Da li je vreme da svet prihvati da je Severna Koreja nuklearna sila?

Severna Koreja je razvila nuklearno oružje i nikada neće odustati od njega, rekao je prošlog meseca svetu lider ove zemlje, Kim Džong Un.

Taj potez je bio "nepovratan", rekao je. Oružje predstavlja "dostojanstvo, telo i apsolutnu moć države" i Pjongjang će nastaviti da ga razvija "sve dok nuklearno oružje postoji na Zemlji", dodao je.

Kimu možda nije stran živopisni jezik, ali njegov zavet, koji je učinio zakonom, vredi ozbiljno shvatiti. Treba imati na umu da se radi o diktatoru koji se ne može izglasati sa vlasti i koji generalno radi ono što kaže da će uraditi, piše CNN.

Takođe treba imati na umu i to da je Severna Koreja ove godine izvela rekordan broj lansiranja raketa - više od 20. Tvrdi da raspoređuje taktičko nuklearno oružje na terenske jedinice, a takođe se veruje da je spreman za sedmi podzemni nuklearni test.

Sve ovo je navelo sve veći broj stručnjaka da se zapitaju da li je sada vreme da se stvari nazivaju pravim imenom i prihvate da je Severna Koreja zapravo nuklearna država. To bi značilo da se jednom zauvek odustane od optimističkih - neki bi mogli reći obmanjujućih - nada da je program Pjongjanga na neki način nedovršen ili da bi se od njega moglo dobrovoljno odustati.

Kao što je to rekao Ankit Panda, viši saradnik Stantona u programu nuklearne politike u Karnegi zadužbini za međunarodni mir: "Jednostavno moramo da tretiramo Severnu Koreju onakvu kakva jeste, a ne onako kakva bismo želeli da bude".

Reći neizrecivo

Sa isključivo činjenične tačke gledišta, Severna Koreja ima nuklearno oružje, i malo ko ko prati tamošnje događaje to osporava.

Nedavna kolumna Nuclear Notebook-a iz Bulletin of the Atomic Scientists procenjuje da je Severna Koreja možda proizvela dovoljno fisionog materijala da napravi između 45 i 55 komada nuklearnog oružja. Štaviše, nedavna testiranja raketa sugerišu da ima nekoliko metoda za isporuku tog oružja.

Javno priznanje ove realnosti je, međutim, opasno za zemlje kao što su Sjedinjene Države, navodi CNN.

Jedan od najubedljivijih razloga zbog kojih Vašington to ne čini jeste strah da će izazvati trku u nuklearnom naoružanju u Aziji.

Južna Koreja, Japan i Tajvan su samo neki od suseda koji bi verovatno želeli da se uporede sa statusom Pjongjanga.

Ali neki stručnjaci kažu da odbijanje da se prizna nuklearna moć Severne Koreje – suočeni sa sve očiglednijim dokazima o suprotnom – malo umiruje ove zemlje. Umesto toga, utisak da saveznici glave drže u pesku može ih učiniti nervoznijim.

- Prihvatimo to, Severna Koreja je država nuklearnog naoružanja, a Severna Koreja ima sve neophodne sisteme isporuke, uključujući prilično efikasne ICBM-ove (interkontinentalne balističke rakete) - rekao je Andrej Lankov, profesor na Univerzitetu Kukmin u Seulu i istaknuti akademski autoritet kada je reč o Severnoj Koreji.

Izraelsko rešenje

Neki sugerišu da bi bolji pristup mogao biti tretiranje nuklearnog programa Severne Koreje na sličan način kao i izraelski - uz prećutno prihvatanje.

To je rešenje koje favorizuje Džefri Luis, pomoćni profesor u Džejms Martin Centru za studije o neproliferaciji na Institutu za međunarodne studije Midlberi u Montereju.

- Mislim da je ključni korak koji Bajden treba da preduzme taj da jasno stavi do znanja i sebi i američkoj vladi da nećemo naterati Severnu Koreju da se razoruža i da je to suštinski prihvatanje Severne Koreje kao nuklearne države. Ne morate to nužno pravno priznati - rekao je Luis.

I Izrael i Indija nude primere toga čemu bi SAD mogle da teže u suočavanju sa Severnom Korejom, dodao je on.

Izrael, za koji se naširoko veruje da je započeo svoj nuklearni program 1960-ih, uvek je tvrdio da postoji nuklearna dvosmislenost, dok je odbijao da bude strana u Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja, dok je Indija decenijama prihvatala nuklearnu dvosmislenost pre nego što je napustila tu politiku svojim nuklearnim testom iz 1998. godine.

- U oba ova slučaja, SAD su znale da te zemlje imaju bombu, ali dogovor je bio, ako ne pričate o tome, ako od toga ne pravite problem, ako ne pravite političke probleme, onda nećemo odgovarati. Mislim da je to isto mesto na koje želimo da stignemo sa Severnom Korejom - rekao je Luis.

Denuklearizacija: "Kao jurenje za čudom"

Međutim, Vašington trenutno ne pokazuje znake da će odustati od svog pristupa u nadi da će ubediti Pjongjang da odustane od nuklearnog oružja.

Potpredsednica SAD Kamala Haris je to podvukla tokom nedavne posete DMZ, demilitarizovanoj zoni između Severne i Južne Koreje.

- Naš zajednički cilj, Sjedinjenih Država i Republike Koreje, jeste potpuna denuklearizacija Korejskog poluostrva - rekla je Haris.

