Eksperti koji tragaju za Hitlerovim zlatom na tragu drugog izgubljenog blaga?

Eksperti koji tragaju za nacističkim zlatom vrednim 229 miliona evra za koje se veruje da je zakopano u kompleksu jedne palate iz 18. veka u Poljskoj došli su u posed pisma koje bi moglo da otkrije dugo izgubljeno umetničko blago, a reč je o remek-delu slikara Rafaela.

Tim Silesijen Bridž Fondejšn (Silesian Bridge Foundation) saopštio je da bi fragment starog pisma koje su im dostavili potomci SS-oficira a u koje je MailOnline imao uvid mogao da reši misteriju o najvrednijem umetničkom delu ukradenom tokom Drugog svetskog rata.

U pismu se pominje slika italijanskog umetnika Rafaela Santija "Portret mladića" iz 16. veka koju su ukrali oficiri Gestapoa posle invazije Nemačke na Poljsku 1939. godine. Slika je danas procenjena na 86 miliona funti (oko 98 miliona evra). Poslednji put je viđena u krakovskom zamku Vavel koju je zaplenio Hitlerov sledbenik Hans Frank, šef nacističke uprave u Poljskoj.

Fondacija je pismo dobila od potomaka nekadašnjih visokopozicioniranih nacista koji sada žele da se iskupe za zločine nacističke Nemačke tokom rata.

Pismo je napisao isti SS-oficir koji je pisao dnevnik sa detaljima o 11 lokacija za koje se kaže da su nacisti sakrili zlato vredno 229 miliona evra. Ovo pismo na pet stranica na gotici moglo bi da objasni nestanak slike, piše Daily mail.

Naime, u pismu iz 1947. godine osoba po imenu Mihaelis piše prijatelju da je sakrio sliku koja nosi stari pečat na pozadini i potpis iz 1514. godine, zajedno sa drugim dragocenostima.

Nacistički oficir koji možda koristi pseudonim dodaje da se pričalo da je slika bila deo kolekcije izvesnog Ota Fleminga o kome se danas ne zna ništa.

Iako nije poznato gde je SS-oficir sakrio sliku, Bart Zelajtis iz Silesijen Bridž Fondejšn kaže da je ovo "prvi pisani dokument koji govori bar delimično o tome šta se dogodilo sa slikom pošto je odneta iz Krakova".

- Pronalazak izgubljenog Rafaela bi bila najveća senzacija u umetničkom svetu od kraja rata - rekao je Zalajtis.

Stručnjaci sada istražuju palatu Minkovski iz 18. veka jer se veruje da je tu zakopano blago koje je ukradeno po nalogu jednog od nacističkog vođe Hajnriha Himlera. Tu bi moglo da se nađe "zlato iz Vroclava" koje je nestalo iz sedišta policije, kao i nakit i druge dragocenosti iz privatnih kolekcija bogatih Nemaca koji su živeli u tom regionu.

Zlato je uz pratnju SS-divizije iz Vroclava trebalo da bude transportovano u nekadašnji Hiršberg a danas Jeleniju Goru u Poljsku, a zatim u Sudetske planine. Međutim, ubrzo po polasku, blagu se gubi svaki trag i od tada se vodi kao nestalo.

Jedna od teorija je da je ukradeno po Himlerovom nalogu sa ciljem da se stvori Četvrti rajh.

Isti dnevnik koji je navodno pisao SS-oficir Mihaelis kao i pismo o Rafelovoj slici takođe otkriva i lokaciju još jedne palate u regionu gde se veruje da je 28 tona blaga zakopano na dnu bunara.

Među gomilom dokumenata je i pismo jednog drugog SS-oficira po imenu Fon Štajn svojoj devojci koja je tada radila u palati Minkovski.

- Draga Inge, ispuniću svoju obavezu, neki transporti su bili uspešni. Preostalih 48 teških sanduka Rajhsbanke i sve porodične sanduke poveravam tebi. Samo ti znaš gde su smešteni. Nek nam Bog pomogne da ispunimo zadatak - naveo je Mihaelis u pismu.

Inge je tako, navodno dobila zadatak da pazi na skriveno blago. Ali niko nije očekivao da će taj region doći pod kontrolu Sovjetskog Saveza. Dva meseca tokom 1945. godine Inge je morala da se skriva u šumi od Rusa. Ali kad se vratila, prostor je bio očuvan. Inge je potom promenila izgled i identitet, verovatno se udala za nekog meštanina i nastavila da nadgleda blago sve do smrti 60 godina kasnije.

Na kraju rata, ovaj region je prešao u ruke nove Poljske pod sovjetskom kontrolom, celokupno nemačko stanovništvo  je proterano, a došli su Poljaci koji su živeli u zapadnoj Ukrajini.

Palata Mikovski je menjala vlasnike nekoliko puta a posle rata tu su bile stacionirane i Crvena armija i poljska vojska ali u različito vreme.

Kasnije se tu nalazilo i lokalno veće, vrtić pa čak i bioskop.

Danas je u lošem stanju i u privatnim rukama, a trenutno je u dugoročnom zakupu fondacije Silesijen Bridž.

Lovci na zlato počeli su u maju da tragaju za 10 tona nacističkog zlata u kompleksu palate, kopajući najpre na temeljima oranžerije, na maloj površini parka.

Pažljivo uklanjaju sloj po sloj zemlje, rukama, a lokacija se tretira kao arheološko nalazište. Fondacija se nada da će završiti istraživanje do kraja godine.

(Telegraf.rs)