"Otići ću na Krim da vidim more": Zelenski o poseti poluostrvu, ranije obećao da će se "vratiti"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski planira da poseti Krim, nakon njegovog oslobađanja od Rusije. Rekao je da "želi da vidi more", izazivajući reakcije rusofilske administracije na ukrajinskom poluostrvu.

- Otići ću na Krim, želim da vidim more - rekao je Zelenski za češku televiziju, odgovarajući na pitanje šta će uraditi nakon što pobede Rusiju.

Na pitanje kada će se to dogoditi, Zelenski je rekao da "neće na zimu".

- Šta se zimi može na moru? Otići ću tamo kad bude toplije - rekao je Zelenski.

On je dodao da će Ukrajina "doći do pobede".

- Ja nadam se da će se to uskoro dogoditi - poručio je Zelenski.

Komentari Zelenskog izazvali su reakciju rusofilske administracije na Krimu.

Oleg Kirickov je obećao Zelenskom da će ga "ćelija blizu mora čekati" kada stigne na Krim.

- Zatvorski centri koje imamo nisu udaljeni više od 100 kilometara od mora. Osim toga, postoji dobar kazneno-popravni centar u Kerču, koji nije daleko ni od Crnog ni od Azovskog mora. Tamo će ga čekati ćelija - prokomentarisao je Kirickov.

Za Ukrajince, situacija je jasna. Mučenje njihove zemlje od strane ruskog predsednika Vladimira Putina počelo je pre osam godina, kada su "mali zeleni ljudi" iznenada počeli da blokiraju puteve, postavljaju kontrolne punktove i osvajaju kontrolu nad vladinim zgradama na Krimu.

Bile su to Putinove specijalne snage, u neobeleženim uniformama i vozilima, koji su osvojili poluostrvo u ime Kremlja.

- Sve je počelo sa Krimom i završiće se sa njim. Krim je sa Ukrajinom i čeka nas da se vratimo. Želim da svi znate - mi ćemo se definitivno vratiti - rekao je Zelenski pred dva meseca.

Ove reči izgovorio je malo pre nego što su njegove snage pokrenule kontraofanzivu u istočnoj Ukrajini koja je dramatično promenila narativ sukoba.

Sada Ukrajina napreduje ka tom cilju oslobađanja Krima, što bi bila njena nagrada u ovom sukobu, prenosi Daily mail.

Njene snage napreduju u ključnom južnom regionu koji snabdeva poluostrvo vodom, izvodeći smele napade na vojna mesta širom tog područja - i izazivajući strahove, koji eskaliraju sa svakom kilometrom napredovanja, da bi Moskva mogla da odgovori upotrebom nuklearnog oružja.

Prema pisanju medija, Kijev misli da bi mogao da povrati Krim do leta sledeće godine, dok njegove snage napreduju. Nakon toga namerava da naredi stotinama hiljada Rusa da odmah napuste poluostrvo, tvrdi Ian Birel, britanski novinar, koji je imao pristup kijevskim vojnim šefovima, prenosi Daily mail.

Tamila Taševa, savetnica Zelenskog za Krim, rekla je da je 800.000 Rusa ušlo na njihovu zemlju bez dozvole.

- Prema našem i međunarodnom pravu, ako ljudi ilegalno pređu granicu, moraju da budu deportovani - rekla je ona.

Ukrajina takođe sastavlja planove za reviziju svih imovinskih poslova i sudskih odluka donetih pod ruskom okupacijom kako bi se osiguralo da njihovim građanima nisu ukradeni domovi, zaplenjena imovina ili nepravedno tretirani od strane sudova pod represivnim sistemom Kremlja.

Ali može li zemlja zaista da povrati Krim - tu bujnu ploču zemlje ispod Ukrajine u Crnom moru; dugogodišnju bazu ruske mornarice, dom za više od dva miliona ljudi i ključni oslonac za priču o Putinovom režimu?

Šta će se desiti ako Kijev povrati kontrolu nad Hersonom, administrativnom prestonicom regiona koji kontroliše snabdevanje vodom Krima - i onda krene ka poluostrvu?

Može li ovo biti okidač za nuklearni požar?

Ukrajinski lideri su svakako svesni ogromnih rizika dok njihove snage napreduju kroz region Hersona, probijajući navodno loše opremljene regrute koje je Moskva poslala da podrže Putinovu invaziju.

Nekoliko ukrajinskih izvora je priznalo Birelu da Putin možda ne blefira kada upozorava da je spreman da upotrebi "sva postojeća sredstva" da zaštiti "teritorijalni integritet" Rusije dok Kremlj pojačava svoju ratobornu retoriku.

Zvaničnici iskreno priznaju da njihovi potezi za ponovno zauzimanje Krima predstavljaju ozbiljan rizik, s obzirom na njegov emocionalni i politički značaj za Putina.

- Tada bi mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje - rekao je Anton Geraščenko, savetnik ministarstva unutrašnjih poslova. Drugi izvor blizak Zelenskom rekao je da se plaše da bi

Rusija mogla odgovoriti taktičkim nuklearnim oružjem kako bi zatvorila usku kopnenu vezu od Ukrajine do Krima.

- Ali ako to urade, problem bi otišao izvan Ukrajine - postao bi međunarodni - rekao je on.

Čak i Kirilo Budanov, šef kijevske vojne obaveštajne službe, koga Moskva okrivljuje da je nadgledao nedavne napade na Krim, priznaje da je pretnja stvarna jer je "naš sused bolestan" - iako umanjuje pretnju od nuklearnog udara.

Ali dok ukrajinski ratni lideri priznaju ozbiljnost rizika, oni veruju da ne mogu da popuste pred nuklearnom ucenom.

Od početka sukoba u Ukrajini, Putin je anektirao još četiri ukrajinske teritorije.

Budanov, šef ukrajinske obaveštajne službe koji ima porodične veze sa Krimom, insistira da će oni ponovo zauzeti poluostrvo i odbacuje one koji kažu da Ukrajina ne treba da provocira Rusiju iz straha od eskalacije.

- To je jednostavno glupo. U Ukrajini se već koriste sve vrste naoružanja koje postoje u svetu - od ispaljivanja balističkih projektila sa podmornica do upotrebe tenkova i bombardovanja - rekao je britanskom novinaru.

Za Putina, koji se već suočava sa kritikama nekih tvrdolinijaških nacionalista koji su mu inače najodaniji saveznici zbog invazije koja traje duže nego što se očekivalo, gubitak Krima bi bio katastrofalan s obzirom na njegovu tvrdnju da je svojom "aneksijom ispravio istorijsku nepravdu za Rusiju".

(Telegraf.rs)