Kada ćemo znati ko je pobedio na američkim izborima i zašto ne danas?

Dok se glasači širom SAD polako bude u sredu ujutru nakon izbora, rezultati međuizbora za američki Kongres još uvek nisu potpuno jasni.

Izborne komisije širom SAD još verifikuju glasove i, baš kao što se to dogodilo na prošlim izborima 2020. godine, zvaničnici širom zemlje upozoravaju da se na konačne može čekati danima ili nedeljama, naveo je BBC.

Preporučujemo

Poznato je da je, prema sadašnjim projekcijama brojnih medijskih kuća, situacija poravnata - demokrate i republikanci imaju po 48 mesta u Senatu, a republikancima treba 51 da bi imali većinu, dok demokrate mogu sa 50 da formiraju većinu, jer imaju i glas potpredsednice SAD Kamale Haris.

Koliko će da se čeka na konačne rezultate zavisi od brojnih faktora, uključujući i veoma malu razliku u glasovima između kandidata, moguće osporavanje izbora na pojedinim biralištima, ponovno prebrojavanje i skoro izvesno ponavljanje izbora u Džordžiji, ključnom bojnom mestu za Senat.

Državni zakon Džordžije kaže da, ukoliko niko od kandidata ne osvoji više od 50 odsto, održaće se drugi krug izbora.

Pitanje odlaganja je postalo politički osetljivo pitanje od predsedničkih izbora 2020. godine, kada je bivši predsednik Donald Tramp tvrdio da su izbori pokradeni.

Trenutno je brojanje glasaova privremeno zaustavljeno u većini američkih država, gde je sada rano jutro, a posebno u četiri glavne države, koje mogu da donesu većinu u Senatu - u Džordžiji, Arizoni, Nevadi i Viskonsinu.

Neki okruzi su, takođe, objavili da prekidaju glasanje, a primera radi, okrug Marikopa iz važne države Arizone saopštio je da sigurno neće objaviti rezultate do večeras, po lokalnom vremenu.

U Predstavničkom domu je situacija jasnija, jer tamo republikanci zasad imaju 198 mesta, a demokrate 178.

Za većinu je potrebno 218 glasova.

Iako još nisu utvrđeni konačni brojevi, broj ljudi koji su glasali uoči izbora 8. novembra već je premašio ukupan broj iz međuizbora 2018. Ovo će verovatno biti najznačajniji faktor kada je reč o odlaganju ovog izbornog ciklusa.

Od ponedeljka je izbrojano više od 40 miliona prevremenih glasova - uključujući lično glasanje i glasanje poštom - u poređenju sa 39,1 milion u 2018.

Kašnjenja bi takođe mogla biti uzrokovana ponovnim brojanjem, koje se može održati u trkama sa izuzetno uskim marginama pobede, ili, u mnogim državama, kada to zatraži jedan od kandidata koji učestvuju.

Iako se proces neznatno razlikuje od države do države, 41 država i Vašington DC dozvoljavaju da se zatraži ponovno brojanje. Dvadeset i dve države imaju odredbe za automatsko ponovno brojanje.

Širom zemlje u Arizoni - gde se velika većina ljudi odlučuje da glasa putem pošte - zvaničnici su upozorili da bi proces prebrojavanja mogao da potraje i do 12 dana. Birači u državi takođe imaju pet dana da isprave svoj potpis ako to zatraže zvaničnici.

- Koliko god svi želeli da vidimo pobednika u izbornoj noći u tim tesnim trkama, to se jednostavno neće dogoditi. Za ove stvari je potrebno vreme - rekla je u oktobru državni sekretar Kejti Hobs.

(Telegraf.rs)