Problem sa drogom u Kolumbiji je gori nego ikad: Radikalno rešenje postoji

Kada je Gustavo Petro, prvi progresivni predsednik Kolumbije preuzeo dužnost u avgustu ove godine, izneo je ambiciozan plan.

Njegova administracija će konačno postići stabilan mir sa višestrukim kolumbijskim pobunjeničkim organizacijama, borila bi se sa nejednakošću, tako što bi oporezivala 1 odsto onih najbogatijih i izbavila milione iz siromaštva, i napustila bi kazneni pristup narko policije koji je koštao milione života širom sveta sa malim rezultatima, obećao je.

Preporučujemo

Tri meseca kasnije, naziru se znaci optimizma: Kolumbija i najveća pobunjenička grupa i dalje aktivna na njenoj teritoriji, Nacionalna oslobodilačka armija ELN, potpisale su obavezu da će ponovo pokrenuti mirovne pregovore nakon četiri godine pauze. Kongres je usvojio fiskalni plan koji za cilj ima da prikupi skoro 4 milijarde američkih dolara novih poreza sledeće godine, piše CNN.

Međutim, droga je ono što možda ostaje najteži izazov za Petra.

Više kokaina nego ikada ranije

Proizvodnja droge je procvetala u Kolumbiji tokom pandemije.

Ukupna površina sakupljena za listove koke - glavnog sastojka kokaina - porasla je za 43 odsto u 2021. godini prema novom godišnjem istraživanju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal. Istovremeno, količina potencijalne proizvedene koke po hektaru porasla je za dodatnih 14 odsto, izveštavaju UN, ostavljajući stručnjake da veruju da Kolumbija proizvodi više kokaina nego ikada u svojoj istoriji.

U mnogim ruralnim delovima zemlje, proizvodnja nedozvoljenih droga postala je jedina ekonomska aktivnost tokom pandemije, objašnjavaju UN, pošto su tržišta i poljoprivredne rute zatvorene, a farmeri su prešli sa useva na koku.

Prema Elizabet Dikenson, višem analitičaru Međunarodne krizne grupe, skok žetve je postao toliko očigledan da čak i slućajni prolaznik to može da primeti.

"Pre nekoliko godina, morali ste da se vozite satima da biste videli useve koke. Sada su mnogo češći, manje od jednog kilometra od glavnog autoputa", rekla je ona za CNN nakon nedavnog izleta u Kauku, deo kolumbijskog jugozapadnog regiona gde je zabeleženo povećanje požnjevene površine od +76 odsto.

U autohtonom rezervatu Takuejo u Kauki, povećanje žetve koke i marihuane izazvalo je duboku zabrinutost lidera zajednice prema Nori Takvinas, starosedelačkom zaštitniku životne sredine koja je dobila višestruke pretnje smrću od kriminalnih organizacija.

Dva znaka pokazuju trajniju trgovinu drogom nego poslednjih godina, kaže Takvinas: neformalni kontrolni punktovi na putu koji vodi do Takueja i zabrinjavajući trendovi napuštanja škole dok lokalnu decu kriminalne organizacije primoravaju da obavljaju sitne poslove oko proizvodnje narkotika.

Foto: Long Visual Press / Alamy / Alamy / Profimedia

"Karteli plaćaju oko 15.000 kolumbijskih pezosa (oko 3 dolara) da očiste pola kilograma klica marihuane. Dete može da napravi do tri kilograma dnevno, a to je solidan novac ovde. Teško je to zaustaviti".

Jedini pozitivan aspekt, kaže Takvinas, jeste to što povećanje proizvodnje i trgovine drogom u njenoj zajednici nije izazvalo veći nivo nasilja.

"Mi smo na oprezu. Ali uskoro će karteli početi da se takmiče za žetvu ovde, a takmičenje između njih je do smrti. Upravo sada, to je kao zatišje pred oluju", kaže.

Proliferacija oružanih grupa poslednjih godina jedan je od najvećih nedostataka kolumbijskog mirovnog procesa, koji je 2016. godine okončao više od pola veka građanskog rata.

