Lagali da su bolesni, prebacili ih, neke i usvojili: Ukrajinci su neku decu sakrili od ruske deportacije

Nekoliko sati nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru, zdravstveno osoblje u dečjoj bolnici na jugu zemlje počelo je tajno da planira kako da spasi bebe.

Rusi su osumnjičeni da su prisvojili decu siročad i poslali ih u Rusiju, pa je osoblje dečje regionalne bolnice u gradu Hersonu počelo da lažira medicinske kartone siročadi kako bi izgledalo kao da su suviše bolesna da se kreću.

"Namerno smo pisali lažne informacije da su deca bolesna i da ne mogu da budu premeštena. Plašili smo se da će Rusi to otkriti, ali smo odlučili da spasimo decu po svaku cenu", rekla je dr Olga Piljarska, šefica intenzivne nege.

Tokom rata Rusi su optuženi da su deportovali ukrajinsku decu u Rusiju ili delove pod ruskom okupacijom kako bi ih odgajali kao svoju.

Lokalne vlasti tvrde da je najmanje 1.000 dece oduzeto iz škola i sirotišta u regionu Hersona tokom osam meseci rata. I dalje nije poznato gde se ona nalaze, piše AP.

Međutim, stanovnici su rekli da bi još više dece nestalo da nije napora nekih u zajednici, koji su rizikovali svoje živote da sakriju što više dece mogu.

U bolnici u Hersonu, osoblje je izmislilo bolesti za 11 napuštenih beba koje su bile pod njihovom negom, kako ne bi morali da ih daju u sirotišta, u kojima su znali da će dobiti ruska dokumenta i biti potencijalno odvedena.

"Jedna beba je imala "plućno krvarenje", druga "nekontrolisane konvulzije", a trećoj je bila potrebna "veštačka ventilacija"", rekla je Piljarska o lažnim zapisima.

U predgrađu Hersona u selu Stepanivka, Volodimir Sahaidak (61), direktor centra za socijalnu i psihološku rehabilitaciju, takođe je lažirao papire kako bi sakrio 52 dece.

Sahaidak je neku od dece smestio kod sedam članova osoblja, druga su odvedena kod dalekih rođaka, a neka starija su ostala sa njim.

"Da nisam sakrio decu, ona bi mi jednostavno bila oduzeta", rekao je on.

Međutim, sakrivanje dece nije bilo lako. Nakon što je Rusija okupirala Herson i veći deo regiona u martu, počeli su da odvajaju siročad na kontrolnim punktovima, primoravajući Sahaidaka da bude kreativan oko toga kako da ih transportuje.

U jednom slučaju je lažirao zapise govoreći da je grupa dece lečena u bolnici i da ih je tetka vodila da bi se ponovo našli sa majkom koja je bila u devetom mesecu trudnoće i da ih čeka na drugoj strani reke, rekao je on.

Međutim, nisu sva deca imala sreće. U sirotištu u Hersonu, u koju je bolnica trebalo da pošalje 11 beba, oko 50 mališana je evakuisano u oktobru i navodno su odvedena na Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, rekli su za AP čuvar i komšije.

"Došao je autobus na kojem je bilo ispisano Z (simbol naslikan na ruskim vozilima) i odveo je decu", rekla je Anastasija Koalenko, koja živi u blizini.

Na početku rata, lokalna grupa za pomoć pokušala je da sakrije decu u crkvi, ali su ih Rusi pronašli nekoliko meseci kasnije, vratili ih u sirotiše i onda ih evakuisali, rekli su lokalci.

Ranije ove godine, AP je izvestio da Rusija pokušava da na hiljade ukrajinske dece preda ruskim porodicama na hraniteljstvo ili usvajanje. AP je otkrio da su zvaničnici deportovali ukrajinsku decu u Rusiju ili na teritorije pod ruskom kontrolom bez saglasnosti, lagali ih da ih roditelji ne žele, koristili ih za propagandu i davali im ruske porodice i državljanstvo.

Institut za proučavanje rata, istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu, kaže da ruski zvaničnici sprovode namernu kampanju depopulacije u okupiranim delovima Ukrajine i deportuju decu pod maskom šema medicinske rehabilitacije i programa usvajanja.

Ruske vlasti su u više navrata govorile da je preseljenje dece u Rusiju namenjeno njihovoj zaštiti od neprijateljstava. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je tvrdnje da ta zemlja oduzima i deportuje decu. Napominje se da vlasti tragaju za rođacima dece bez roditelja ostavljene u Ukrajini kako bi pronašli mogućnosti da ih pošalju kući kada je to moguće.

Ruska ombudsmanka za prava deteta Marija Lvova-Belova lično je nadgledala premeštanje stotina siročadi iz regiona Ukrajine pod ruskom kontrolom radi usvajanja od strane ruskih porodica. Tvrdila je da je nekoj deci ponuđena prilika da se vrate u Ukrajinu, ali je to odbila. Njena izjava nije mogla biti nezavisno verifikovana.

Regionalni savetnik UNICEF-a za zaštitu dece za Evropu i centralnu Aziju, Aron Grinberg, rekao je da dok se ne utvrdi sudbina roditelja ili drugih bliskih rođaka deteta, smatra se da svako razdvojeno dete ima žive bliske rođake, a procenu moraju da vode vlasti u zemlje u kojima se deca nalaze.

Lokalna i nacionalna bezbednost i policija tragaju za decom koja su premeštena, ali još uvek ne znaju šta im se dogodilo, rekla je Galina Lugova, šef vojne uprave Hersona.

"Ne znamo sudbinu ove dece… ne znamo gde su deca iz sirotišta ili iz naših obrazovnih institucija, i to je problem", rekla je ona.

Za sada, veliki deo tereta pada na meštane da ih pronađu i vrate kući.

U julu su Rusi doveli 15 dece sa linija fronta u obližnjem regionu Nikolajeva u Sahaidakov rehabilitacioni centar, a zatim u Rusiju, rekao je on. Uz pomoć stranaca i volontera, uspeo je da ih pronađe i odvede ih u Gruziju, rekao je on.

Sahaidak nije hteo da pruži više informacija iz straha da će ih to ugroziti, ali je rekao da se očekuje da se deca vrate u Ukrajinu u narednim nedeljama.

Za neke je pretnja da će Rusija deportovati decu donela neočekivane rezultate. U oktobru, kada je bilo znakova da se Rusi povlače, Tetiana Pavelko, medicinska sestra u dečjoj bolnici, zabrinula se da će bebe poneti sa sobom. Nesposobna da ima svoju decu, 43-godišnjakinja je požurila na odeljenje i usvojila desetomesečnu devojčicu.

Brišući suze radosnice sa obraza, Pavelko je rekla da je bebi dala ime Kira po hrišćanskoj mučenici.

"Pomagala je ljudima, lečila i činila mnoga čuda", rekla je.

(Telegraf.rs)