Zašto su trgovac oružjem Viktor But i njegov povratak u Rusiju toliko važni za Putina?

Razmena američke košarkašice Britni Grajner i ruskog trgovca oružjem Viktora Buta je najneujednačenija razmena zarobljenika u najneverovatnijim vremenima.

Ipak, možda je jačina pritiska ovog trenutka razlog zašto se ona baš sada dogodila, piše CNN.

Preporučujemo

Amerikanka Britni Grajner i Viktor But optuženi su za smešno različite zločine. Grajner je u ruskom zatvoru zbog posedovanja jednog grama kanabisovog ulja, a But je navodno najveći trgovac oružjem prethodnih decenija, koji je učestvovao podsticanju konflikata u Africi, i koš konkretnije, osuđen je pred američkim sudom za planiranje ubistava Amerikanaca.

Ali, okolnosti i politički pritisak na obe strane poništili su ovu neravnotežu. Grajner je dobila na značaju u SAD - na osnovu trvrdnje da je nevina i činjenice da je njeno hapšenje bilo geopolitički zalog uoči ruske invazije na Ukrajinu - što je Bajdenovoj administraciju omogućilo da počne pregovore s Kremljom u trenutku kada su američko-ruski odnosi na najgoroj tački od Hladnog rata.

Butov prevelik značaj za Rusiju uvek je bio velika zagonetka

Kako jedan čovek može biti toliko dragocen Moskvi da decenijama traži njegovo oslobađanje na svakom mogućem nivou a u isto vreme toliko nedužan i zlosrećni svetski pilot i trgovac kakvim se predstavlja? Ko je taj čovek koji poriče sve?

Novinar CNN priseća se intervjua koji je vodio sa Butom 2009. godine posle višemesečnih pregovora dok je bio u zatvoru u Bangkoku. Kaže da je poliglota, pričljiv, šarmantan i da može beskonačno da priča o brojnim svetskim političkim ličnostima sa kojima ima ličan odnos.

Postoje snimci koji pokazuju Buta u Kongu i širom Afrike gde je povezivan sa tamošnjim konfliktima. Optuživan je da je snabdevao oružjem malog kalibra kontinent tokom 90-tih i 2000-tih, što on negira, kao i da je naoružavao Al Kaidu, što takođe poriče. Malo je toga za šta nije optuživan i malo toga što nije negirao. Postao je svojevrsni bauk a njegov lik našao se u filma "Gospodar rata" sa Nikolasom Kejdžom.

Takva karijera donela mu je reputaciju čoveka koji je postao poznat kao "Trgovac smrću".

Rusija je godinama zahtevala od SAD-a oslobađanje Buta (55), osuđenog na 25 godina zatvora pod optužbom da je navodnim kolumbijskim teroristima nameravao da isporuči oružje kojim bi se ubili Amerikanci, dakle optužen je za zaveru, a ne i za čin. Trebalo je da bude pušten na slobodu najranije tek 2029.

Ono što se zna je da je pilot i preduzetnik. Bio je vojni prevodilac sa sovjetskom prošlošću. Ali ima navoda i da je radio u ruskoj obaveštajnoj službi i da im je postao od koristi u snabdevanju oružjem širom sveta za jačanje geopolitičkih ciljeva Moskve. Bilo je i sugestija da je radio sa nekim visokorangiranim Rusima koji su sada bliski predsedniku Vladimiru Putinu. Ovo bi moglo da bude objašnjenje za intenzitet kojim su ga Amerikanci tražili. Nikada nije bio niko.

Uvek je postojala čudna mistika u vezi sa Butom. Tvrdio je da je nevin za sve optužbe. Ali takođe je istina i da je vodio zanimljiv život. Oduvek se znalo da ga okružuje priča veća od one koja se otvoreno govori.

 Još je veće iznenađenje kako je do razmene Grajner i Buta došlo tokom ruske invazije na Ukrajinu. To govori dve stvari: da su Moskva i Vašington u stanju da sarađuju čak iako ruske bombe ubijaju nedužne ukrajinske civile i SAD snabdevaju oružjem Ukrajinu koja ubija ruske vojnike, kao i da nuklearne sile mogu da rade na drugim teškim pitanjima dok lete bombe.

To je dobra stvar za svakog na svetu. To znači da neke hladne glave prevladavaju, a osnovni interesi pobeđuju.

Takođe pokazuje i neke Putinove slabosti. U vreme dok se razmeće nuklearnom retorikom protiv Zapada, on takođe pristaje na diplomatski dogovor visokog profila da vrati ličnost od ogromnog, kompleksnog značaja za rusku elitu, obaveštajnu zajednicu i nacionalni ponos.

To je čovek za koga su možda čuli mnogi obični Rusi i sigurno ima mitološki značaj za rusku elitu. Nije neko koga bi Moskva ostavila na cedilu.

To su upravo oni ljudi kojima Putin sada želi da pokaže naklonost. Dogovor je možda bio i više nego sebičan: mnogi veruju da je But, dok je bio u Africi, imao bliske veze sa članovima ruske elite koja je sada bliska Putinu, iako je But i to negirao. Da li su zbog toga SAD potrošile toliko vremena i novca da ga uhapse? Da li su mislili da će se okrenuti? Možda nikada nećemo saznati.

Jeste, ovo je pobeda za Putina, ali po cenu pokazivanja sopstvene slabosti i potrebe da zadrži vojnu elitu na koju se oslanja.

(Telegraf.rs)