Deda Mraz iz tržnog centra postao serijski ubica: Žrtve vodile tajni život, njihove slike čuvao kao suvenir

Brus Mekartur je kanadski baštovan, radio je i kao deda Mraz u tržnom centru, a postao je zloglasni serijski ubica.

Uprkos višestrukim susretima sa policijom, pa čak i uslovnoj osudi nakon nasilnog napada godinama ranije, Mekartur je ubio osam muškaraca između 2010. i 2017. godine. Policija Toronta ga je na kraju uhapsila tokom operacije, a istražitelji su pronašli delove tela njegovih žrtava skrivene u saksijama za biljke u bašti u kojoj je radio.

Na suđenju, 67-godišnjak se izjasnio krivim po osam tačaka za ubistvo prvog stepena, prenosi BBC.

Većina njegovih žrtava imala je veze sa gej selom u Torontu i bili su ljudi bliskoistočnog ili južnoazijskog porekla. Međutim, pošto je Brus priznao krivicu, većina dokaza u slučaju nije izneta na sud.

U dokumentarnoj seriji "Santa Claus: The Serial Killer" prikazuje se kako je Brus uspevao da tokom sedam godina ubije osam ljudi i da prođe neprimećen.

Tajni život žrtava Brusa Mekartura

Mnogi od muškaraca koje je Brus ubio nisu mogli da budu iskreni u vezi sa osobom sa kojom su u vezi zbog stvari kao što su religijska pozadina. BBC je tokom istraživanja otkrio da je ovo bila samo jedna stvar zbog koje su bili ranjivi.

Krišna Kumar Kanagaratnam, na primer, namerno je živeo u senci jer je njegov zahtev za azil nakon bekstva iz Šri Lanke odbijen. Njegov nestanak nikad nije prijavljen jer su porodica i prijatelji mislili da bi ga to ugrozilo i dovelo u nevolju.

Druga žrtva, Abdulbasir Faizi, bio je avganistanskog porekla i došao je u Kanadu kao imigrant. Živeo je sa ženom i decom i većinu vremena provodio radeću u fabrici.

U noći nestanka, posetio je burger bar u gej selu u Torontu, kao i gej saunu. Njegova žena je bila šokirana kada joj je rečeno gde se kretao u noći kada je poslednji put viđen živ. Kao i mnogi drugi koje je Brus ciljao, i Faizi je imao tajni život.

Žrtva Majed Kaihan živeo je u blizini gej sela u Torontu. Tamo se preselio nakon što je brak sa njegovom ženom propao. Na kraju su se razveli. Njegovi gej prijatelji zvali su ga Hamid i, prema njihovim rečima, bio je u vezi sa muškarcem, za kojeg je njegova porodica mislila da mu je cimer.

Uprkos izveštajima o tome da je bio u vezi sa muškarcem, njegova porodica kaže da nije bio homoseksualac.

- Apsolutno ne. Dobro sam ga poznavao, bio je više muškarac nego bilo koja druga osoba koju znam. Možda je bio prevaren - kaže porodica.

Srećno bekstvo

Šon Kribin je imao sreću da pobegne od Mekartura, kojeg je upoznao u julu 2017. Upoznali su se i razmenili poruke na aplikaciju za povezivanje, gde je Mekartur koristio korisničko ime "Silver Fox" (srebrna lisica).

Na profilu je napisao da "voli da pomera granice momka tako da oni pređu ivicu". Šon je otputovao u Mekarturov stambeni blok u Torontu gde je planirao da ima seks.

Ali Šon se onesvestio nakon što je uzeo gama-hidroksibuternu kiselinu, poznatiji kao GHB.

- Kada sam se osvestio, video sam da stoji i gleda u mene. Nikad nije pomenuo činjenicu da sam izgubio 20 minuta. Shvatio sam to kao loš sastanak - rekao je Šon.

