Zašto je Krim najvredniji pregovarački instrument Zelenskog?

U malo zapaženoj intervenciji, bivši britanski premijer Boris Džonson, koji se smatra bliskim saveznikom predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, izjavio je da bi, ako bi ruske trupe bile vraćene na područja koja su držali unutar Ukrajine pre invazije 24. februara, to predstavljalo osnovu za ponovno otvaranje pregovora Ukrajine i Rusije.

Ta izjava ukazuje da bi Ukrajina trebalo da prihvati da povlačenje ruskih trupa sa Krima ne bi bilo preduslov za otpočinjanje pregovora.

Predlažući ovo, u članku prošle nedelje u Wall Street Journal, Džonson je otkrio ono što su mu privatno priznale brojne diplomate - da je vojno prinudno vraćanje poluostrva Krim pod punu ukrajinsku kontrolu rizičan potez.

Diplomata Henri Kisindžer je za Spectator izneo sličan predlog - tvrdeći da bi od Rusije trebalo zahtevati samo da odbaci teritorije uzete od februara ove godine.

Prema njegovim rečima, zemljište okupirano pre skoro deceniju, uključujući Krim, moglo bi da bude predmet pregovora posle prekida vatre.

Ukoliko tim pregovorima ne uspe da se razreši pitanje posebno podeljenih teritorija, "mogli bi se primeniti referendumi o samoopredeljenju pod međunarodnim nadzorom“, smatra Kisinžer.

Istorijski i etnički, Krim je drugačiji od ostatka Ukrajine. Tu je stacionirano i 30.000 ruskih snaga sa malo dostupnog ukrajinskog amfibijskog pristupa. Zadržavanje Krima u nekom obliku toliko je dragoceno za Vladimira Putina da bi, ako bi osetio da mu izmiče iz ruku, mogao da ispuni svoju pretnju da primeni taktičko nuklearno oružje, što bi dovelo do eskalacije koja užasava i Vašington i Evropu.

U javnosti se Ukrajina protivi prekidu vatre, a da Putin zadrži bilo koju teritoriju pripojenu od 2014. Zelenski je rekao nebrojeno puta da "jednostavno primirje neće uspeti".

"Ako ne oslobodimo celu svoju teritoriju, nećemo doneti mir", govorio je Zelenski.

Zelenski je takođe diplomatski angažovao za uspostavljanje Krimske platforme, koordinacionog tela za vršenje pritiska na svet da zadrži nelegalnu okupaciju Krima na vidiku. Na avgustovskom sastanku Platforme poljski predsednik Andžej Duda je rekao: "Krim jeste i bio deo Ukrajine kao što su Gdanjsk ili Lublin delovi Poljske".

"Mislim da mnogi od nas moraju da preispitaju savest za ono što se dogodilo u poslednjih godinu dana. Da li je de fakto pristanak na okupaciju Krima bio pogrešan signal mnogih zemalja Rusiji?", rekao je Duda.

Ankete u Ukrajini pokazuju da 85 odsto podržava rat koji je okončan tako što je Ukrajina ponovo okupirala svoje zemlje zaplenjene od 2014. godine.

Ukrajinska vojska očigledno planira da ide dalje prema jugu, izoluje poluostrvo i prekine Rusima lanac snabdevanja. Idealno bi bilo da dođu istočno od reke Dnjepar i do brane koja snabdeva Krim gotovo svom svežom vodom.

Vojna kampanja za podrivanje neosvojivosti Krima je u povoju. Ukrajinski specijalci su 7. oktobra udarili na dobro čuvan 19-kilometarski most preko Kerčkog moreuza, simbola ruske aneksije i skoro mističnog ponovnog ujedinjenja Rusije sa mestom rođenja Ruske pravoslavne crkve.

Most koji povezuje Krim sa Rusijom bio je ogroman inženjerski podvig koji je Putin lično otvorio nakon tri godine izgradnje. Sa pratećom železničkom linijom i vodovodnim cevima, deluje kao glavni put snabdevanja iz Rusije za trupe koje se bore u Hersonu i okolnom regionu. Šteta na mostu je usporila, ali nije prekinula ruske rute snabdevanja.

Osim tog napada, bilo je i drugih vežbi "ublažavanja". Šest eksplozija odjeknulo je 9. avgusta šest u vazdušnoj bazi Saki u Novofedorivki. Najveća ruska vojna baza na Krimu, u blizini Džankoja, pogođena je u novembru. Kažu da su ljudi na Krimu nervozni zbog toga koja deponija municije može sledeća da eksplodira.

Sudeći po broju Krimljana koji su nedavno uhapšeni zbog saradnje sa neprijateljem, Moskva je postala nervozna i zbog Ateša, krimskog pokreta otpora.

