“Brojni beskućnici svake noći spavaju oko Trga svetog Petra, a nekoliko organizacija daje sve od sebe kako bi se pobrinule za njih.”
Koliko se brinemo o drugima žalosno je čak i da se prisetimo. Da se zaista staramo o nevoljnima na odgovoran način bilo bi sigurno drugačije. O onima, kojima je ceo život stao u nekoliko najlon kesa, neko “veoma važan”, na kraju i posle svega, objavi čitulju i izrazi tugu, pomene ga u molitvi, neko pak zasedne da jednom u godinu dana ruča sa beskućnicima dok su preostalih 364 dana izloženi kiši, vetru, mrazu, ciči zimi, bahatosti “obesnih klinaca” i milosti prolaznika. Policija je tu samo da ih registruje i ispituje, privede ili dislocira na manje “upadljivo mesto”. Neko je možda u medjuvremenu imao sreću, da stavi neki zalogaj u usta, većina nije i ne zna koji je to dan bio kad su pojeli nešto. No, sit - gladnom, ne veruje. Tužno. Zaista tužno!
Usputni beležnik
“Brojni beskućnici svake noći spavaju oko Trga svetog Petra, a nekoliko organizacija daje sve od sebe kako bi se pobrinule za njih.” Koliko se brinemo o drugima žalosno je čak i da se prisetimo. Da se zaista staramo o nevoljnima na odgovoran način bilo bi sigurno drugačije. O onima, kojima je ceo život stao u nekoliko najlon kesa, neko “veoma važan”, na kraju i posle svega, objavi čitulju i izrazi tugu, pomene ga u molitvi, neko pak zasedne da jednom u godinu dana ruča sa beskućnicima dok su preostalih 364 dana izloženi kiši, vetru, mrazu, ciči zimi, bahatosti “obesnih klinaca” i milosti prolaznika. Policija je tu samo da ih registruje i ispituje, privede ili dislocira na manje “upadljivo mesto”. Neko je možda u medjuvremenu imao sreću, da stavi neki zalogaj u usta, većina nije i ne zna koji je to dan bio kad su pojeli nešto. No, sit - gladnom, ne veruje. Tužno. Zaista tužno!
Podelite komentar