Zapravo, Šon je imao sreće što je ostao živ. Susret se dogodio samo mesec dana nakon što je Brus ubio svoju osmu žrtvu.

Nakon incidenta, policija je pozvala Šona i rekla da je pronašla njegovu fotografiju na hard disku Brusa.

- Stavio mi je kapuljaču preko glave i zapelio traku preko očiju. Ruka mu je bila preko lule zaglavljene uz moje grlo i fotografisao je. To se dogodilo tokom 20 minuta - rekao je Šon opisujući sliku.

Šon nije znao da fotografija uopšte postoji sve dok ga policija nije obavestila, ali bizaran ritual poziranja njegovih žrtava bio je u stvari deo Mekarturovog ponašanja koje se ponavljalo.

Policija je na Mekarturovom hard disku pronašla numerisane foldere koji predstavljaju svakog od osam muškaraca koje je ubio. Mekartur je takođe oblačio žrtve u bundu, a folderi su sadržali više slika muškaraca pre i posle smrti.

Čini se da je te fotografije sačuvao kao suvenire.

Baš kao i mnogi svetski gradovi, u Torontu je ilegalna droga GHB ili "G" lako dostupna. Neki lek koriste tokom seksa jer smanjuje inhibicije. Nema ukus ni miris i lako može dovesti do zamračenja.

Iako se najčešće koristi sporazumno, povezana je sa silovanjem, pa čak i ubistvom. Poznato je da je Mekartur koristio GHB sa barem nekim od muškaraca koje je ciljao.

Diler GHB-a koji želi da bude poznat kao Džoj, rekao je da je posetio Mekarturov dom da bi koristio drogu i imao seks sa njim.

- Imao je G za obojicu, počeo sam da se osećam jezivo. Postavljao mi je čudna pitanja, da li sam blizak sa porodicom, imam li braće i sestara. Verovatno je želeo da vidi da li bi ikom nedostajao, ako nestanem. Rekao sam mu da se ne osećam dobro i da ću otići, gledao me je zlo - rekao je on.

Kao i Šon, i Džoj je preživeo susret sa Brusom. Osmorica drugih nisu.

Kada ga je policija najzad uhapsila, u gej zajednici u Torontu došlo je do besa zbog toga kako je Brus sedam godina ubijao, a da nije otkriven, posebno jer je imao susrete sa policijom i veze sa nekim od žrtava.

Jedna detektivka koja istražuje slučaj Abulbasira Faizija, koji je nestao u decembru 2010, kaže da je rekla kolegama da bi mogli imati posla sa serijskim ubicom.

Mari-Katerin Marsot je u to vreme radila za regionalnu policiju Pil u Ontariju.

- Kada sam rekla da mislim da imamo serijskog ubicu, svi se se smejali. Odmah sam pozvala policiju u Torontu. Uključila se govorna pošta i da osoba me nije pozvala. Postala sam besna, pa sam poslala mejl - rekla je Marsot.

U mejlu je istakla paralele između dva muškarca, obojica tamnije puti i obojica sa vezama sa gej selom u Torontu, za koje se verovalo da su u to vreme nestali.

Ona je rekla da joj policija u Torontu nije odgovorila.

Zauzvrat, policija u Torontu kaže da nema zapisa o prepisci. Mekartur je ubio još šest muškaraca pre nego što je uhapšen. Abdulbasir Faizi je zapravo bio njegova druga žrtva.

Nezavisna revizija postupanja policije u Torontu u slučajevima nestalih osoba otkrila je "ozbiljne nedostatke" u istrazi serijskih ubica, dok je takođe prepoznat dobar rad pojedinih policajaca i zaključila da se nedostaci "ne mogu pripisati otvorenoj pristrasnosti ili namernoj diskriminaciji".

Oni koji su poznavali i voleli ovih osam muškaraca uvek će imati prazninu u životu. Zajednica je ostala sa dubokim ožiljcima.

(Telegraf.rs)