Više od 20.000 ljudi ove godine preminulo u Zapadnoj Evropi tokom toplotnih talasa

Više od 20.000 ljudi umrlo je u Zapadnoj Evropi ovog leta zbog ekstremnih vremenskih uslova, sa temperaturama koje bi bile nezamislive da ne trpimo stravične posledice klimatskih promena, govore podaci.

Analiza većeg broja smrtnih slučajeva, razlika između broja smrtnih slučajeva koji su se desili i onih koji se očekuju na osnovu istorijskih trendova, otkriva pretnje koje predstavlja globalno zagrevanje izazvano klimatskim promenama, rekli su naučnici, prenosi Guardian.

Preporučujemo

Tokom vrelog letnjeg talasa temperature u Londonu premašile su 40 stepeni Celzijusa, na jugozapadu Francuska temperatura je išla čak i do 42, a Španija je beležila rekorde od 44 stepena Celzijusa.

Analiza grupe naučnika World Weather Attribution otkrila je da bi tako visoke temperature bile

"praktično nemoguće" bez klimatske krize.

U Engleskoj i Velsu zabeleženo je 3,271 smrtni slučaj više u periodu od 1. juna do 7. septembra, prema podacima državnog Instituta za statistiku, što je za 6,2 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek.

Analiza ne procenjuje konkretno smrtne slučajeve uzrokovane toplotom, ali je broj smrtnih slučajeva bio u proseku veći u danima ekstremnih vremenskih uslova. Smrtni slučajevi od kovida-19 su isključeni.

U Francuskoj je zabeleženo 10,420 smrtnih slučajeva više tokom ovog leta, objavio je Santé Publique France, državna agencija za javno zdravlje.

Jedna od četiri smrti, odnosno 2.816, dogodio se tokom jednog od tri intenzivna toplotna talasa koja su pogodila zemlju. Broj smrtnih slučajeva bio je 20% veći u regionima u kojima su izdata crvena upozorenja na ekstremne temperature.

U Španiji, Institu za javno zdravlje Karlos Treći procenjuje da je u periodu od juna do avgusta bilo 4.655 smrtnih slučajeva koji su povezani sa ekstremnom temperaturom.

Nemački institut Robert Koh procenjuje da je 4.500 ljudi preminulo u zemlji tokom letnjih meseci od posledica ekstremnih temperatura.

Dr Frederike Oto, viši predavač klimatskih nauka na Institutu za klimatske promene i životnu sredinu Grantham, Imperijal koledž u Londonu, rekla je da su toplotni talasi jedna od najvećih pretnji koje predstavljaju klimatske promene.

"Visoke temperature su odgovorne za hiljade smrtnih slučajeva širom sveta svake godine, od kojih se mnogi ne prijavljuju", navela je Oto.

Ona ističe da, uprkos jasnim dokazima, javnost još uvek nije dovoljno svesna kakvu opasnost ekstremne temperature imaju po zdravlje ljudi.

Leto 2022. godine je bilo rekordno toplo prema Kopernikusu.

Dr Eunis Lo, saradnik Univerziteta u Bristolu rekao je da toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji kako se Zemlja zagreva, tako da u budućnosti možemo očekivati sve toplije vreme.

"Naučnici su povezali mnoge prošle toplotne talase sa klimatskim promenama izazvanim ljudima. To znači da je verovatnoća da će se primećeni toplotni talasi pojaviti ili biti intenzivniji zbog ljudske emisije gasova staklene bašte", kaže Lo.

Do globalnog zagrevanja dolazi usled sagorevanja fosilnih goriva, uništavanja šuma i drugih ljudskih aktivnosti.

Međunarodna agencija za energetiku saopštila je prošle godine da od ove godine ne bi moglo da dođe do novog razvoja gasa, nafte ili uglja ako bi svet ograničio globalno grejanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

Lo je rekao da postoji potreba da se društvo prilagodi ekstremnim vrućinama.

"Moramo da se prilagodimo toploti na duži rok. Ovo uključuje projektovanje domova, škola i bolnica koje imaju dobru ventilaciju i sprečavaju pregrevanje, povećanje zelenih površina i parkova u gradovima i omogućavanje pristupa toplotnim upozorenjima svima", naveo je Lo.

(Telegraf.rs)