Rešena misterija nepoznatog dečaka, čije je telo poštar pre pola veka našao na obali: Porodica zna gde počiva

Ijan Robertson i njegov petogodišnji sin tek što su počeli da šetaju uz plažu Tajport kada su ugledali kako nešto, prekriveno morskom travom, pluta maltene uz samu obalu.

Delovalo je čudno, poput ogromne plastične lutke. Ijan je prišao bliže moru i sledio se od prizora. Ugledao je telo dečaka, starog između dve i četiri godine. Mališn je na sebi imao pidžamicu i majicu.

Preporučujemo

Telo mališana je bilo u vodi već neko vreme i počelo je da se raspada. Lice je bilo teško raspoznati jer je svo bilo u oderotinama, kao da ga je neko vukao po kamenju.

Ijan, koji je bio seoski poštar, znao je da nije neuobičajeno da more na obalu izbaci telo. Mislio je da je dečak možda pao sa nekog broda, ili da je upao u reku uzvodno pa se telo ulilo u more...

Međutim, niko nije prijavio nestanak deteta, tako da su se za ovu misteriju zainteresovali brojni svetski mediji.

Trebalo je više od 50 godina da se dođe do ključnih dokaza koji će omogućiti da se identifikuje "nepoznato dete".

Ijan je telo pronašao 23. maja 1971. godine u posledpodnevnim časovima... Tačno pola veka kasnije BBC je pokrenuo podkast pod imenom "Okrutnost - neimenovano dete" (The Cruelty - A Child Unclaimed).

Istragu je pokrenuo penzionisani policajac, koji je radio za Fife CID, koji je rekao da ima tragove o identitetu dečaka, ali da niko nikada nije potvrdio njegovu tvrdnju.

Bob Beveridž bio je jedan od inspektora koji je radio na slučaju, pre nego što se penzionisao iz škotske policije, odeljenja za kirminalistiku. U penzionierskim danima počeo je da se bavi prodajom antikviteta u Folklandu, na oko 30 kilometara od Tajporta.

Oduvek je verovao da okolnosti slučaja sugerišu na vezu sa putnicima. Kako je rekao, intervjuisali su muškarca i ženu koje je policija koja je radila na slučaju okarakterisala kao prodavce sekundarnih sirovina. Drugačije su pričali i oblačili se.

Neko ih je čuo kako pričaju u autobusu. Žena je navodno plakala govoreći: "moje dete, moje dete", a suprug ju je brzo ućutkao govoreći da će ih "oboje oterati u zatvor".

Par je navodno na saslušanju rekao da su bili uznemireni jer im je dete oduzeto i smešteno u hraniteljsku porodicu.

Ovo je istaklo scenario koji je već razmatran u vezi sa nepoznatim detetom. Možda je dečak umro u toj porodici i to je zataškano. Možda njegova porodica nije ni znala da je umro?

Voditelj podkasta, Dejvi Donaldson, dolazi iz zajednice putnika i rekao je da je priča u skladu sa nečim što je znao o načinu na koji se njegova zajednica tretirala u to vreme.

U periodu od 1950. do 1970. mnoge dete iz zajednice putnika stavljane su u hraniteljske porodice na zahtev lokalnih vlasti, policije i inspektora Centra za socijalni rad.

Dejvijev otac je i sam odveden u hraniteljsku porodicu na nekoliko godina, ali je vraćen kući kada je imao četiri godine. Za zajednicu, odvajanje dece od porodice nazivalo se "okrutnost".

Mnogi od te dece su živeli u porodicama punim ljubavi, ali činjenica da su njihovi roditelji stalno putovali da bi zaradili nisu, prema vlastima, bili adekvatni uslovi za odgajanje deteta.

Mnoga od te dece naknadno su govorila kako su trpela fizičko, emocionalno i seksualno nasilje u domovima za decu, hraniteljskim porodicama i internatima.

