U ovoj državi dva odsto građana nalazi se u zatvorima: Vlast želi da "gvozdenom pesnicom" zaustavi rat bandi

Osam meseci nakon što je predsednik El Salvadora Najib Bukele proglasio rat države protiv bandi, dva odsto odrasle populacije u zemlji našlo se iza rešetaka.

Policija je za to vreme uhapsila više od 100.000 ljudi, a cela akcija pokrenuta je nakon niza brutalnih zločina koji su se dogodili u martu.

Preporučujemo

Čini se da ova politika protv ratova bandi, ili kako je Bukele naziva "mano dura" dobro funkcioniše, jer podaci pokazuju da je poslednjih meseci opala stopa ubistava u zemlji, kaže Tiziano Breda, član krizne grupe i stručnjak za Centralnu Ameriku.

I sam Bukele sada uživa veliko poverenje građana, budući da čak 86 odsto stanovništva podržava njegov rad. To ga stavlja na mesto najpopularnijeg političara u regionu, iako se država godinama bori sa rastom korupcije.

Međutim, mnogi se pitaju da li je ova politika održiva? Regionalni posmatrači upozoravaju da bi popularnost Bukeleove politike mogla da dovede do uvođenja sličnih mera u državama u regionu, s tim da neke države u Latinskoj Americi već primenjuju slične vanzakonske mere za rešavanje problema sopstvenih bandi.

Profesor na Univerzitetu u Nju Džersiju Džonatan D. Rozen, koji je koautor nekoliko knjiga o organizovanom kriminalu i trgovini drogom, kaže da je istorija pokazala da politike "mano dura" mogu da dovedu do odgovora druge strane.

"Savršen recept za zlostavljanje"

El Salvador je mesto u kom vladaju neke od najozloglašenijih bandi, uključujući "Barrio 18" i "MS-13". Prva grupa pojavila se u Los Anđelesu 1980-ih i činili su je salvadorskim imigrantima koji su pobegli iz svoje domovine zbog nasilnog građanskog rata koji su delimično finansirala SAD. Kasnije su im se pridružili i ostali migranti iz zemalja Centralne Amerike, što je u LA izazvalo eksploziju nasilja, kažu stručnjaci.

Pre Bukeleovog rata, oko 70.000 aktivnih članova bandi širom zemlje dovelo je do toga da je političarima praktično bilo nemoguće da izbegnu saradnju sa klanovima ako žele da, između ostalog, sprovedu izbornu kampanju ili pomažu građanima koji žive u siromašnijim delovima zemlje", piše u izveštaju "Krizne grupe".

Ali grupe za ljudska prava strahuju da su napori da se iskorene bande uzeo danak, što je kasnije dovelo do hapšenja 58.000 ljudi između marta i novembra 2022. godine, prepunih zatvora i militarizacije salvadorskog društva dok policijske snage pojačano patroliraju ulicama.

Foto: Tanjug/AP

Široko rasprostranjena kršenja ljudskih prava koja uključuju mučenja i zlostavljanja zatvorenika navodno su pratila Bukeleovu, navodi se u izveštaju HRW-a koji je objavljen 7. decembra.

Dana 3. decembra, Bukeleov rat protiv bandi je eskalirao kada su snage bezbednosti "potpuno ogradile" najmnogoljudniju opštinu u zemlji, Sojapango. Bukele je na Tviteru objavio snimak na kom se vidi kako vojnici sa oružjem marširaju tim naseljem.

Huan Papier, viši istraživač u Human Rights Watch-u, rekao je za CNN da autoritarne mere u Sojapangu predstavljaju "savršen recept za zloupotrebu".

"U Latinskoj Americi postoji trend da se veruje da morate da suspendujete prava, da biste rešili veoma ozbiljne bezbednosne probleme", rekao je Papier za CNN.

Papier ukazuje na primer Čilea, koji je imao produženo vanredno stanje kao odgovor na nasilje na jugu zemlje, koje je produženo za mesec dana krajem novembra i Ekvadora, gde je vlada najavila slične mere kao odgovor na nasilje bandi u zatvore u novembru.

Poslednjih nekoniko nedelja lider Hondurasa Ksiomara Kastro, takođe je uveo vanredno stanje kako bi se obračunao sa kriminalnim grupama. Ista situacija je i na Jamajki. U utorak su vlasti ove države, koja ima jednu od najvećih stopa kriminala u Južnoj Americi, takođe uvele vanredno stanje i suspendovale određena ljudska prava, kako bi mogle da bez ometanja pretresaju domove i hapse članove kriminalnih bandi.

