na njegovu rutu, 22-godišnjak je zaglavio u Silver plumu do 23.21 sati 10. juna, kada je pozvao pomoć na putu. U snimljenom pozivu, on govori operaterki o stvarima u automobilu i ostaje na vezi s njom dok policija ne stigne, dajući nekoliko čudnih izjava, uključujući reference na Skinvokere, figure iz Navaho mitologije koje je proučavao.

Kristijan nije imao istoriju mentalnih slomova ili ispada. Autopsija je potvrdila da je Kristijan u svom sistemu imao samo tragove alkohola i THC-a, aktivne komponente marihuane koja je legalna u Koloradu. Obojica su bila u granicama zakonske vožnje, kaže advokat Glasovih, kao i amfetamin, komponenta Ritalina.

Kada su se policajci pojavili, situacija je brzo eskalirala i naizgled bez ikakvog razloga. Nakon što im je Kristijan ponudio da iz auta izbaci sve stvari koje su razlog za zabrinutost, policajci mu viču da ne treba. Oni su agresivni i naoružani. Nedugo zatim sedam policajaca iz pet agencija okružuju Kristijanov automobil sa izvučenim oružjem.

Kristijan je očigledno prestravljen i čuje se kako preklinje i plače sa vozačevog sedišta, koje nikada ne napušta. Ne pravi agresivne pokrete ili izjave. On kaže policajcima da ne želi da napusti auto i ne predstavlja im pretnju iznutra. Čak predlaže policajcima da odvuku auto, sa njim u njemu, u policijsku stanicu.

"Ovo je jedini način na koji mogu da budem siguran", kaže on očajnički. "Zašto to ne možete da razumete?", dodaje.

Čini se da se policajci ni u jednom trenutku ne plaše za svoju ličnu bezbednost na snimcima kamera. Oni izdaju naređenja Kristijanu i izvlače oružje zbog malih noževa u autu za koje im je Kristijan već rekao i ponudio da ih izbaci.

Oni naizmenično viču na Kristijana, smeju se i ćaskaju među sobom. Sve se ovo dešava samo nekoliko minuta pre nego što je Kristijan ubijen.

Njegovi roditelji se naglas pitaju da li je Kristijanova strast za socijalnom pravdom mogla biti "jedan od razloga zašto je bio tako prestravljen", razmišlja Sajmon.

Gledajući snimke kamere, teško je shvatiti zašto su policajci bili toliko odlučni da izvuku Kristijana, koga se nisu plašili i kome je rečeno da nije počinio nikakav zločin, iz njegovog automobila.

"Pokazali smo to mnogim policajcima", kaže Sidarta Ratod, 45-godišnji bivši kapetan marinaca koji predstavlja porodicu Glas.

"Većina policajaca kaže: Samo bih pokazao svoju karticu kroz prozor i rekao: U redu, ne želiš našu pomoć? Vaš telefon radi. Znate, pozovite šlep kamion ili nas pozovite. Imate naš broj, pozovite nas ponovo, i otišao bih. To je ono što bi velika većina policajaca uradila. U stvari, skoro svaki policajac bi to uradio".

Umesto toga, policajci nastavljaju da pokušavaju da uklone Kristijana, koji nije učinio ništa loše, iz automobila.

"Kako oni navaljuju sve više, on postaje sve manje sposoban da odgovori, jer je sve više i više uplašen", kaže Ratod.

Dok se Kristijan moli, plače i vrišti na vozačkom sedištu, policajci pokušavaju da otvore prozor i razbiju ga. Nakon što Kristijan zgrabi jedan od sićušnih noževa u autu i ​​izgleda da zamahuje prema policajcu ispred auta, pet metaka je ispaljeno u Kristijanovo telo.

Ujutru 11. juna, policija se pojavila na vratima porodice Glas da im kaže da im je sin mrtav. Seli je bila kod kuće, Sajmon nije bio. Ubrzo je stigao i zatekao svoju ženu srušenu na vratima.

Par kaže da im je rečeno da istražni biro Kolorada priprema izveštaj o incidentu, ali detalji su bili oskudni. Seli je, posebno, slutila da nešto nije u redu. Počela je da istražuje advokate i dobila je preporuke od prijatelja.

Advokati su od tada objavili sažete i sirove snimke kamere na svojoj veb stranici, uključujući titlove. Seli i Sajmon odbijaju da ih gledaju.