Pre sporazuma, većina gerilskih grupa je bila disciplinovana kao redovna vojska i to je pomoglo u ratnim pregovorima između javnih zvaničnika i pobunjeničkih grupa. Sada su se naoružani akteri koji nisu odustali od oružane borbe podelili u do šezdeset različitih grupa koje se često takmiče između sebe, prema Ujedinjenim nacijama.

Čak i ako su nedavno najavljeni mirovni pregovori sa ELN-om uspeli, vlada ima još najmanje 59 grupa uključenih u trgovinu drogom.

Takmičenje sa kokainom

Ubeđivanje farmera da prestanu da uzgajaju koku bio je jedan od najvećih problema Kolumbije u poslednjih pedeset godina.

Tradicionalno rešenje je bilo kažnjavanje farmera uništavanjem useva sve sofisticiranijim i nasilnijim merama: vazdušnim fumigacijama, prinudnim kampanjama iskorenjivanja, vazdušnim nadzorom i raspoređivanjem trupa u regione u kojima se uzgaja koka.

Ali ovo je koštalo milione dolara, uglavnom finansirano vojnom pomoći Sjedinjenih Država Kolumbiji, i odnelo je živote hiljada kolumbijskih farmera i vojnika u sukobima i nasilju vezanom za drogu. Do ove godine malo ko se usuđivao da to dovodi u pitanje sa pozicije moći.

Iako Petro ne snosi odgovornost za najnovije povećanje proizvodnje - izveštaj detaljno opisuje trendove narkotika do decembra 2021. godine, pre ovogodišnjih izbora - njegova poruka da se odbaci rat protiv droge rezonuje sa nalazom Ujedinjenih nacija da bi milijarde dolara uložene u sprečavanje kolumbijskih farmera od uzgoja koke mogle bolje da se iskoriste.

"Prva stvar koju treba primetiti iz izveštaja je potpuni neuspeh rata protiv droge", kaže kolumbijski ministar pravde Nestor Osuna i jedan od ljudi koji imaju zadatak da iznađu novo rešenje za problem droge.

Vladin plan, rekao je Osuna za CNN, usredsređen je na tri ključna momenta.

Foto: Tanjug/AP

U bliskoj budućnosti, Petrova administracija ima za cilj da odmah ograniči širenje nasilja povezanog sa drogom, čak i ako to znači da bi se u narednim godinama moglo dogoditi da se dalje povećaju površine za berbu koke.

Kako bi se izbegla konfrontacija sa zajednicama koje uzgajaju koku i smanjile akcije odmazde kartela, kolumbijska kampanja za iskorenjivanje koke biće smanjena, iako ne u potpunosti suspendovana, a ministarstvo pravde će krenuti u seriju "dobrovoljnih konsultacija" kako bi uverilo zajednice da zameni nedozvoljene useve legalnim u zamenu za novčane podsticaje.

Na kraju će se zamena useva odvijati u masovnim razmerama širenjem poljoprivredne granice Kolumbije, kaže on.

"Ako ponudimo održivu alternativu poljoprivrednicima koji beru koku, oni će je uzeti. Istina je da trenutno nijedan poljoprivredni proizvod ne može da se takmiči sa prihodima koke, ali je takođe tačno da koka ostaje ilegalna, a verujemo da su nam farmeri signalizirali da bi radije radili po zakonu, čak i sa nižim maržama, nego u ilegalnosti", rekao je ministar pravde.

Plan je da se hiljade farmera koji trenutno beru koku presele u neiskorišćene poljoprivredne zemlje za novi početak sa legalnim usevima. Prošlog meseca, kolumbijska vlada pristala je na kupovinu do tri miliona hektara od asocijacije rančera u zemlji radi proširenja poljoprivrednog zemljišta.

Kolumbija je u prošlosti pokušavala da zameni useve, ali nije uspela da prevaziđe privlačnost koke. Žbun koke može da daje žetvu do šest puta godišnje i zahteva minimalnu negu, kao invazivna biljka koja raste i u nepovoljnim uslovima.

