Hoće li nuklearni bunker u Uralu spasiti Putina od Armagedona?

Planinski lanci smatraju se najboljim skrovištem od nukleranog napada. Strme padine i doline planinskog područja pomažu u apsorpciji topline i svetlosti vatrene kugle nuklearne eksplozije, kao i početne radijacije.

Osim toga, samo tlo takođe apsorbuje zračenje i eksploziju, tako da se pod zemljom zračenje može značajno smanjiti, u poređenju s nadzemnim spratovima.

Preporučujemo

Nekoliko zemalja ima vojna utočišta ukopana duboko ispod planina, uključujućiSjedinjene Državekoje imaju podzemne komplekse Šajen i Raven Rok u Koloradu i Pensilvaniji.

I ruski predsjednik Vladimir Putin navodno ima svoj bunker, ukopan duboko u planinu Jamantau koja je deo uralskog lanca, kao i na verovatno još nekoliko nepoznatih lokacija.

Građenje vojne strukture u Uralu snimljeno je satelitom 1995. godine, ali Rusija je odbila da objasni šta tamo rade kada su ih o tome upitale SAD.

"Ne bi bilo iznenađujuće da Rusija ima takvo skrovište, kao što ima i SAD, a planine su logična mesta za to", rekao je za Njuzvik Set Baum, izvršni direktor Instituta za procenu rizika od globalnih katastrofa.

Skrivanje ne može biti večno

"U slučaju interkontinentalnog nuklearnog rata - dok bi planinski teren nudio ograničenu ‘zaštitu od eksplozije‘, čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posljedica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnog i ekološkog Armagedona koji bi izazvao nuklearni sukob velikih razmera", ističe pak Tom Dejvis, izvanredni profesor geografije na Univerzitetu Notingem u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Naime, skrivanje ispod planine ne može trajati večno, a  spoljni svet može biti neprepoznatljiv i nenastanjiv, zavisno od razmera nuklearnog rata.

Planinski kompleks Šajen, na primer, izrađen je 600 metara ispod granita, s vratima koja mogu izdržati nukelarnu eksploziju od 30 megatona na udaljenosti od dva kilometra, prenosi Jutarnji list.

Ova vojna baza pre je bila sedište Svemirske komande Sjedinjenih Država i Komande protivvazdušne odbrane Severne Amerike, a sada je pod jurisdikcijom Američkih svemirskih snaga.

Međutim, postoje neka druga mesta na kojima bi se bilo bolje sakriti u slučaju nuklearnog rata punog obima. Profesor Dejvis ističe kako su najsigurnija mesta na svetu izolovana geografska područja poput Antarktika ili pacifičkih ostrva ali da se čak ni tamo ne bi mogla izbeći "nuklearna zima".

Tako je tokom Hladnog rata ogromna američka nuklearna baza bila tajno zakopana daleko u arktičkom krugu, ispod Grenlanda, kao deo takozvanog projekta Ajsvorm.

Kištimska katastrofa

Dejvis naglašava kako Putin ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju iz doba Hladnog rata.

"Verojatno je da je Ural jedno od takvih mesta, a posebno su te planine dugo igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju, koja se proteže do Drugog svetskog rata kada je industrija premeštena istočno od Urala iz zapadnih delova Sovjetskog Saveza tokom operacije Barbarosa. Regija Urala takođe je bila poprište katastrofe u Kištimu 1957., danas treće najgore nuklearne nesreće u istoriji, posle Černobilja i Fukušime", rekao je.

Kištimska katastrofa dogodila se 29. septembra 1957. u postrojenju za preradu nuklearnog goriva Majak u tadašnjem SSSR-u. Eksplodiralo je podzemno skladište tečnog nuklearnog otpada, a eksplozija je odbacila u vazduh betonski poklopac težak 160 tona.

U narednih 10 do 11 sati radioaktivni oblak kretao se prema severoistoku otišavši 300 do 350 kilometara od mesta eksplozije. Čestice oblaka na kraju su dugoročno kontamirnirale više od 20.000 kvadratnih kilometara zemlje na kojoj živi najmanje 270.000 ljudi.

Događaj je zataškala sovjetska vlada, a malo je ljudi čak i u Rusiji znalo za katastrofu sve do 1980-ih.

"Putin se više boj narodnog ustanka nego nuklearnog napada"

Bez obzira na to hoće li navodni uralski bunker Putinu pružiti zaštitu u slučaju nuklearnog armagedona, Dejvis napominje da to nije ono što ga prvenstveno brine.

"Ako se Putin nečega boji, to verovatno nije nuklearni rat. Uostalom, on je jedina osoba koja bi aktivirala lanac događaja koji bi doveli do nuklearnog sukoba – i iako je javno pretio time, takav događaj ostaje gotovo neverovatan. Ono čega se ruski predsednik daleko više boji i to već godinama, jeste narodni ustanak u Rusiji, čemu smo svedočili u drugim bivšim sovjetskim zemljama poslednjih decenija", kaže Dejvis.

Međutim, Dejvis tvrdi da glasine o tajnom nuklearnom bunkeru služe da učine Putina moćnijim na svetskoj sceni, u strahu da će pokrenuti nukelarni sukob.

"Izveštaji o Putinovom bunkeru za njega imaju korisnu geopolitičku svrhu; u njegovom je interesu da članice NATO-a misle da bi on zaista mogao da upotrebi nuklearno oružje", zaključio je.

(Telegraf.rs)