Zamenik ukrajinskog ministra odbrane, Volodimir Havrilov, rekao je da će ukrajinske snage biti na poluostrvu do kraja decembra. Viši predsednički savetnik Mihail Podoljak je sugerisao da tamo treba formirati tribunal za ratne zločine na osnovu "ono što je počelo na Krimu mora da se završi tamo“.

Petro Porošenko, bivši ukrajinski predsednik, sugerisao je da bi se na tom mestu sledeće godine mogla održati nova konferencija na Jalti, replicirajući samit održan 1945. radi planiranja poretka posle Drugog svetskog rata.

Da li je zauzimanje Krima praktično – ili čak mudro?

Britanski vojni zvaničnici ukazuju na ranjivost Krima, uključujući njegovu zavisnost od kopnene Ukrajine u pogledu vode. Na početku invazije u februaru 2022. Rusija je ponovo zauzela branu hidroelektrane Kahovka u južnoj Ukrajini.

Rezervoar iza brane Kahovka omogućava vodu da teče niz Severnokrimski kanal dužine 250 milja, izgrađen u sovjetsko doba za snabdevanje slatkom vodom iz reke Dnjepar u sušnim oblastima južne Ukrajine i Krima.

Osam godina pre ruske aneksije, kanal je bio suv nakon što su ukrajinske vlasti rekle da Rusija nije platila zalihe i izgradila betonsku branu nad njim, što je izazvalo velike probleme sa navodnjavanjem, žetvom i pristupom vodi za piće širom Krima.

Na Krimu je izgubljeno čak 80% poljoprivrednog zemljišta, a useve poput pirinča postalo je nemoguće uzgajati. Kada je ruska invazija počela u februaru, ruske trupe su brzo stigle do Tavriska, grada u kojem je kanal pregrađen, uništili branu i pustili 1,7 miliona kubnih metara vode iz Dnjepra na Krim.

Britanski zvaničnici smatraju da je cilj povratka ukrajinske kontrole nad hidroelektranom Kahovka, kao i Severnokrimskim kanalom, izvodljiv i privlačan. Ali razgovor o ofanzivi koja će izbaciti 30.000 ruskih vojnika sa Krima uznemiruje američku vojsku. General Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da "verovatnoća da će se to desiti u skorije vreme nije velika, sa vojnog aspekta“.

Nezvanično, ukrajinske diplomate priznaju da strah od eskalacije u Vašingtonu i evropskim prestonicama je ono što sprečava snabdevanje artiljerijskim oružjem dugog dometa potrebnog za završetak posla, uključujući i zauzimanje Krima.

Evropske diplomate priznaju specijalni status Krima. Sovjetsko rukovodstvo je tek 1954. ustupilo Krim Ukrajini, a većinu stanovništva čine Rusi; mnogi stanovnici su penzioneri iz Crnomorske mornarice.

Od okupacije nisu vršena pouzdana istraživanja javnog mnjenja. Curenje istinitih rezultata na početnom referendumu o aneksiji 2014. pokazalo je da je samo trećina stanovništva glasala za pridruživanje Rusiji. Od tada je ekonomija Krima dobro napredovala, a došlo je do priliva od oko 300.000 Rusa.

Mnogi proukrajinski aktivisti i krimski Tatari ponovo su proterani.

"Kada govorimo o ljudima koji žive na Krimu, to je apsolutno drugačije od onoga što smo imali pre osam godina. Krimljani su držani u ruskom medijskom balonu skoro deceniju", rekla je nedavno zamenica ukrajinskog premijera Olha Stefanišina.

Izgledi za krvavo produženje rata za oslobađanje stanovništva od kojih mnogi možda neće tražiti oslobođenje predstavljali bi neslavan kraj ukrajinske kampanje.

Čak i neke ukrajinske diplomate kažu da je realnost takva da čak i ako južna ofanziva vojno izoluje poluostrvo, možda bi bilo pametno ići polako. Umesto pokretanja invazije kroz močvarni Sivaš ili Trulo more, sve sa relativno uskim kopnenim prilazima zbog plime i oseke, možda bi bilo bolje pokušati da se ponovo pokrenu pregovori sa Rusijom.

Do tada se tvrdi da će Putin biti u velikim domaćim nevoljama i da će odbrana Krima možda biti njegov najmanji problem. Drugi kažu da je moguća neka vrsta ponude posebnog zajedničkog statusa suvereniteta za poluostrvo. Ali poverenje je na minimumu. Prethodni sporazum o zajedničkom zakupu omogućio je Rusiji da zadrži svoju Crnomosku flotu u Sevastopolju najmanje do 2042. godine. Putin ga je pocepao 2014. godine.

(Telegraf.rs)