Glad, siromaštvo, sukobi: Najveće krize koje svet ne sme da ignoriše 2023, Ukrajina je na 10. mestu

Svake godine Međunarodni komitet za spasavanje objavljuje listu 20 humanitarnih kriza za koje se očekuje da će se najviše pogoršati tokom sledeće godine.

Tokom protekle decenije, ovaj izveštaj pomaže organizaciji da odrede gde da usmere hitne službe i podršku za spasavanje života kako bi ostvarili najveći uticaj.

Kako smo ušli u 2023, zemlje širom sveta nastavljaju da se bore sa decenijama dugim konfliktima, ekonomskim previranjima i razarajućim efektima klimatskih promena.

Zaštitne ograde koje su nekada sprečavale da takve krize izmaknu kontroli - uključujući mirovne sporazume, humanitarnu pomoć i odgovornost za kršenje međunarodnog prava - oslabljene su ili uklonjene.

Ljudski i ekonomski troškovi ovih kriza i katastrofa nisu podjednako podeljeni. Zemlje na ovoj listi za 2023. su dom za samo 13 odsto svetske populacije, ali one čine 90 odsto ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć i 81 odsto ljudi koji su prisilno raseljeni.

Ovo je 10 zemalja koje će se verovatno suočiti sa najgorom humanitarnom krizom sledeće godine.

10. Ukrajina: Rat stvara najveću svetsku krizu raseljavanja

Rat u Ukrajini izazvao je najbržu, najveću krizu raseljavanja na svetu u poslednjih nekoliko decenija, prema Agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), stavljajući zemlju na listu za posmatranje prvi put od 2017.

Zemlja se ne nalazi na višoj poziciji na listi samo zato što je ogroman obim međunarodnog odgovora pomogao da se ublaži uticaj rata, barem donekle, u odnosu na druge zemlje na listi.

Sukob će se verovatno nastaviti i 2023. godine, a Ukrajinci se suočavaju sa povećanim rizikom od povreda, bolesti i smrti. Ruski raketni udari mogli bi da ostave milione bez vode, struje i grejanja zimi. Unutar zemlje raseljeno je 6,5 miliona Ukrajinaca, dok je više od 7,8 miliona izbeglica širom Evrope.

9. Haiti: Kombinacija nasilja bandi i klimatskih promena daju haos

Haiti je dospeo na listu nakon što je došlo do porasta političke nestabilnosti i nasilja bandi nakon atentata na predsednika Žovenela Moiza 2021. godine.

Naoružane bande redovno preuzimaju kontrolu nad putevima distribucije, uzrokujući nestašice osnovnih dobara i goriva. Rastuće cene sve više otežavaju ljudima da priušte kupovinu hrane kojoj mogu da pristupe.

U međuvremenu klimatski šokovi i prva epidemija kolere za tri godine opterećuju kritične zdravstvene i sanitarne sisteme.

Nasilje bandi nastaviće da utiče na živote ljudi i osnovne usluge. Kidnapovanja, silovanja i ubistva su takođe u porastu, dovodeći hiljade u rizik od smrti.

Haiti je takođe zabeležio rekordne nivoe nesigurnosti hrane u 2022. godini, za koju se očekuje da će se pogoršati 2023. godine. Humanitarni akteri i drugi pružaoci usluga nastaviće da se suočavaju sa prekidima u svom radu 2023. godine, sprečavajući da pomoć stigne do onih koji su najviše pogođeni.

8. Burkina Faso: Aktivnost oružanih grupa izaziva nestabilnost

Situacija u Burkini Faso postaje sve strašnija kako naoružane grupe intenziviraju svoje napade i zauzimaju zemlju. Napetosti među političkim frakcijama u zemlji doprinele su nestabilnosti. Pripadnici oružanih snaga su dva puta preuzeli vlast samo tokom 2022. godine.

Nasilju je doprineo porast broja osvetničkih grupa. Dalja ekspanzija među ovim grupama mogla bi povećati političku nestabilnost.