Foto: Tanjug/AP

"Mano dura"

Prethodna vlada El Salvadora koristila je slične metode kako bi se obračunala sa bandama, međutim, jedino su uspeli da pogoršaju situaciju. Bivši predsednik Antonio Saka, koji je 2018. godine proglašen krivim zbog pronevere 300 miliona dolara javnog novca, dok je bio na vlasti pokrenuo je sličnu akciju kao Bukele koju je nazvao "super mano dura".

Analitičari kažu da je on svojim planom samo pomogao bandama da još jače učvrste svoje položaje.

"Raspoređivanje vojske i policije u borbi protiv bandi dovelo je do toga da se bande bore ne samo međusobno, već i sa državom. El Salvador je 2015. godine nadmašio Honduras kao zemlja sa najvećom stopom nasilja na svetu. U državi je bilo više nasilja poslednjih godina nego tokom građanskog rata", navodi se u Rozenovoj studiji iz 2020. godine.

Kada je Bukele 2019. godine došao na mesto predsednika, borba protiv kriminalnih bandi i korupcije našla se na vrhu njegovih prioriteta. Ono što su mu mnogi od početka zamerili jeste to što nije bio blagonaklon prema nezavisnim medijima i kritičarima njegove politike. On je navodno 2020. godine poslao naoružane trupe u Kongres, dok je pokušavao da osigura da će zakon koji bi mu omogućio borbu sa klanovima biti izglasan.

Početkom ove godine, Bukeova administracija je negirala da su oni odgovorni za hakovanje 35 telefona novinarima i drugim članovima nevladinih organizacija preko špijunske aplikacije "Pegasus".

Foto: Tanjug/AP

Kako je stopa ubistava u zemlji počela da opada 2020. godine, pojavili su se izveštaji da je Bukeleova vlada navodno sklopila dogovor sa bandama.

Prema saopštenju američkog Ministarstva finansija, Bukeleova administracija je optužena da je dala finansijske podsticaje grupama "MS-13" i "Barrio 18" 2020. godine kako bi "osigurala da incidenti među bandama, ali i broj potvrđenih u ubistvima ostanu mali.

Bukeleova vlada je demantovala optužbe, a Bukele je to na Tviteru opisao kao "očiglednu laž".

Među posmatračima postoji zajedničko mišljenje da se Bukeleovo primirje sa bandama raspalo krajem marta ove gdoien, što je dovelo do širenja nasilja među bandama, kako bi dodatno vršili pritisak na vladu", tvrdi Breda.

Čini se d as enjihov plan izjalovio jer je Bukele u martu započeo rat sa ovim kriminalnim grupama.

Podaci HRW-a pokazuju da s eod januara do oktobra prošle godine, procenat ubistava prepolovio, u odnosu na isti preiod prošle godine.

"Od nljudi koji žive bvlizu mesta gde se odvijaju sukobi bandi, saznali smo da su se mnoge grupe raspale, da se kriju u ruralnim područjima", rekao je Breda.

Foto: Tanjug/AP

Da li je na pomolu nova kriza?

Stručnjaci za ljudska prava primetili su da se SAD ne oglašava ovim povodom.

Nakon što smo u početku bili oštri prema Bukeleovo navodno kršenje vladavine prava.

"U poslednje vreme smo videli dvosmislene stavove, čini se da je to zbog opsesije Bajdenove administracije u sprečavanju širenja migracija", rekao je Papier.

Manje kriminala dovešće do toga da manje ljudi napušta zemlju i traži azil u SAD.

Međutim, Papier sumnja da će to potrajati, jer su mnoge porodice izgubile "glavu porodice" koji je hranio sve članove.

Portparol Stejt departmenta rekao je za CNN da je "nasilje bandi ozbiljan problem i da El Salvador i SAD imaju sopstveni interes da obezbede da ovi nasilni kriminalci budu van ulica.

CNN je ovim povodom kontaktirao i predsednika El Salvadora.

Njegov portparol je ponovio uverenje SAD da je vanredno stanje "neodrživa politika koja je izazvala ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava, proizvoljnih pritvora i smrti".

(Telegraf.rs)