Beskućnik umro na Trgu svetog Petra u Rimu, Vatikan: "Život na ulici ostavio trag"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Usputni beležnik
“Brojni beskućnici svake noći spavaju oko Trga svetog Petra, a nekoliko organizacija daje sve od sebe kako bi se pobrinule za njih.” Koliko se brinemo o drugima žalosno je čak i da se prisetimo. Da se zaista staramo o nevoljnima na odgovoran način bilo bi sigurno drugačije. O onima, kojima je ceo život stao u nekoliko najlon kesa, neko “veoma važan”, na kraju i posle svega, objavi čitulju i izrazi tugu, pomene ga u molitvi, neko pak zasedne da jednom u godinu dana ruča sa beskućnicima dok su preostalih 364 dana izloženi kiši, vetru, mrazu, ciči zimi, bahatosti “obesnih klinaca” i milosti prolaznika. Policija je tu samo da ih registruje i ispituje, privede ili dislocira na manje “upadljivo mesto”. Neko je možda u medjuvremenu imao sreću, da stavi neki zalogaj u usta, većina nije i ne zna koji je to dan bio kad su pojeli nešto. No, sit - gladnom, ne veruje. Tužno. Zaista tužno!