"Evropa je živa slika sveta koji se zagreva": Ima najveći porast temperature, to dovodi do ekstremnog vremena

Kako se klimatska kriza ubrzava, Evropa se zagreva brže nego bilo koji drugi region, navodi se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije o stanju klime u Evropi.

Izveštaj SMO objavljen je uoči UN međunarodnog klimatskog samita u Egiptu, i jedan je od niza izveštaja u proteklim nedeljama koji pokazuje kako je svet skrenuo sa svojih klimatskih ciljeva.

Ne samo da zemlje propuštaju cilj u svojim naporima da smanje emisije fosilnih goriva koje zagrevaju planetu, već merenja pokazuju da temperature već rastu.

Globalna temperatura je već porasla za oko 1,2 stepena od industrijske revolucije, a naučnici su upozorili da bi ova temperatura trebalo da bude ograničena na samo 1,5 stepeni kako bi se izbegle najteže posledice klimatske krize.

Neki kontinenti taj porast osećaju više nego drugi.

Izveštaj objavljen u sredu pokazuje da su temperature u Evropi porasle za više od dva puta više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina - po stopi od oko 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji.

Nedavni izveštaji pokazuju kako porast temperature u regionu podstiče ekstremno vreme.

Od početka godine do sada, broj šumskih požara u EU bio je četiri puta veći od 15-godišnjeg proseka. Smrtonosni, rekordni toplotni talas u Velikoj Britaniji opteretio je javno zdravlje i pokvario infrastrukturu. Izuzetna suša pogodila je kontinent ovog leta, isušivši neke od ekonomski najvažnijih reka na svetu.

I ta suša je došla za petama nekih od najrazornijih poplava koje je Evropa ikada videla.

U 2021. godini više od pola miliona ljudi bilo je direktno pod uticajem vremenskih događaja izazvanih klimatskim promenama. Ekstremno vreme izazvalo je ekonomske štete veće od 50 milijardi.

Ubrzano zagrevanje dovelo je do toga da alpski glečeri izgube 30 metara u debljini leda od 1997. do 2021. godine, navodi se u izveštaju.

- Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak ni dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja ekstremnih vremenskih prilika - rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.

- Ove godine, kao i 2021, veliki delovi Evrope bili su pogođeni velikim toplotnim talasima i sušom, što je podstaklo požare. 2021. godine, izuzetne poplave su izazvale smrt i razaranja - rekao je on.

Ubrzano zagrevanje dovelo je do toga da alpski glečeri izgube 30 metara u debljini leda od 1997. do 2021. godine, navodi se u izveštaju. A na Grenlandu, koji je obuhvaćen regionalnom analizom SMO, kiša je pala prvi put 2021. na stanici na vrhu ledenog pokrivača - deo trenda topljenja koji je ubrzao porast nivoa mora.

- Evropsko društvo je ranjivo na klimatske varijabilnosti i promene, ali Evropa je takođe na čelu međunarodnih napora da se ublaže klimatske promene i da se razviju inovativna rešenja za prilagođavanje novoj klimi sa kojom će Evropljani morati da žive - rekao je u saopštenju Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus.

Talas je rekao da, iako je tempo Evrope u smanjenju emisija koje zagrevaju planetu bio "dobar", njihove ambicije na ovom frontu "treba dodatno povećati".

U izveštaju se navodi da su emisije gasova staklene bašte smanjene za 31 odsto između 1990. i 2020. Blok ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine do 2030. godine.

- Kako rizici i uticaj klimatskih promena postaju sve očigledniji u svakodnevnom životu, raste potreba i apetit za klimatskom inteligencijom, i to s pravom. Ovim izveštajem želimo da premostimo jaz između podataka i analize kako bismo pružili naučno zasnovane, ali dostupne informacije u svim sektorima, među profesijama - rekao je Buontempo.

(Telegraf.rs)