Naoružane grupe sada kontrolišu oko 40 posto zemlje. Iako su potrebe ogromne, humanitarna pomoć je ograničena sukobima i nedostatkom finansijskih sredstava. Neki gradovi u severnoj Burkini Faso su skoro u potpunosti odsečeni. Cena hrane je porasla za 30 odsto, među najvišim stopama inflacije hrane u svetu.

7. Južni Sudan: Klimatske promene nasleđe građanskog rata

Južni Sudan se i dalje oporavlja od građanskog rata koji se završio 2018. godine. Dok se sukob smanjio, lokalizovane borbe su i dalje rasprostranjene. Zemlja je jedna od najkrhkijih na svetu.

Klimatske katastrofe, uključujući velike poplave i suše, otežavaju ljudima pristup hrani i osnovnim resursima.

Više nego ikad ljudi u Južnom Sudanu, 7,8 miliona, suočiće se sa kriznim nivoom nesigurnosti u hrani 2023. godine.

Uprkos velikim poplavama, uništenim usevima i izbijanju bolesti, nedostatak finansijskih sredstava primorao je Svetski program za hranu da obustavi deo svoje pomoći u hrani 2022. godine.

Sukobi širom zemlje takođe prete civilima i humanitarnim pristalicama. Južni Sudan konstantno ima najveći svetski nivo nasilja nad humanitarnim radnicima, što ometa njihovu sposobnost da dopru do ljudi kojima je potrebna.

6. Sirija: Godine rata dovele do zdravstvene krize

Više od decenije rata uništilo je zdravstveni sistem Sirije i stavilo zemlju na ivicu ekonomskog kolapsa. Decenija sukoba u susednom Libanu dodatno je povećala cene hrane i siromaštvo. Trenutno, 75 odsto Sirijaca nije u stanju da zadovolji svoje najosnovnije potrebe, a milioni se oslanjaju na humanitarnu pomoć.

Cene hrane nastaviće da rastu 2023. godine. Konflikti koji su u toku i vazdušni napadi mogli bi da nateraju više ljudi da napuste svoje domove.

Prva epidemija kolere u deceniji preti da preplavi sirijski zdravstveni sistem i sisteme vode.

Od 2014. godine, Savet bezbednosti UN je ovlastio agencije UN da isporučuju pomoć iz susednih zemalja u Siriju. Ova kritična linija spasa mogla bi biti prekinuta za milione početkom 2023. godine - usred zime kada će potrebe biti posebno ozbiljne.

5. Jemen: Propalo primirje može da obnovi konflikt

Kriza u Jemenu se produbljuje dok osmogodišnji konflikt između naoružanih grupa i vladinih snaga ostaje nerešen. Dok je primirje smanjilo borbe na nekoliko meseci, ono je prekinuto u oktobru 2022. godine i nije uspelo da ublaži ekonomske i zdravstvene posledice sukoba.

Humanitarno finansiranje je zaostalo. Kako sada stoji, 80 odsto stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu, a 2,2 miliona dece je akutno neuhranjeno.

Zbog neuspelog primirja, veliki konflikt mogao bi ponovo da se nastavi 2023. Jemen se suočava sa povećanim rizikom od nasilja ukoliko se ne uspostavi dugotrajni prekid vatre.

Lokalne borbe i dalje traju, što otežava humanitarnim organizacijama da isporuče pomoć najugroženijima. Osnovna dobra poput hrane i goriva ostaće nedostupna za mnoge stanovnike Jemena.

4. Demokratska republika Kongo: Višedecenijski sukobi eskaliraju

Više od 100 oružanih grupa bori se za kontrolu u istočnom Kondu, pojačavajući krizu koja traje decenijama. Građani su često na meti. Nakon skoro 10 godina mirovanja, naoružana grupa M23 je 2022. godine pokrenula novu ofanzivu, primoravajući porodice da napuste svoje domove i ometajući humanitarnu pomoć.

Velike epidemije bolesti - uključujući morbile, malariju i ebolu - nastavljaju da ugrožavaju ionako slab sistem zdravstvene zaštite, dovodeći mnoge živote u opasnost.

