Borba za hlad: Svuda beton i zgrade, zašto u gradovima ne sade još drveća?

Hlade ulice, smanjuju zagađenje vazduha i poboljšavaju mentalno zdravlje stanovnika urbanih sredina, ali evropski gradovi se i dalje bore da zasade više drveća.

Kako klimatske promene dovode do rasta temperatura u zemljama širom sveta, lokalni lideri su pod konstantnim pritiskom da ohlade urbana područja, a brojni vodeći stručnjaci za klimu kažu da je drveće deo rešenja tog problema.

Preporučujemo

Stvaranjem urbanih šuma i povećanje teritorije pod zasadima na gradskim ulicama pomoglo bi da se "ublaže klimatske promene direktno skladištenjem ugljenika, a indirektno stvaranjem efekta hlađenja koji smanjuje potražnju za energijom i smanjuje upotrebu energije za tretman vode“, napisao je Međuvladin panel za klimatske promene u svom najnovijem izveštaju.

U dokumentu, koji se oslanja na više od 18.000 istraživanja, navodi se da bi povećanje broja drveća u gradovima suzbilo gradska toplotna ostrva, smanjilo zagađenje vazduha i poboljšalo mentalno zdravlje.

"Nije lako kao što izgleda"

Međutim, iako su prednosti sadnje drveća jasne, gradske vlasti i stručnjaci kažu da to nije tako lako kao što izgleda, navodeći visoke troškove i skrivene izazove vezane za infrastrukturu poput parkinga i podzemnog javnog prevoza.

U Lisabonu svako novo drvo predstavlja investiciju od oko 2.000 evra, kaže Ana Luisa Soares, pejzažni arhitekta u botaničkoj bašti Ajuda, koja je autor brojnih studija o isplativosti ozelenjavanja urbanih sredina.

- Deo toga je cena drveta, a ostalo su troškovi održavanja koji su neizostavni u narednih pet godina, kada novo drvo zahteva posebnu pažnju da bi preživelo. Zato sadnja drveća duž avenije može biti veliki trošak za grad i dodatna briga za administraciju dok ulazimo u teška ekonomska vremena - kaže ona.

Zato nema napretka u ozelenjavanju gradova, već se nazaduje.

- Gradovi u zemljama EU poslednjih decenija gube pošumljene delove, pokazuju podaci. To je delom zbog proširenja i izgradnje puteva, kao i izgradnje objekata - kaže Soares ali dodaje da veliku ulogu igra i činjenica da brojna drveća posađena u 19. i početkom 20. veka počinju da venu.

Da bi zaustavila dalji pad, Evropska komisija predlaže da zemlje EU izdvoje najmanje 10 odsto svih gradova, naselja i predgrađa pokrivene urbanim nadstrešnicama do 2050. Nacrt zakona, deo nastojanja da se poveća obnova prirode u celom bloku, bi takođe obavezale zemlje da obezbede da ne postoji neto gubitak urbanih zelenih površina.

Iako gradovi žele da obnove i prošire teritorije pod drvećem kako bi se suočili sa izazovima klimatskih promena, cena početnih investicija preti da planove odloži, kaže Soares.

Ipak, prema njenim rečima, finalna korist daleko nadmašuje trošak.

- Drveće poboljšava kvalitet vazduha i snižava temperaturu na ulicama, a studije pokazuju da takođe čine da se stanovnici grada osećaju bolje. Osim efekta hlađenja, drveće ima i druge pogodnosti. Turisti hrle u ulice sa drvećem, a vrednost imovine je veća u ulicama sa više zelenila. Ovo je mudra investicija - kaže Soares.

Gde je "koren" problema?

Ogroman trošak nije jedina prepreka povećanju zelene površine u gradovima, gde su lokalnim liderima vezane ruke zbog decenijama stare infrastrukture.

- Glavni zahtev koji čujemo od svih građana je da žele više zelenih površina, posebno, drveća. Nažalost, to nije uvek moguće zbog tehničkih problema - rekao je arhitekta Hose Luis Infanzon Priore, šef javnih prostora i infrastrukture grada Madrida, za Politico.

To posebno važi za velike trgove, rekao je on, ukazujući na primer madridskog Plaza Major bez drveća.

Zasaditi veliki broj drveća tamo bi bilo gotovo nemoguće, objasnio je on, zbog masivnog parkinga ispod njega - uobičajenog problema na mnogim javnim trgovima širom Evrope.

Drveću je potrebno "najmanje jedan metar ispod" između betonskih konstrukcija i zemlje, objasnio je Infanzon.

Zasad velikog broja drveća zahtevalo bi potpuno rušenje podzemnih parcela i njihovu obnovu sa većim potpornim strukturama - komplikovan i skup proces.

Mesta za parkiranje nisu jedina prepreka.

- Mnogi trgovi imaju putnu infrastruktura ispod, kuda prolaze i metro i regionalni vozovi - kaže Infanzon.

- Novija transportna čvorišta, poput onog na Plaza de Espanja, izgrađena su mnogo dalje pod zemljom sa dosta prostora ostavljenog za drveće. Ali u drugim delovima grada izgrađeni su bez uzimanja u obzir površinskih uslova - - rekao je on.

U Briselu, koji se obavezao da će saditi oko 300 stabala svake godine do 2030. godine, uskost gradskih ulica takođe predstavlja izazov.

- Jedna od stvari koje posmatramo jeste da li će drveće otežati prolaz vozilima hitne pomoći ili će zakomplikovati prolaz osobama sa smanjenom pokretljivošću - rekla je Zoubida Jelab, gradski odbornik za zelene površine.

Ona kaže da je često prilično teško garantovati ove dve stvari.

Pravljenje prostora za drveće takođe može da stvori lokalne tenzije, istakla je ona.

- Ponekad je jedino mesto za sadnju novog drveća u delovima javnog prostora koji trenutno zauzimaju automobili.  Politički nije uvek lako ukinuti parking mesto u korist drveta - rekla je ona.

Ipak, uprkos potencijalnim koristima za stanovnike, neka područja bi trebalo da ostanu potpuno zabranjena za nova stabla, tvrdi Infanzon.

- U evropskim gradovima nema većih trgova koji su dizajnirani da imaju drveće - rekao je on, navodeći kao primere Trg Svetog Marka u Veneciji, Pariski Place de la Concorde i Grand Place u Briselu.

- Ovi trgovi su dizajnirani da impresioniraju i da budu prostori sa odličnim pristupom za pešake, sa malo ili bez vizuelnih prepreka - rekao je on, dodajući da zakoni o kulturnom nasleđu zabranjuju sve što bi blokiralo pogled na kultne fasade.

Ali to ne znači da ne može biti većeg napretka na drugim mestima u gradovima, tvrdi Infanzon.

- Grad treba da bude uravnotežen. Nemojmo da nas ometa nekoliko istorijskih trgova gde ne možemo da sadimo drveće i umesto toga se fokusiramo na preko 90 odsto urbanih prostora koji mogu i treba da budu ozelenjeni - zaključuje Infanzon.

(Telegraf.rs)