Dok se zima bliži, jedna stvar postaje centralno bojno polje rata: Može li moral da pomogne Ukrajincima?

Stanovnici Kijeva koji su se sklonili u svoju lokalnu "stanicu nepobedivosti" bili su svesni da je njihov sopstveni moral postao centralno bojno polje rata i da to nije teritorija koju su spremni da ustupe Vladimiru Putinu.

Izolovani sivi šator postavljen na uglu ulice u Pečerskom okrugu u Kijevu, jednom od hiljada postavljenih širom zemlje ove nedelje, nudio je struju, toplotu, čaj i sendviče nakon najnovijeg ruskog napada.

"To je kao 24. februar, kada je počela invazija, i početak marta, kada su se ljudi zaista okupili", rekla je Marina Hončarova, koja je bila u zimskom kaputu usred šatora, piše The Guardian.

"Ako je ovo bio Putinov veliki plan za usitnjavanje volje naroda, to se izjalovilo. To samo pojačava bes prema Rusiji. Samo još više psujemo i mrzimo Rusiju", dodala je.

Iz okoline šatora čuli su se žamori slaganja. Oni koji su ranije ćaskali na ruskom prešli su na ukrajinski da bi shvatili poentu.

Salva krstarećih raketa u sredu je uništila nacionalnu električnu mrežu, a sa njom i vodosnabdevanje većeg dela zemlje. Na satelitskim snimcima Ukrajina se isticala kao mračno ostrvo. U Kijevu je u sredu uveče bio potpuno mrak, osim nekoliko javnih objekata i preduzeća sa agregatima.

Kada je osvanuo četvrtak, 70 odsto prestonice je još uvek bilo bez struje. Temperatura napolju se kretala malo iznad nule i padala je hladna kiša, koja je topila sneg poslednjih dana i ispunjavala ulice tamnom bljuzgavicom. Vode je bilo svuda, ali vrlo malo za piće. Nije bilo struje za pumpne stanice.

Oksana Jakovljeva, stomatolog, i njen muž glumac Jurij, pripremili su se za takvu situaciju tako što su svaki kontejner koji su imali napunili vodom. Napunili bi kadu da se nisu uplašili da će u njih upasti njihove tri mačke. U međuvremenu se život nastavio. Jurijevo pozorište je još uvek postavljalo predstave.

"Niko ne otkazuje. Oni dolaze po pozitivnu energiju", rekao je on. Oksana je istakla da se njena 87-godišnja majka vratila na posao, predajući u muzičkoj školi, nepokolebljiva.

"Ona se seća oslobođenja 9. maja 1945. godine", rekla je Jakovljeva.

Ukrajinci ističu da je ultimativna pobednička borba i njihovo nasleđe, i iz nje izvlače pouke o otpornosti.

"Mi smo Ukrajinci. Jaki smo i možemo da prebrodimo ovo", rekla je Angelina Anatolieva, 50-godišnja stanovnica Pečerskog.

"Sećate li se opsade Lenjingrada? Oni su to preživeli i mi možemo ovo da preživimo. Možemo da preživimo bilo šta", dodaje.

Ponovljeni napadi, koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao zločinom protiv čovečnosti, imaju kumulativni uticaj na kritičnu infrastrukturu Ukrajine. Farid Safarov, zamenik ministra energetike, rekao je da je došlo do potpunog nestanka struje posle raketnih napada u sredu popodne.

"Nismo imali sinhronizovani jedinstveni energetski sistem. Bio je podeljen na delove, tako da mogu da kažem da je bio 100 odsto u kvaru", rekao je Safarov.

Ipak, do 16 časova u četvrtak, nacionalna mreža je ponovo sastavljena kao rezultat intenzivnih napora komunalnih radnika koji su žurili da obnove elektrane, visokonaponske vodove i transformatore. Oni su to uradili pod stalnom pretnjom ruske taktike "dvostrukog pritiska", u kojoj drugi udar cilja oštećena mesta sa ciljem da ubiju humanitarce i radnike.

"Imamo nekoliko objekata koji su pogođeni najmanje osam puta. Energetski front je drugi front rata", rekao je Safarov, opisujući inženjere koji rizikuju svoje živote radeći popravke kao "energetske vojnike koji štite zemlju".

Za pravilnu obnovu ukrajinske energetske infrastrukture bilo bi potrebno mnogo uvezene tehnologije i spoljnog finansiranja, ali to će biti uzaludno, istakao je Safarov, bez adekvatne protivraketne odbrane.

"Zamislimo da smo za jedan dan dobili svu opremu koja nam je potrebna i da nam je trebalo jedan dan da tu opremu instaliramo, ali onda dolazi do novog raketnog napada", rekao je on. Prioritet je bio "napraviti štit na nebu kako bi zaštitili objekte energetske infrastrukture".

U centru stanice nepobedivosti Pečerski nalazio se mali sto prekriven gomilom kablova nalik špagetima gde su meštani punili svoje telefone, kao i strujne utičnice. Na jednoj strani je bila tezga sa vodom i grickalicama.

Celo mesto imalo je najviše stotinu kvadratnih metara i bilo je skoro puno čak i do ranog popodneva, kada su struja i voda bili vraćeni u veći deo okruga. U ono što će verovatno biti duga i ljuta zima, sa električnom mrežom pod nemilosrdnom ruskom vatrom, Pečerskom će biti potreban mnogo veći šator, ili mnogo više njih.

Oleksandr Harčenko, 32-godišnji recepcioner, preko puta stanice nepobedivosti, istakao je da lokalni odgovor na ruske napade nije bio u potpunosti tvrdoglava rešenost.

"Otišao sam po vodu iz lokalnog bunara i bilo je ljudi koji su bili pomalo uspaničeni", rekao je Harčenko.

"Bili smo 24 sata bez vode i struje, a oni su to prilično brzo obnovili. Moglo bi biti mnogo gore", zaključuje.

(Telegraf.rs)