Tek prošlog meseca velika porota je optužila dvojicu policajaca u vezi sa Kristijanovim ubistvom. Bivši poslanik Buen, koji je ispalio smrtonosne metke, optužen je za drugostepeno ubistvo, službeno nedolično ponašanje i bezobzirno ugrožavanje. Gould je bio njegov nadzornik, gledao je na daljinu preko snimka kamere i naređivao Buenu da ukloni Kristijana iz automobila, navodi se u optužnici. On je optužen za ubistvo iz nehata i nesavesno dovođenje u opasnost.

Dok su vlasti prvobitno tvrdile da je Kristijan pokušao da ubode policajca, u optužnici se navodi da on nije predstavljao pretnju za sprovođenje zakona. Policajac "ni u jednom trenutku nije bio u neposrednoj opasnosti da ga izbode Kristijan Glas, a Glas nikada nije pokušao da izađe iz vozila", piše.

Velika porota je napisala: "Za odluku Goulda da ukloni Kristijana Glasa iz vozila, nema razloga da se veruje da bi Glas bio opasan za bilo koje osoblje za sprovođenje zakona, za njega samog ili za bilo kog člana javnosti. A odluka da se on ukloni iz vozila direktno je dovela do smrti Kristijana Glasa".

Buenov partner na licu mesta, Tim Kolins, koji je pokušao da interveniše kada je Buen "postao verbalno agresivan" prema Kristijanu, prema optužnici, odlučio je da napusti odeljenje.

Buena i Gulda je otpustio šerif Rik Albers nakon podizanja optužnice.

Neshvatljivo ubistvo i zbunjujuće posledice bili su šokantni za porodicu Glas, koji kažu da su vaspitani da poštuju autoritet. Sajmon je, posebno, uvek imao "mnogo vere u policiju" i kaže za Independent da to "pokoleba vašu veru".

Sajmon je rekao da ovi policajci "moraju da budu odgovorni" jer će "onda prestati, mislim".

"Dok se oni izvlače, mislim, ne znam u potpunosti da li će možda otići u pab večeras i dobro se smejati o tome kako su se pojavili na sudu samo da bi se zabavili, znaš? Kako god", razmišlja on, pre nego što dodaje: "Ne znam šta oni misle. Nikada nismo imali nikakve naznake da postoji kajanje".

Kristijan bi bio "razjaren" pucnjavom, kažu njegovi roditelji. Očajnički im nedostaje, ali i dalje osećaju njegovo prisustvo.

Sajmon kaže da je "mnogo to osetio" dok je bio kod kuće na svom rodnom Novom Zelandu, dok je posećivao omiljena porodična mesta. Seli kaže da veruje da ju je Kristijanov duh posetio u njenom rodnom gradu nakon njegove sahrane u engleskoj crkvi Braburn, istoj crkvi u kojoj su se ona i Sajmon venčali, a sada gde je Kristijan sahranjen sa njenom majkom.

Seli želi da vidi policajce u zatvoru i da postoji odgovornost za sve druge policajce za koje se smatra da su umešani. Mada, primećuje ona, pravda ide samo toliko daleko.

"Čak i ako završi u zatvoru - stvarno se nadam da će završiti u zatvoru - on je još uvek živ, zar ne?", kaže ona za Buena, koji je ispalio fatalne metke.

"I još će izaći. I možda će se jednog dana oženiti, i imati decu, i moći će da putuje, i moći će da proživi svoj život. Neće ceo život provesti u zatvoru. Bila sam stvarno depresivna pre neki dan, zapravo, kada su optužnice izašle... Upravo sam shvatila da se nadam da će ići u zatvor. Mislim da bi to bila prava stvar. I može doći do nagodbe. Ali ništa od toga, ništa od toga, ništa od toga Kristijana ne vraća nazad", naglašava ona lomeći se u suzama.

Video: Nova policijska brutalnost u SAD: Ne mogu da dišem - Baš me briga!

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Djoka iz NY

    19. decembar 2022 | 22:47

    Ali pošto je dečko bio belac to što ga je policija ubila bez razloga nikog ne zanima i o tome se ne piše nigde. Da je bio crnac o ovome bi se pisalo mesecima i bilo bi nasilničkih protesta da se obezbede nove Najke.

  • nikola

    19. decembar 2022 | 19:19

    A taj Kristijan….

  • nikola

    19. decembar 2022 | 19:44

    A taj Kristijan…

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA