Godine, pravne glavobolje i senka 6. januara: Trampova kandidatura za predsednika biće teža ovog puta

Donald Tramp je objavio da će se kandidovati za predsednika SAD na izborima 2024. godine, treći put do sada. Ovo je jedan od retkih pokušaja bivšeg lidera SAD da ponovo uđe u Belu kuću nakon što je izgubio izbore.

Tramp je rekao da predstojeći zadatak nije za "konvencionalnog kandidata", već za pokret miliona ljudi - njegov pokret, njegov narod i njegovu kampanju.

On je bio u tom pokretu za mesto predsednika pre šest godina, ali postoji razlog da se veruje da su prepreke sa kojima će se suočiti njegova poslednja kandidatura za Belu kuću ovoga puta teže.

1. Kandidovanje sa istorijom

Pre osam godina, Tramp je bio politička prazna ploča. Bez dosijea kao nosioca funkcije, birači su mogli da projektuju svoje nade i želje na njega. Mogao je da daje ekspanzivna obećanja, bez kritičara koji upućuju na prošle nedostatke i neuspehe.

To nije slučaj ovog puta. Iako Tramp ima neka značajna politička dostignuća tokom četiri godine u Beloj kući, kao što su smanjenje poreza i reforma krivičnog pravosuđa, imao je i neke neuspehe.

Republikanci će se setiti njegove nesposobnosti da poništi demokratske reforme zdravstva i njegovih ponovljenih obećanja ulaganja u infrastrukturu koja se nikada nisu ostvarila. A tu je i Trampovo postupanje sa pandemijom koronavirusa, što bi ga moglo otvoriti za napade na više frontova.

Demokrate su dugo kritikovale njegov odgovor kao nedovoljno agresivan, ali ima nekih na desnici koji veruju da je otišao predaleko u podršci naporima za ublažavanje posledica koje je odobrila vlada.

2. Senka 6. januara

Tramp neće morati samo da se kandiduje za svoju politiku kao predsednik. Moraće da brani način na koji je postupio na kraju svog predsedničkog mandata i svoju ulogu u napadu na američki Kapitol 6. januara 2021.

Fotografije od tog dana, na kojima Trampove pristalice mašu banerima uprkos suzavcu i upadaju na Kapitol, prekidajući mirnu tranziciju vlasti, neće biti lako zaboravljene.

Izbori na sredini mandata su pokazali da ono što se dogodilo tog dana - i Trampove reči i postupci u nedeljama koje su prethodile tome - možda još uvek utiču na ponašanje birača.

Mnogi kandidati koji su podržali Trampa i njegovo odbijanje da prihvati rezultate izbora 2020, izgubili su na nedavno održanim međuizborima.

3. Pravne glavobolje

Jedan od razloga zašto Tramp toliko želi da pokrene još jednu predsedničku kandidaturu je taj što će mu to omogućiti da efikasnije uokviri svoje višestruke krivične i građanske istrage kao deo veće političke osvete.

Bivši predsednik se trenutno brani od istrage krivičnog dela o mešanju na izborima u Džordžiji, građanske prevare usmerene na njegovu poslovnu imperiju u Njujorku, tužbe za klevetu koja uključuje optužbe za seksualni napad i federalne istrage o njegovoj ulozi u napadu na Kapitol i njegovo postpredsedničko rukovanje poverljivim materijalom.

Bilo koja od ovih istraga mogla bi da dovede do suđenja koje bi dominiralo naslovima i barem privremeno poremetilo planove Trampove kampanje. U najgorem slučaju, suočava se sa velikom finansijskom kaznom ili zatvorom.

4. Teži protivnik

Ukoliko Tramp želi nominaciju 2024. godine, moraće još jednom da se suoči sa guvernerom Floride. Ron DeSantis je upravo osvojio reizbor, a ubedljiva pobeda sugeriše da je u skladu sa glavnim pristalicama svoje stranke. Dok ga tek treba testirati na nacionalnoj sceni, njegova politička zvezda je u usponu.

Još uvek nije poznato da li će se DeSantis uključiti u trku, ili ko će drugi ući u takmičenje iz Republikanske stranke.

5. Nevolje popularnosti

Uoči Trampove predsedničke najave, konzervativna grupa objavila je seriju anketa koje su pokazale da Tramp zaostaje za Ronom DeSantisom među republikanskim glasačima u Ajovi i Nju Hempširu.

Te države imaju glasove ranije u procesu republikanske nominacije.

DeSantis je takođe prednjačio sa 26 bodova na Floridi i sa 20 u Džordžiji, koja ima drugi krug izbora za Senat u decembru. U svim ovim državama, Trampovi brojevi su bili znatno niži u odnosu na prethodna istraživanja.

Prema izlaznim anketama sa nedavno završenih izbora na sredini mandata, Tramp jednostavno nije baš popularan - uključujući i ključne države koje je potrebno da osvoji da bi obezbedio predsedništvo na opštim izborima.

U Nju Hempširu samo 30 posto glasača reklo je da bi volelo da se Tramp opet kandiduje za predsednika. Čak i na Floridi taj broj je mali - samo 33 posto.

6. Stižu ga godine

Ako pobedi na izborima, Tramp bi imao 78 godina kada bi položio zakletvu. I dok su to iste godine koje je Džo Bajden imao kada se uselio u Belu kuću, to bi ga učinilo drugim najstarijom predsednikom u istoriji SAD.

Vreme uzima danak na različite načine na različite ljude, ali sve veći teret starosti je neizbežan.

Nema garancije da će Tramp moći da izdrži vrstu rigorozne kampanje koja je potrebna da bi dobio republikansku nominaciju - posebno onu u kojoj će se verovatno suočiti sa mnogo mlađim kandidatima.

Tramp je u prošlosti pokazao izuzetnu izdržljivost, ali svaki čovek ima svoje granice.

(Telegraf.rs)