Bio je "Most ka Zapadu": Misteriozna smrt beloruskog ministra nekoliko dana pre sastanka sa Lavrovom

Ministar spoljnjih poslova Belorusije Vladimir Makej sahranjen je juče uz državne počasti nakon što je iznenada preminuo u 64. godini.

Uzrok smrti ministra koji je preminuo u subotu nije saopšten, prenosi AP.

Informaciju o smrti beloruskog šefa diplomatije saopštio je u subotu portparol Ministarstva Anatolij Glac, preneo je TASS pozivajući se na Beltu.

Nije poznato da je Makej bolovao od bilo koje hronične bolesti.

Makej je bio bliski saradnik beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka duže od dve decenije, navodi AP.

Smrt zvaničnika koji je predvodio beloruske neuspele pokušaje da poboljša svoje veze sa Zapadom došla je dok se zemlja suočava sa sve većim pritiskom iz Moskve da se uključi u rat u Ukrajini koji besni sa druge strane njene granice.

Makej bio je 10 godina ministar spoljnih poslova Belorusije, ključno geopolitičko bojno polje između Rusije i Zapada.

Makej je Lukašenku pomogao u nizu neuspešnih napora da se uravnoteži sve dominantniji uticaj Moskve sa pristupom SAD i Evropskoj uniji. Njegovi napori došli su čak i kada je ta zemlja postala teren za invaziju na Ukrajinu prošlog februara.

Ubrzo nakon što je prijavljena smrt Makeja, pojavili su se izveštaji da se istaknuta beloruska opozicionarka Marija Kolesnikova koja služi 11-godišnju zatvorsku kaznu nakon što je vodila masovne ulične proteste protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, nalazi na intenzivnoj nezi nakon operacije, iz nepoznatih razloga.

"Ne znamo šta se dogodilo, nadamo se da će uskoro biti još informacija", rekla je njena sestra Tatjana Komič. Ona je dodala da je Marija pre dve nedelje prebačena iz regularnog zatvora u gradu Gomel u samicu u drugoj ustanovi. Od premeštanja porodici nije dozvoljeno da je kontaktira.

Iznenadna smrt Makeja i neobjašnjena bolest Kolesnikove stavili su u središte pažnje veoma nepredvidivu i zagonetnu unutrašnju dinamiku Belorusije u vreme pojačanih političkih tenzija u zemlji izazvanih ratom u Ukrajini, prenosi New York Times.

Kolesnikova ima reputaciju kao jedna od najefikasnijih protivnika Lukašenka. Ona je naširoko cenjena zbog toga što se opirala pokušajima da je nasilno deportuje iz Belorusije u Ukrajinu 2020. i što je obećala da će nastaviti svoju borbu unutar zemlje umesto da se skloni u inostranstvo kao mnogi drugi.

To je dovelo do njene osude prošle godine zbog optužbi za zaveru da ilegalno preuzme vlast. Sud u Belorusiji osudio ju je na 11 godina zatvora.

Makej, sa druge strane, nikada nije bio disident, ali je bio blizak saveznik Lukašenka. Međutim, predstavljao je sve ređi stav među beloruskim zvaničnicima: da zemlja treba da dopre do Zapada i da izbegne da u potpunosti padne pod rusku vlast.

Njegova smrt, o kojoj su beloruski državni mediji izvestili u subotu bez davanja ikakvog povoda, izazvala je nalet spekulacija među komentatorima, prognanim opozicionim aktivistima i ukrajinskim zvaničnicima o tome zašto diplomata, za koga se nije znalo da pati od ozbiljnih zdravstvenih problema, iznenada umro.

Jedan beloruski medij, Nasha Niva, preneo je da je Makej umro u svojoj kući u Minsku od srčanog udara. Međutim, drugi izveštaji, zasnovani na nepotvrđenim glasinama, sugerišu da je možda otrovan.

Nisu otkriveni nikakvi dokazi nasilnog ponašanja, ali glasine odražavaju klimu straha i sumnje koja, prema insajderima bivše beloruske vlade, sada obuzima čak i najlojalnije sledbenike Lukašenka zbog neizvesnosti koje je stvorio rat u susednoj Ukrajini.

Makej je ove nedelje trebalo da se sastane sa svojim ruskim kolegom, Sergejem Lavrovim, i da putuje u Poljsku na godišnje okupljanje Organizacije za bezbednost i kooperaciju u Evropi.

Lukašenko, koji je na vlasti od 1994, nije govorio o smrti Makeja niti je odao počast njegovoj dugogodišnjoj službi.

Državna agencija Belta je u subotu objavila da je predsednik izrazio saučešće porodici preminulog.

Poslednji poznati zvanični sastanak ministra spoljnih poslova bio je u petak sa apostolskim nuncijem u Minsku, beloruskoj prestonici. Osoba bliska diplomatskoj službi Vatikana rekla je da nuncije, vatikanski ekvivalent ambasadora, nije primetio ništa neobično u fizičkom stanju Makeja. Ministar spoljnih poslova rekao je nunciju da je umoran, ali je to pripisao užurbanom rasporedu putovanja.

Strane diplomate koje su godinama sarađivale sa Makejem ga se sećaju kao jednog od retkih visokih beloruskih zvaničnika koji su mogli da se upuste u građanske razgovore sa zapadnim liderima, a da su ostali pouzdani član užeg kruga Lukašenka.

"On je bio član užeg kruga Lukašenka od samog početka. Ali je pokušavao da održava otvorena vrata za razgovore sa EU i Zapadom do poslednjeg trenutka. Dok je shvatao zavisnost od režima u Moskvi, tražio je opcije da ostanu otvoreni ka Zapadu", rekao je Vigaudas Usackas, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije, beloruskog komšije na zapadu.

Prema rečima beloruskih političkih analitičara, preko Makeja Lukašenko je pronašao put ka Zapadu.

Valerij Sahaščik, bivši beloruski vojni oficir koji sada služi kao savetnik za odbranu prognane opozicione liderke Svetlane Tihanovskaje, rekao je ukrajinskom radiju u ponedeljak da je smrt Makeja uklonila zvaničnika koji je, iako je "deformisan godinama služenja Lukašenku, ” je bio "nesumnjivo neka vrsta mosta sa Zapadom".

"Danas mislim da ne postoji niko ko bi u potpunosti mogao da zameni Makeja i to može da bude problem. To može da ima takve posledice da će Rusija držati Lukašenka na veoma kratkom povocu i to bi moglo loše da se završi", rekao je Sahaščik.

(Telegraf.rs)