Beveridž je rekao da je muškarac iz autobusa dolazi posle da svira gajde prekoputa njegove prodavnice antikviteta. rekao je i da je muškarac možda imao sina, koji je živeo u karavanu u jednom selu udaljenom oko 5 kilometara od Folklanda.

Dečak je navodno svude išao biciklom, ali je navodno umro od posledica neurološke bolesti.

Da bi pronašli "dečaka sa biciklom" ekipa podkasta je istraživala ko je vodio farme na tom području u periodu od 1970. do 1990. godine. Pokušavali su da saznaju koja je farma imala karavan gde bi pripadnici zajednice mogli da žive.

Ubrzo su stupili u kontakt sa fermerom, koji se setio jednog čoveka koji je živeo u karavanu na komšijskoj farmi.

I njegov prijatelj ga se setio i potvrdio da je svuda išao biciklom, da je umro od neurološke bolesti i da su mu roditelji putnici koji su kampovali na brdu iza njegovog sela.

Tako su došli do imena koje bi mogli da uporede sa  umrlicama.

Ime gajdaša otkrili su meštani Folklanda, a nosio je isto prezime kao i otac dečaka koji je vozio bicikl. Sada su već imali i moguće prezime.

Dejvi je tada počeo da sklapa kockice i da istražuje u škotskoj državnoj arhivi. Dečak na biciklu je bio mrtav, ali je imao sestru, čije ime je navedeno na njegovoj umrlici kao najbliži srodnik.

Dalje istraživanje je pokazalo da se ona porodila 1969. godine i da je rodila sina. Njeno dete bi u maju 1971. imalo dve godine, baš kao i mališan čije telo je isplivalo na plaži.

Dejvi je stupio u kontakt sa članovima zajednice kako bi se raspitao da li neko zna nešto o ovoj porodici. Dokazi su ukazivali da je sestra dečaka sa bicikla najverovatnije majka mrtvog mališana.

Žena je i dalje bila živa, ali toliko lošeg zdravlja, da nije mogla ni da govori. Ipak, uspeli su da uđu u trag rođacima.

Sa ženom po imenom Marta uporedili su sve što su saznali sa njenim porodičnim stablom i ustanovili su da su na dobrom tragu.

Ekipa podkasta bila je uverena da je konačno otkrila identitet nepoznatog dečaka, ali još uvek nisu bile poznate okolnosti smrti, pa čak ni da li se udavio ili je stavljen u vodu ili blizu vode nakon smrti.

Razgovarajući sa rođacima žene koju su identifikovali kao majku, otkrili su da je priča o nepoznatom dečaku bila nešto kao javna tajna u zajednici Putnika, ali nepoverenje u vlasti značilo je da se niko neće javiti policiji.

Iako policija nije identifikovala dečaka 50 godina, mališan nije zamro u sećanjima svojih bližnjih.

Mališan je sahranjen na groblju u Tajportu, na oko kilometar od mesta gde je njegovo telo pronađeno. Poštar Ijan, koji je našao telo, i njegovoa porodica, godinama su vodili brigu o grobu dečaka.

Ijana je toliko potreslo to sve da je govorio da je od trenutka pronalaska tela taj dečak njegova porodica. Toliko se vezao za mrtvo dete da je, kada je preminuo 2007. godine, sahranjen kraj njega.

Porodica je svake godine organizovala pomen dečaku. A onda, 23. maja 2022. godine, 51 godinu nakon što je Ijan pronašao telo mališana na obali, uspostavljena je veza između života i smrti mališana.

Rođaka preminulog mališana upoznala je porodicu Ijana Robertsona. Marta je Ijanove ćerke Avril i Lin i suprugu Irenu upoznala na grobu dečaka.

Marta je tada mogla da uradi nešto što je oduvek želela, a to je da se zahvali porodici koja je čuvala grob njenog rođaka.

Iako i dalje nisu poznate sve okolnosti pod kojima je mališan stradao, bar se zna ko je, i njegova porodica sada konačno zna gde počiva.

(Telegraf.rs)