Kako Ukrajinci brane grad koji je ključan za Putina: Mogu li da se izbore sa tehnologijom iz sovjetske ere?

U jednom podrumu na istoku Ukrajine, momci sede za dugačkim stolom na kojem su poređani lap-topovi. Njihove oči su prikovane za televizor koji se nalazi na svega pola metra od njih.

Gledaju crne figure na vrhu jednog brda. Figure koje izgledaju kao da su uspaničene i trče van kadra. To je video prenos uživo sa male ukrajinske bespilotne letelice udaljene nekoliko milja, koja posmtra artiljerijske timove koji pokušavaju da ubiju ruske vojnike u njihovim rovovima. Oblaci dima se dižu od ukrajinskih salvi.

Preporučujemo

Duž istočne linije fronta, u podrumskim komandnim centrima sakrivenim iza neobeleženih metalnih vrata,

"knjiški moljci" ukrajinskih vojnika usmeravaju artiljerijsku vatru u očajničkom pokušaju da zadrže rusko napredovanje.

Ovo je poligon za testiranje inovativnog ratovanja 21. veka u stvarnom životu. Muškarci koriste jeftine, komercijalno dostupne dronove i programe za četovanje da identifikuju i komuniciraju ciljanje oružja koje je u mnogim slučajevima staro više decenija.

Foto: Tanjug/AP

Njihova najžešća borba vodi se za grad Bahmut, koji mesecima opsedaju ruske snage.

Žestina te bitke vidljiva je od prvog trenutka približavanja gradu, gde iz stambenih blokova kulja crni dim.

Područje se gotovo neprekidno nalazi na udaru ruske artiljerije, prenosi CNN.

"Kremlj je koncentrisao veliki broj snaga za ovaj napad na Bahmut, a ukrajinske trupe se bore", kaže Petro, ​​komandant Nacionalne garde koji upravlja ovom jedinicom.

On kaže da sve izgleda kao jedan stalni, neprekidni napad.

"Jedina mogućnost za odmor je kada im ponestane ljudi i čekaju pojačanje", kaže Petro koji, kao i drugi u ukrajinskoj vojsci, koristi samo svoje ime da bi zaštitio identitet.

On opisuje bitku u koju je Rusija slala talas za talasom snaga, naizgled malo mareći da li će biti pokošene.

"Njihova taktika je da šalju te jadne ljude napred, a mi moramo da ih eliminišemo. Ne mogu da uzmu Bahmut direktnim napadom, pa su išli okolo. Morali smo da se premeštamo iz urbanih delova u polja, gde smo veoma izloženi artiljeriji", objašnjava Petro.

Njegovi opisi isti su kao i oni koje je dao Sergej Hajdaj, ukrajinski šef regiona Luganska, koji se nalazi u blizini. Hajdaj je prošlog meseca rekao da kod Bahmuta Rusi umiru "na gomili", a da mobilisani jednostavno idu napred kako bi otkrili ukrajinske položaje.

Neki ruski vojnici opisali su značajne žrtve, iako je rusko Ministarstvo odbrane ranije ovog meseca tvrdilo da gubici "ne prelaze 1% borbene snage i 7% ranjenih", piše CNN.

Svaki kutak podzemnog komandnog centra je zauzet. Tu su table na kojima se beleže ubistva, kreveti za spavanje, kutije sa dronovima koji čekaju da budu konfigurisani.

"Putevi su blatnjavi. Ne možemo da evakuišemo ranjene dovoljno brzo, niti da dostavimo municiju", žali se Petro.

Ukrajinski komandanti se žale i na nedostatak komunikacije među jedinicama, i navode da im fali dosta oficira nižeg ranga koji će vojsku činiti motivisanim i voljnim za borbu nakon meseci iscrpljujućih sukoba.

Dalje prema frontu, u drvoredu koji se graniči sa poljoprivrednim zemljištem, nalazi se ukrajinska artiljerijska jedinica na drugom kraju telefona sa podrumom.

Tuman, komandir baterije, u jednoj ruci drži mobilni telefon, preko kojeg prima koordinate, a u drugoj drži olovku kojom iz zapisuje u svesku.

Potom ih glasno izgovara, a vojnik ih potom ponavlja pre nego što proviri kroz nišan kako bi gađao artiljerijsku jedinicu iz sovjetske ere koju sada pune granatama poljske proizvodnje. Povlačenjem užeta, jesenje lišće se otrese sa skoro zaleđenog tla, a artiljerijska granata zviždi prema horizontu.

"Naši generali pokušavaju da obezbede što više municije. Svesni smo da im manjka našeg kalibra, ali dobiješ šta dobiješ", kaže Tuman.

On tvrdi da se preciznost ruske artiljerije pogoršala tokom godine, pošto su ukrajinske snage oštetile sposobnost svog neprijatelja da sprovodi vazdušno izviđanje.

"Njihova preciznost je opala. Ali njihovi meci stalno lete iznad nas", objašnjava.

U drugom komandnom centru, južnije, u regionu Donjecka, neki drugi vojnici su prikovani za svoje monitore.

Njihov komandant Pavlo kaže za CNN da svakodnevno broje žrtve u desetinama.

"Vozila i municija se mogu razviti. Trudimo se da ih ne brojimo i koristimo onoliko koliko nam je potrebno da sprečimo neprijatelja da napreduje. Jedina stvar koju ne možemo rešiti su ljudski životi", kaže Pavlo.

Kako CNN navodi, Pavlo je "optimističan u pogledu te cene".

"Nema rata bez žrtava. Ako pružamo otpor i ne želimo da dozvolimo Rusima da zauzmu našu teritoriju, moramo da se borimo. Ako se borimo, imamo žrtve. Ove žrtve su opravdane i neizbežne", kaže on.

(Telegraf.rs)