Bajdenov najveći izazov da uveri Amerikance da je demokratija stvarno ugrožena: Građane brinu drugi problemi

Poruka iz nedavnog obraćanja naciji predsednika SAD Džozefa Bajdena da se na izborima za Kongres na sredini mandata odlučuje o opstanku demokratije zabrinula je mnoge Amerikance, ali ne toliko da bi to pitanje shvatili kao njihov najveći problem.

Poruka je uznemirila neke pre svega jer Bajden 2022. traži od Amerikanaca da shvate da bi demokratiji mogao doći kraj ako ne bude zaštićena od antidemokratskih i autokratskih snaga. I drugo, reči o opstanku demokratije neodoljivo su podsetile na identične fraze koje je svojevremeno upotrebio predsednik Abraham Linkoln u istorijskom govoru u Getisburgu usred građanskog rata.

Preporučujemo

Linkoln je održao govor tog 19. novembra 1863. godine na skupu u čast poginulim vojnicima u krvavoj bici u Getisburgu. Na početku govora je pomenuo da je američka nacija začeta u demokratiji i posvećena ideji da su svi ljudi rođeni jednaki. Zatim je dodao: "Sada smo učestvovali u velikom građanskom ratu, proverili da li neka nacija tako začeta i posvećena, može da traje dugo", piše Din Obejdalah, kolumnista portala Daily Beast, za CNN.

Bajden verovatno nije slučajno upotrebio frazu "dugo trajati". Ali razlika je u tome što usred građanskog rata Amerikanci nisu morali da se ubeđuju da su demokratija, kao ni budućnost zemlje ugroženi.

Danas, međutim, uprkos tome što je Bajden nedavno održao dva nacionalna govora o demokratiji, izgleda da Amerikanci ne veruju da je opasnost realna i ne misle da je to sada važno pitanje kao neka druga.

Foto: Tanjug/AP

Bajden je, pak bio u pravu kada je rekao da nedavne ankete javnog mnjenja pokazuju da pretežna većina Amerikanaca veruje da je demokratija pod rizikom ili pretnjom. Ali, izjava da ste zabrinuti zbog nečega i da zbog tog pitanja treba da izađete na izbore su dve različite stvari.

Prema anketi CNN iz septembra i oktobra, 85 odsto birača kaže da su im biračko pravo i integritet izbora veoma važni. Ali na pitanje šta će im biti najvažnije kad budu glasali u novembru, glavno pitanje za 51 odsto birača su ekonomija odnosno inflacija. Zatim, sledi pitanje abortusa 15 odsto, pa politika oružja osam procenata. A zatim, tek na četvrtom mestu je pitanje izbora.

Ipak, Bajden tvrdi da onih koji negiraju izbore za Kongres ima širom Amerike. Nedavno je i Washington Post pisao da većina republikanskih kaniddata koji su ušli u trku za Predstavnički dom, Senat i druge državne agencije osporavaju rezultate izbore 2020. godine, što se do sada nije događalo u Americi.

A ako ti ljudi koji poriču demokratiju, pobede, potencijalno će moći da postanu i ubice demokratije. Neće im trebati nasilje poput onog 6. januara da spreče promenu vlasti, umesto toga, jednostavno će moći da odbiju da verifikuju rezultate izbora ako se ne slože sa njihovim ishodom, piše u komentaru CNN.

- Duboko u sebi znamo da je demokratija ugrožena - rekao je Bajden u govoru u sredu.

A za neke Amerikance, to je velika istina. Mnogi drugi jednostavno ne veruju "duboko u sebi" da bi mogao doći kraj demokratske Republike, uprkos očiglednim pretnjama, starim i aktuelnim a koje ukljujuču napore Donalda Trampa da preinači izborne rezultate 2020. godine i stotine onih koji osporavaju rezultate.

Linkoln je svoj govor na Getisburgu završio snažnom porukom da Amerikanci moraju odlučno da čuvaju vladavinu naroda za narod.

Taj isti izazov pred Amerikancima je i danas.

- A ako se ne ujedinimo na izborima da porazimo one koji predstavljaju pretnju demokratiji, malo je verovatno da će naša demokratska Republika dugo izdržati - zaključuje se u tekstu CNN.

(Telegraf.rs)