Pet izbora za četiri godine: Šta se dešava sa izraelskom politikom?

Izraelci u utorak izlaze na birališta da biraju novi Kneset, ili parlament. To je peti put za manje od četiri godine da izlaze na glasanje.

Zbog svega toga, postavljaju se neka pitanja.

Zašto Izrael tako često ima izbore?

Izrael ima parlamentarni sistem koji je sačinjen od nekoliko partija - nijedna od njih nije nikada osvojila dovoljno glasova da obezbedi većinu mesta u parlamentu. To znači da partije moraju da se udruže kako bi formirale koalicije i na taj način dosegnu 61 mesto potrebno za formiranje vladajućeg parlamenta. Te koalicije, ipak, mogu biti klimave - gubitak podrške jedne partije ili ponekad čak samo jednog člana parlamenta i vi gubite većinu.

Drugi faktor je Benjamin Netanijahu. On je služio kao premijer duže nego bilo ko drugi u istoriji Izraela, usred je suđenja za korupciju, a povrh svega je polarizujuća figura. Pojedini političari desnog centra koji se sa njim slažu ideološki, odbijaju da sarađuju sa njim iz ličnih ili političkih razloga.

To mu je otežalo izgradnju trajne vladajuće većine nakon prethodna četiri izbora, a prošle godine su njegovi protivnici uspeli da spoje nikada ranije viđenu koaliciju partija iz celog političkog spektra kako bi ga zadržali van vlasti. Ali ta koalicija je bila zajedno samo oko godinu i tri meseca pre nego što su njeni lideri, Jair Lapid i Naftali Benet raspisali nove izbore.

Ko su ovog puta glavni kandidati?

Netanijahuova stranka desnog centra Likud će skoro sigurno biti najveća stranka u Knesetu nakon glasanja u utorak, ako se ankete ispostave kao tačne. Oni će verovatno osvojiti oko 30 mesta, četvrtinu ukupnog broja, sugeriše, na primer, kompilacija anketa Haaretz-a.

Aktuelni premijer Jair Lapid će se nadati da će njegova centristička partija Ješ Atid zauzeti jako drugo mesto.

Čovek sa kojim je bio partner na sastavljanju poslednje vlade, Naftali Benet, ovoga puta se ne kandiduje. Njegova stranka se raspala i suočava se sa potencijalnim izbornim gubitkom.

Ministar odbrane Beni Ganc ima za cilj snažnu ulogu na čelu nove stranke pod nazivom Nacionalno jedinstvo, naslednice njegove Plavo-bele stranke koja sada uključuje bivšeg saveznika Beneta Gideona Saara i bivšeg načelnika generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Gadija Ajzenkota, što je njegov politički debi.

Krajnje desničarska koalicija pod nazivom Religijska cionistička partija, na čelu sa Bezalelom Smotričem i Itamarom Ben Gvirom, mogla bi da bude najveća grupa ekstremne desnice koja je ikada sedela u Knesetu.

S druge strane, nekada moćna Laburistička partija i njeni prethodnici, koji su upravljali Izraelom u suštini kao jednopartijskom državom tokom svojih prvih 30 godina pod Davidom Ben-Gurionom i njegovim naslednicima, jeste senka samog sebe, i projektovano je da osvoji samo nekoliko mesta.

Kako funkcionišu izbori?

Izrael je parlamentarna demokratija, gde ljudi glasaju za stranku koju podržavaju. Svaka stranka koja dobije najmanje 3,25 odsto glasova birača dobija određeni broj mesta u Knesetu na osnovu procenta od ukupnog broja glasova koje je osvojila.

Prag od 3,25 odsto ima za cilj da zadrži veoma male stranke van Kneseta, pokušaj da se olakša izgradnja vladajućih koalicija.

Izrael je u prošlosti eksperimentisao sa direktnim biranjem premijera, odvojeno od Kneseta, na način na koji SAD biraju predsednika i Kongres odvojeno. Pokazalo se da je to nezgrapno i zemlja se vratila na standardne parlamentarne izbore.

Šta se očekuje da će se dogoditi?

Konačne ankete sugerišu da se Netanijahuova partija i njeni potencijalni saveznici kreću oko 60 mesta, a drama izborne noći će biti u tome da li će bivši premijer biti iznad toga.

Ako njegov blok jasno osvoji većinu, njegov put ka izgradnji vlade je jasan i on će se vratiti na vlast.

Ako pro-Netanijahuov blok padne ispod 61 mesta, stvari su komplikovanije. Netanjahu bi i dalje verovatno imao prvu šansu da formira vladu ako je njegova partija Likud najveća u Knesetu, što bi moglo rezultirati danima ili nedeljama pregovora koji ne vode nikuda.

Ako ne uspe, predsednik Isak Hercog tada može odlučiti da da mandat sadašnjem vršiocu dužnosti premijera, Lapidu, ili drugom poslaniku za koga Hercog računa da bi mogao da ima najbolje šanse da formira vladu.

To bi moglo značiti da niko ne može da izgradi većinsku vladu, povećavajući mogućnost ... više izbora. Dok se vode partijski pregovori i dok se ne formira nova vlada, Lapid ostaje na mestu privremenog premijera.

Koja su ključna pitanja za izraelske glasače?

Izraelci su zabrinuti zbog mnogih istih pitanja kao i ljudi širom sveta – posebno zbog troškova života.

Takođe su uvek fokusirani na bezbednost. U regionu, nuklearne ambicije Irana i podrška militantnih grupa su uvek zabrinjavajući, a na lokalnom nivou, nasilje je ove godine visoko između Izraelaca i Palestinaca.

Neke izborne jedinice imaju svoje specifične brige, kao što su ultra-pravoslavci, koji žele državnu podršku za svoje institucije i izuzeće od služenja vojske; i religiozni cionisti, koji žele podršku za naselja na Zapadnoj obali.

Ali u velikoj većini, izraelski izbori ovih dana se tiču jednog pitanja i jednog čoveka: Benjamina Netanijahua.

(Telegraf.rs)