Otvorena birališta u SAD: Amerikanci biraju nove članove Predstavničkog doma i trećinu Senata

Amerikanci danas biraju nove članove Kongresa, odnosno ceo Predstavnički dom i trećinu Senata, kao i guvernere i predstavnike lokalne vlasti, a u nekim delovima zemlje birališta su otvorena.

Svoje biračko pravo i pre prevremenog glasanja, već je iskoristilo više od 40 miliona građana.

Preporučujemo

Ovi međuizbori, koji se tako nazivaju jer se održavaju na polovini predsedničkog mandata, biće i svojevrni referendum o aktuelnoj administraciji predsednika Džozefa Bajdena, koja se suočava sa brojnim izazovima u vreme velike polarizacije američkog društva, javlja BBC.

Ankete ukazuju da su republikanci u prednosti kada je reč o Predstavničkom domu, donjem domu Kongresa, dok će izbor članova Senata biti neizvesniji, navodi britanski javni servis.Odluku o tome ko će kontrolisati Senat u naredne četiri godine verovatno će doneti birači u Pensilvaniji, Džordžiji i Nevadi.

Izbor 435 članova Predstavničkog doma i 35 senatora najvišeg američkog zakonodavnog tela održava se u atmosferi netrpeljivosti i procena u javnosti da bi partija aktuelnog predsednika mogla da izgubi kontrolu nad oba doma Kongresa, preneo je Glas Amerike.

Ima izgleda da na kongresnim izborima danas republikanci ponovo osvoje većinu u Predstavničkom domu Kongresa, jer igraju na kartu ekonomije - što je tema koja trenutno najviše frustrira birače, navodi VOA.

Demokrate, su sa druge strane, svoju kampanju bazirali na pitanjima kao što je abortus, što je dospelo u centar pažnje nakon što je Vrhovni sud letos ukinuo univerzalnu zaštitu prava na prekid trudnoće.

Borba za trećinu Senata

Kada je reč o Senatu, gde demokrate i republikanci imaju po 50 mesta, situacija nije toliko jasna.

Republikanci žele da preuzmu i Senat, ali su trke sa demokratama, u pojedinim državama u kojima senatori idu na reizbor, veoma tesne.

Demokrate, koje vodi Nensi Pelosi, imaju većinu od 2018. godine, kada su pobedili na kongresnim izborima za vreme mandata Donalda Trampa.

Republikancima je potrebno samo pet mesta da bi preuzeli većinu od demokrata, a izbori se dešavaju u nekoliko desetina distrikta u različitim državama.

Ako republikanci preuzmu donji dom, imenovaće i novog predsedavajućeg koji će na dužnost stupiti 3. januara 2023.

Oni će odlučivati o odborima i o kojim će se zakonskim predlozima raspravljati.

Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti već je predstavio program "Posvećenost Americi", sa zakonskim predlozima iz oblasti ekonomije i bezbednosti granica koje će Republikanska stranka predložiti ako preuzme većinu.

Povratak republikanske većine bila bi i pobeda za Donalda Trampa, kojeg su demokrate u Predstavničkom domu označile odgovornim za nasilje na Kapitolu 6. januara 2021.

Politički prioriteti demokrata, poput prava na abortus, klimatskih promena i pooštravanja propisa o nošenju oružja, bili bi skrajnuti, a agenda predsednika Bajdena bila bi praktično mrtva u preostale dve godine njegovog mandata.

Međutim, budući da ništa ne može da stupi na snagu bez potpisa predsednika, očekuje se da će ubuduće predlozi zakona o javnom dugu, finansiranju vlade, vojnim pitanjima i ostalim, biti predmet pregovora republikanaca, demorkata i Bele kuće.

Senat bi mogao da ode na obe strane posle kongresnih izbora, ali deluje da demokrate i dalje imaju šanse da održe tanku većinu, odnosno ostanu na 50 mesta.

Ako ne bude tako, republikanski Senat bi mogao da usvaja zakone koje bi prihvatio i republikanski Predstavnički dom, što bi pojačalo pritisak na Bajdena.

Repubublikanski Senat bi, takođe, otežao Bajdenu time što bi blokirao ili odlagao potvrđivanje predsednikovih kandidata za sudije ili pripadnike izvršne vlasti, dodaje VOA.

Ako demokrate uspeju da zadrže Senat i Predstavnički dom, očekuje se da bi republikanci mogli da nastave sa pokušajima da pridobiju umerene demokrate u Senatu za svoje zakonske predloge.

Demokratski Kongres bi mogao i da ponovo pokrene pregovore o važnim tačkama Bajdenove agende koje nikada nisu usvojene, kao što je paket socijalnih i ekonomskih mera oko kojeg demokrate međusobno nisu mogle da se dogovore.

Kratak vodič kroz izbore

Tradicionalno ovi izbori se održavaju prvog utorka (isključivo posle prvog ponedeljka, prim. aut.) u novembru.

Reč je o izborima za Kongres koji čine Predstavnički dom i Senat.

Izbori se održavaju na svake dve godine, a kada padnu usred predsednikovog četvorogorišnjeg mandata, nazivaju se na sredini mandata.

Kongres je najviše zakonodavno telo u SAD. Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima se glasa, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi imenovanja koja predloži predsednik, i što je vrlo retko, vodi čak i istragu protiv njega.

Biraju se sva mesta za Predstavnički dom, kao i za trećinu Senata. Kada su u pitanju mesta u Senatu, svakoj državi su dodeljena 2 mesta (ukupno 100) na kojima senatori ostaju 6 godina. Sve države su podeljene u 3 klase – svaka sadrži po 33 senatora.

Istovremeno neke države održavaju i izbore za svoje guvernere i lokalne zvaničnike.

Kako će ovo glasanje uticati na predsedničke izbore 2024. godine?

Izbori na sredini mandata signaliziraju ko bi mogao da bude u trci za republikanskog kandidata 2024. godine.

Ako kandidati koje podržava Tramp prođu loše, malo je verovatno da će dobiti podršku Republikanske partije za nov predsednički mandat.

Republikanski guverneri na Floridi i u Teksasu Fon DeSantis i Greg Abot nadaju se da će im reizbor omogućiti kandidaturu za Belu kuću.

Sa druge strane, ako demokrate zadrže vlast u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, dobili bi veće samopouzdanje u kampanji za reizbor predsednika Džozefa Bajdena 2024. godine.

Više od 42 miliona Amerikanaca je već glasalo, bilo lično ili slanjem listića, prema podacima US elekšens produžekta, koji prati prevremeno glasanje, javlja Rojters.

Pošto neke države dozvoljavaju slanje glasačkih listića i na dan izbora, stručnjaci navode da će možda proći dani ili nedelje pre nego što ishod bude jasan.

(Telegraf.rs)