To je možda dostojan cilj, ali mnogi stručnjaci ga smatraju sve više nerealnim.

- Niko se ne slaže da bi denuklearizacija bila veoma poželjan ishod na Korejskom poluostrvu, jednostavno nije prihvatljiv - rekao je Panda.

Jedan od problema koji stoji na putu denuklearizacije je da je Kimov verovatno najveći prioritet obezbeđivanje opstanka njegovog režima.

I ako već nije bio dovoljno paranoičan, ruska "specijalna vojna operacija" u Ukrajini (u kojoj je nuklearna sila napala nenuklearnu silu) poslužiće kao pravovremeno pojačanje njegovog uverenja da je "nuklearno oružje jedina pouzdana garancija bezbednosti", rekao je Lankov sa Univerziteta Kukmin.

Pokušaj da ubedi Kima u suprotno ne izgleda kao početnički, jer je Pjongjang jasno stavio do znanja da neće ni razmatrati saradnju sa američkom administracijom koja želi da razgovara o denuklearizaciji.

- Ako Amerika želi da razgovara o denuklearizaciji, (Severna Koreja) neće da priča, a ako Amerikanci ne govore, (Severna Koreja) će lansirati sve više i više projektila i sve bolje i bolje rakete - rekao je Lankov.

- To je jednostavan izbor - objašnjava.

Takođe postoji problem da ako sve zabrinutiji susedi Severne Koreje zaključe da pristup Vašingtona ne vodi nikuda, to bi samo po sebi moglo dovesti do trke u naoružanju koju SAD toliko žele da izbegnu.

Čeong Seong-čang, viši istraživač na Institutu Sejong, korejskom trustu mozgova, jedan je od sve većeg broja konzervativnih glasova koji pozivaju Južnu Koreju da izgradi sopstveni program nuklearnog oružja kako bi se suprotstavio Pjongjangu.

Napori da se spreči da Severna Koreja razvije nuklearno oružje "završili su neuspehom", rekao je, "pa čak i sada, težnja za denuklearizacijom je kao jurenje za čudom".

Da li je Tramp bio na pravom putu?

Ipak, koliko god dalek san o denuklearizaciji izgledao, postoje oni koji kažu da bi alternativa – prihvatanje nuklearnog statusa Severne Koreje, koliko god suptilno bila – zapravo bila greška.

- Mi bismo u suštini govorili Kim Džong Unu, posle sveg ovog navlačenja konopca i šuškanja, da će samo dobiti ono što želi. Veće pitanje onda je naravno: gde to ostavlja ceo region? - rekao je Soo Kim, bivši službenik CIA-e, koji je sada istraživač u američkom trustu mozgova RAND Corporation.

To ostavlja još jednu opciju otvorenom za Bajdenovu administraciju i njene saveznike, iako se to možda čini malo verovatnim u trenutnoj klimi.

Mogli bi da nastave sa dogovorom u kojem Pjongjang nudi zamrzavanje svog razvoja naoružanja u zamenu za ublažavanje sankcija.

Drugim rečima, ni milion milja daleko od dogovora koji je Kim ponudio tadašnjem predsedniku SAD Donaldu Trampu na njihovom samitu u Hanoju, u Vijetnamu, u februaru 2019. godine.

Ova opcija ima svoje pristalice.

- Zamrzavanje je zaista dobar način da se stvari započnu. Veoma je teško osloboditi se oružja koje postoji, ali ono što je moguće... jeste sprečiti da se stvari pogoršaju. To uklanja deo pritiska i otvara prostor za druge vrste pregovora - rekao je Luis iz Centra Džejms Martin.

Međutim, prizvuk iz Trampove ere mogao bi učiniti da ovo nije početnički potez. Upitan da li misli da bi predsednik Bajden mogao razmisliti o ovoj taktici, Luis se nasmejao i rekao: "Ja sam profesor, pa sam specijalizovan za davanje saveta koje niko nikada neće prihvatiti".

Ne razgovaramo više

Čak i da je Bajdenova administracija bila tako naklonjena, taj "brod" je možda isplovio. Kim iz 2019. je bio mnogo spremniji da se angažuje nego Kim iz 2022. godine.

I to je, možda, najveći problem u središtu svih opcija na stolu: oni se oslanjaju na neki oblik angažmana sa Severnom Korejom – nešto što trenutno potpuno nedostaje.

Kim je sada fokusiran na svoj petogodišnji plan za vojnu modernizaciju objavljen u januaru 2021. i nijedna ponuda za razgovore od strane Bajdenove administracije ili drugih još mu nije okrenula glavu.

Kao što je Panda priznao, "Postoji niz kooperativnih opcija koje bi zahtevale da Severnokorejci budu voljni da sednu za sto i razgovaraju o nekim od tih stvari sa nama. Mislim da nismo ni blizu toga da sednemo sa Severnokorejcima".

I, da budemo pošteni prema Kimu, uzdržanost nije samo do Pjongjanga.

- Velike promene u politici u SAD zahtevale bi podršku predsednika i zaista ne vidim dokaze da Džo Bajden zaista vidi severnokorejsko pitanje kao da zaslužuje ogroman politički kapital - rekao je Panda.

Dodao je ono u šta veruju mnogi stručnjaci - i što čak i neki američki i južnokorejski zakonodavci priznaju iza zatvorenih vrata: "Živećemo sa nuklearnom naoružanom Severnom Korejom verovatno u decenijama koje dolaze".

(Telegraf.rs)