Kupci koke, narko karteli, spremni su da plate unapred za žetvu, često u gotovini, a od ključne važnosti je takođe obezbediti prevoz tako što će je preuzeti sa farme - značajan podsticaj za farmere koji žive satima udaljeni od glavnih trgovačkih gradova do kojih dolaze neasfaltiranim putevima. Zato Petrova vlada želi da u potpunosti preseli radnu snagu za kokain.

Površine koje su trenutno posvećene koki, kada budu napuštene, proći će kroz proces pošumljavanja, rekao je Osuna, zahvaljujući novom javnom investicionom fondu vrednom 120 miliona dolara za plaćanje farmera da zaštite prašume u narednih 20 godina. Svaka porodica bi dobijala do 600 dolara mesečno za pokretanje projekata pošumljavanja u oblastima pogođenim žetvom koke, kao i ilegalnim uzgojem i sečom.

Na kraju krajeva, Petrov krajnji cilj je dekriminalizovati kokain. Ali Osuna je uporan da vlada ne bi jednostrano pokrenula takav potez - kriminalni status kokaina je globalno kodifikovan u nizu međunarodnih sporazuma.

Petro je istakao neuspehe rata protiv droge na svim međunarodnim forumima na kojima je učestvovao, od zvanične posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru.

To je strategija koju je Osuna označio kao "uvredljivu ofanzivu", sa nadom da će svet jednog dana voditi informisanu debatu o tome da li narkotike i dalje treba smatrati zabranjenim supstancama.

"Moramo priznati da se kokain konzumira širom sveta, to je očigledno. Za mnoge ljude ta potrošnja je štetna i zato bi bilo dobro kada bi zemlje primenile politiku javnog zdravlja kako bi se pozabavile ovim pitanjem", rekao je Osuna.

Osuna je takođe primetio, prenosi CNN, da je njegovo jedino iskustvo sa drogom bio džoint marihuane u njegovim dvadesetim godinama u Amsterdamu zbog čega je bio bolestan dva dana.

Može li se to uraditi?

Dok su mnogi svetski lideri pozvali na globalno preispitivanje pitanja droge, ovo je prvi put da aktuelni predsednik Kolumbije – najvećeg svetskog proizvođača kokaina – otvoreno poziva da se odustane od rata protiv droge.

Prema studiji iz 2019. sa Univerziteta u Oksfordu, trgovina drogom vredi skoro 2 odsto kolumbijskog BDP-a. Niko ne može da predvidi kako će na kraju izgledati Kolumbija oslobođena trgovine drogom, a Osuna je dobro svestan koliko je težak zadatak koji je pred njima: "Rat protiv droge je propadao poslednjih pedeset godina, nije da možemo doći i rešiti ga za pedeset dana", rekao je za CNN.

Vladini kritičari, kao što je bivši kolumbijski predsednik Alvaro Uribe, koji je predsedavao najvećim smanjenjem useva u istoriji zemlje kroz kontroverznu sveobuhvatnu vojnu kampanju početkom 2000. godine, veruju da bi legalizacija kokaina samo učinila kartele bogatijima, a ne siromašnijima.

Ali nedavni razvoj zakona o marihuani širom sveta, sa zemljama do Nemačke i Urugvaja, kao i više od petnaest američkih država, koje donose zakone koji dozvoljavaju rekreativnu upotrebu, dokazuju da je moguće preokrenuti situaciju, kaže Osuna.

Kolumbija takođe razgovara o legalizaciji trave, potezu koji bi pre samo tri godine bio nezamisliv i koji, ako bude usvojen, ima potencijal da legalizuje rad desetina porodica u Takueju.

Pilot projekat za proizvodnju tekstilnih tkanina od konoplje je već pokrenut, iako je potražnja za vlaknima veoma mala u poređenju sa potražnjom kartela za marihuanom, kaže Takvinas.

"Ono što nam je potrebno je više legalnih izlaza, a ne manje", zaključuje.

(Telegraf.rs)