Konflikt ostaje glavna zabrinutost u Kongu, posebno kako tenzije eskaliraju a M23 preuzima kontrolu nad sve više zemlje.

Politički nemiri rastu kako se zemlja sprema za izbore. Lideri su optuženi da su podsticali i podržavali sukobe kako bi pridobili birače. Uprkos mirovnim naporima, nasilje nad humanitarnim organizacijama može se povećati pre glasanja.

3. Avganistan: Cela populacija gurnuta u siromaštvo

Avganistan je bio na 1. mestu liste za posmatranje u 2022. godini, ali je pao u 2023. - ne zato što su se uslovi poboljšali već zato što je situacija u istočnoj Africi toliko teška.

Posle više od godinu dana od promene vlasti i dolaska talibana, Avganistanci ostaju u ekonomskom kolapsu. Dok je brzo povećanje pomoći sprečilo glad prošle zime, koren krize i dalje postoji. Tekući napori da se angažuje vlada i unapredi ekonomija su propali. Gotovo celokupno stanovništvo sada živi u siromaštvu i sprema se za još jednu dugu zimu.

Kako se približava zima, milioni ljudi ne mogu da priušte osnovne potrebe, a suša i poplave uništavaju useve i stoku.

Avganistanske žene i devojke će iskusiti najveći deo ove teškoće. I dalje su u opasnosti od nasilja i eksploatacije. I mnoge su ostale bez glasa jer vlada zabranjuje obrazovanje, oblačenje, putovanja i političko učešće za žene.

2. Etiopija: Suša i sukobi pogađaju desetine miliona

Etiopija ide ka svojoj šestoj uzastopnoj neuspešnoj kišnoj sezoni, koja bi mogla da produži sušu koja već pogađa 24 miliona ljudi. Istovremeno, različiti sukobi širom zemlje remete živote i sprečavaju humanitarne organizacije da dostave pomoć.

Iako bi mirovni sporazum iz novembra 2022. mogao da se održi i ponudi nadu za okončanje sukoba u Tigreju, na severu Etiopije, 28,6 miliona i dalje treba humanitarna pomoć.

Humanitarni odgovor na sušu u Etiopiji je nedovoljno finansiran, čak i više nego u istočnoafričkim zemljama koje se suočavaju sa sličnom krizom. Ako humanitarne grupe ne mogu da isporuče resurse u zemlji koja je teško pogođena nedostatkom finansiranja pomoći, Etiopljani će gladovati jer su pogođeni sušom i rastućim cenama hrane.

1. Somalija: Katastrofalna kriza gladi stavlja zemlju na prvo mesto liste

Prvi put na vrhu liste za posmatranja zemalja, Somalija se suočava sa neviđenom krizom suše i gladi. Ljudi su već izgubili živote zbog gladi, a zemlja je na ivici gladi.

Ovo nije "prirodna katastrofa". Klimatske promene izazvane ljudima povećale su učestalost i ozbiljnost suša. Decenije sukoba nagrizle su sposobnost Somalije da odgovori na šokove bilo koje vrste, uništavajući sisteme i infrastrukturu koji bi predstavljali zaštitnu ogradu protiv trenutne krize.

Na primer, sa njenom proizvodnjom hrane koja je desetkovana klimatskim promenama i sukobima, zavisnost Somalije od uvoza se pokazala katastrofalnom - preko 90 posto njene pšenice dolazi iz Rusije i Ukrajine.

Somalija bi, kao i Etiopija, mogla da doživi svoju šestu uzastopnu neuspelu kišnu sezonu 2023. Visoke globalne cene hrane izazvane ratom u Ukrajini još više otežavaju porodicama da se hrane.

Humanitarne organizacije imaju ograničenu mogućnost da dođu do ljudi u oblastima koje kontrolišu nedržavne oružane grupe. Postoje čak i izveštaji da je jedna grupa uništavala isporuke hrane i trovala izvore vode.

U međuvremenu, humanitarni odgovor u Somaliji ostaje ozbiljno nedovoljno finansiran.

(Telegraf.rs)